ПЛАНИНАРСТВО
КАРАЂОРЂЕВИМ СТОПАМА
Протеклог викенда, то јест 25. априла ове године, под покровитељством Градске управе града Велика Плана и Планинарског савеза Србије, а у организацији Планинарског клуба “Врбица“ из Велике Плане изведена је планинарска акција “Карађорђевим стопама“ на теренима Радовањских брда, недалеко од Велике Плане.
Ова акција дванаеста по реду, изведена је у склопу обележавања Дана града Велика Плана, на којој је узело учешће тридесет и два планинарска друштва и два Одреда извиђача, са преко 427 учесника.
Учеснике Акције поздравио је председник Градске управе Дејан Шулкић, упознавајући присутне о историјату града и значају оваквог окупљања.
У свом излагању Шулкић предочио је присутнима да Велика Плана заузима простор Доњег Поморавља, Доње Јесенице и део Шумадије. Терен без планине, са бројним брдима. Највиша тачка је на коти Карауле, чија висина износи 297 метара.
Терен Радовањског Луга, заузима повришну од 47 хектара, обрастао стогодишњим храстовим стаблима. Терен је претворен у спомен комплекс, у коме је обележено место на коме је 26. јула 1804. године убијен Вожд Карађорђе Петровић, вођа Првог српског устанка (1804), на коме је подигнута црква чији олтар прекрива место убиства Карађорђа. Поред цркве је и стогодишњи храст, под којим је први пут, био сахрањен Карађорђе. У непосредној близини је и музеј са експонатима из тог доба у коме се налази слика Карађорђа, дело Паје Јовановића. Слика је урађена у природној величини.
На контролној тачки планинари су одсели код манастира Копорин, задужбине деспота Стефана Лазаревића, у коме су 1402. похрањене свете деспотове мошти.
Посебно место интересовања припада месту у коме је подигнута црква, у народу позната као црква Покајница, подигнута 1818. године, од стране кнеза Милоша Обреновића, налогодавца за погубљење вожда Карађорђа, како би искајао своје грехе, а у циљу додворења Цариградском везиру и његовој свити. Црква је урађена од дрвета, на којој је кров од шиндре а под од непечене цигле. Црква зрачи, посебном топлином кад се уђе у њу.
У свом излагању председник Општине Велика Плана, изразио је задовољство масовношћу учесника, напоменувши да у наредној Акцији жели да тај број буде још већи те да ће те на свом путу похода моћи видети све ово што сам изложио, како рече Шулкић.
Након вишесатног пешачења, зависно од дужине одабране стазе, којих је било три, прва је износила 6 километара, друга шеснаест, за коју су се определили шабачки планинари, чланови ПСД “Цер“ и “Чивија“, а трећа стаза била је нешто дужа и износила је 22 километра, окупивши се у дворишту Омладинског дома у Великој Плани, где се дружење завршило уз пријатан ловачки гулаш, освежење, музику и доделу признања.
Ова акција дванаеста по реду, изведена је у склопу обележавања Дана града Велика Плана, на којој је узело учешће тридесет и два планинарска друштва и два Одреда извиђача, са преко 427 учесника.
Учеснике Акције поздравио је председник Градске управе Дејан Шулкић, упознавајући присутне о историјату града и значају оваквог окупљања.
У свом излагању Шулкић предочио је присутнима да Велика Плана заузима простор Доњег Поморавља, Доње Јесенице и део Шумадије. Терен без планине, са бројним брдима. Највиша тачка је на коти Карауле, чија висина износи 297 метара.
Терен Радовањског Луга, заузима повришну од 47 хектара, обрастао стогодишњим храстовим стаблима. Терен је претворен у спомен комплекс, у коме је обележено место на коме је 26. јула 1804. године убијен Вожд Карађорђе Петровић, вођа Првог српског устанка (1804), на коме је подигнута црква чији олтар прекрива место убиства Карађорђа. Поред цркве је и стогодишњи храст, под којим је први пут, био сахрањен Карађорђе. У непосредној близини је и музеј са експонатима из тог доба у коме се налази слика Карађорђа, дело Паје Јовановића. Слика је урађена у природној величини.
На контролној тачки планинари су одсели код манастира Копорин, задужбине деспота Стефана Лазаревића, у коме су 1402. похрањене свете деспотове мошти.
Посебно место интересовања припада месту у коме је подигнута црква, у народу позната као црква Покајница, подигнута 1818. године, од стране кнеза Милоша Обреновића, налогодавца за погубљење вожда Карађорђа, како би искајао своје грехе, а у циљу додворења Цариградском везиру и његовој свити. Црква је урађена од дрвета, на којој је кров од шиндре а под од непечене цигле. Црква зрачи, посебном топлином кад се уђе у њу.
У свом излагању председник Општине Велика Плана, изразио је задовољство масовношћу учесника, напоменувши да у наредној Акцији жели да тај број буде још већи те да ће те на свом путу похода моћи видети све ово што сам изложио, како рече Шулкић.
Након вишесатног пешачења, зависно од дужине одабране стазе, којих је било три, прва је износила 6 километара, друга шеснаест, за коју су се определили шабачки планинари, чланови ПСД “Цер“ и “Чивија“, а трећа стаза била је нешто дужа и износила је 22 километра, окупивши се у дворишту Омладинског дома у Великој Плани, где се дружење завршило уз пријатан ловачки гулаш, освежење, музику и доделу признања.
М.Ботић
Најновији број
18. април 2024.
