НОВ ПОГЛЕД НА ПОЛИТИКУ
ЗА ЦИЉЕМ У КОЈИ ВЕРУЈЕМ
Ана Павић, дипломирала је на Одсеку за филозофију Београдског универзитета. Тренутно јој је у изради магистарска теза “Култура и Не-култура читања“, на Факултету политичких наука у Београду. Ради на месту библиотекара информатора у Библиотеци шабачкој од 2002. године и истиче да то није било страначко запошљавање него препорука колега из Гимназије где је радила на замени. Сматра да се данас без странке, нажалост, не може много тога учинити. Од недавно је члан Нове странке. Најважније јој је што је мајка Марка, старог осам и по година, због кога и јесте у политици. Разговарали смо са њом о томе какви су погледи шабачке културне елите на тренутну политичку ситуацију у земљи.
-У политици сам јер сам схватила да она не мора бити прљава како кажу наши стереотипи. Политика је све што радимо, а када уђете у странку онда идете за једним циљем јер верујете у то. Након демонстрација из деведесетих када сам била студент и учествовала у њима, сада ми се чини да је потреба да се стане на пут баналности и непоштењу још већа. Морам бар у своје име да кажем “Не“ јер желим боље друштво за нашу децу. Шта ћемо им оставити?
Павићева остиче да је још Аристотел политику дефинисао као племениту вештину којом се култивише и бори се за праведно друштво, а у противном, ако нема правде, земља постаје наоружана сила. Према њеним речима неправда се наноси свим поштеним људима у овој земљи.
-Ништа не може без корупције и познанства - ако умирете сакупљате за скенер у Сремској Митровици јер га ваш рођени град нема. Учите дете да не слуша хулиганске и провокативне, усуђем се да кажем фашистичке песме о људима друге националности. Желим здраво друштво, а то подразумева здраво и независно судство и полицију, пре свега. Да ли родитељ четири детета мора четири пута да наручује уџбенике јер су сваке године другачији?! Да ли он то може? Каква нам је то историја ако се пише сваке године?
Наша саговорница мисли да је морално право и обавеза да сви заједно кажемо “Не“, а она је одабрала да свој став изрази преко Нове странке.
-Да ли имамо културну стратегију? Не! Живимо од јефтиног политиканства које нам уместо горућих питања - уклањања сиве економије, покретања производње, нуди рушење старог предивног дела Београда, Савамале, ради некакве визије која само њима може бити разумна. Опет смо се поделили на четнике и партизане рехабилитацијом Драже Михаиловића. Оставимо прошлост, нека покојници нађу мир бар на оном свету. Треба храбрости за ово што нас је данас снашло - страх да се каже сопствено мишљење, наводи Павићева.
Мора да се верује. Чим се пробудите и устанете значи да верујете. Није тешко бити поштен, али је тешко искоренити језиву корумпираност и заблуде међу људима. Ми имамо право да живимо нормално и то морамо да тражимо! Мислим да је теже стрепети и трпети него устати, покренути се и бити ангажован. Зашто да дозволимо посланику СНС да у Парламенту скарадну песму о Тадићу назива народном епском песмом? Тиме вређа своје корене, претке, нас, вређа самог себе, али није свестан!
Њена порука је - Када видиш неправду реци “Не“. Придружиће се људи и биће их све више. Верујем у боље и праведније друштво, јер то дугује свом сину. Истиче да неће да му купи диплому. Жели да је заради својом памећу и знањем.
Наводи да Зорана Живковића и његове сараднике поштује. Имала је прилику да их упознам и зна да сви у Новој странци верују у закон.
-Окупио је образоване, поштене људе који су остварени, укратко, наша једина корист је бољитак за наредне генерације. За нас је касно. Нова странка у свом програму има опште појмове који се сваког дана експлоатишу, али је другачија од свих по вери у поштење, по љубави и поштовању према свом крају, граду, селу, држави, према свим људима добре воље. Ми нећемо правити коалиције. Жеља нам је да нас људи препознају као пријатеље и комшије, као суграђане, а не као некога ко их за 30 нових чланстава уцењује за кору хлеба. Жеља нам је да заштитимо поштеног пољопривредника који што више ради све горе пролази. Нећемо да трагедија са хеликоптером остане запамћена по припитом пилоту. Толику неодговорност и бахатост садашње власти не памтим! Наш програм је закон, рад, здрава вертикала у друштву око које мора да се врти и принципијелно судство, здравстсво, култура и образовање. Ред је да признамо да ако су шабачки трговци школовали у 19. веку своју децу у Пешти, Бечу, Прагу поставимо себи логично питање ““ шта ћемо ми са Русијом? Географски смо део Европе. Остаје да прихватимо и њен закон па да коначно и обични људи имају право на нормалан живот.
-У политици сам јер сам схватила да она не мора бити прљава како кажу наши стереотипи. Политика је све што радимо, а када уђете у странку онда идете за једним циљем јер верујете у то. Након демонстрација из деведесетих када сам била студент и учествовала у њима, сада ми се чини да је потреба да се стане на пут баналности и непоштењу још већа. Морам бар у своје име да кажем “Не“ јер желим боље друштво за нашу децу. Шта ћемо им оставити?
Павићева остиче да је још Аристотел политику дефинисао као племениту вештину којом се култивише и бори се за праведно друштво, а у противном, ако нема правде, земља постаје наоружана сила. Према њеним речима неправда се наноси свим поштеним људима у овој земљи.
-Ништа не може без корупције и познанства - ако умирете сакупљате за скенер у Сремској Митровици јер га ваш рођени град нема. Учите дете да не слуша хулиганске и провокативне, усуђем се да кажем фашистичке песме о људима друге националности. Желим здраво друштво, а то подразумева здраво и независно судство и полицију, пре свега. Да ли родитељ четири детета мора четири пута да наручује уџбенике јер су сваке године другачији?! Да ли он то може? Каква нам је то историја ако се пише сваке године?
Наша саговорница мисли да је морално право и обавеза да сви заједно кажемо “Не“, а она је одабрала да свој став изрази преко Нове странке.
-Да ли имамо културну стратегију? Не! Живимо од јефтиног политиканства које нам уместо горућих питања - уклањања сиве економије, покретања производње, нуди рушење старог предивног дела Београда, Савамале, ради некакве визије која само њима може бити разумна. Опет смо се поделили на четнике и партизане рехабилитацијом Драже Михаиловића. Оставимо прошлост, нека покојници нађу мир бар на оном свету. Треба храбрости за ово што нас је данас снашло - страх да се каже сопствено мишљење, наводи Павићева.
Мора да се верује. Чим се пробудите и устанете значи да верујете. Није тешко бити поштен, али је тешко искоренити језиву корумпираност и заблуде међу људима. Ми имамо право да живимо нормално и то морамо да тражимо! Мислим да је теже стрепети и трпети него устати, покренути се и бити ангажован. Зашто да дозволимо посланику СНС да у Парламенту скарадну песму о Тадићу назива народном епском песмом? Тиме вређа своје корене, претке, нас, вређа самог себе, али није свестан!
Њена порука је - Када видиш неправду реци “Не“. Придружиће се људи и биће их све више. Верујем у боље и праведније друштво, јер то дугује свом сину. Истиче да неће да му купи диплому. Жели да је заради својом памећу и знањем.
Наводи да Зорана Живковића и његове сараднике поштује. Имала је прилику да их упознам и зна да сви у Новој странци верују у закон.
-Окупио је образоване, поштене људе који су остварени, укратко, наша једина корист је бољитак за наредне генерације. За нас је касно. Нова странка у свом програму има опште појмове који се сваког дана експлоатишу, али је другачија од свих по вери у поштење, по љубави и поштовању према свом крају, граду, селу, држави, према свим људима добре воље. Ми нећемо правити коалиције. Жеља нам је да нас људи препознају као пријатеље и комшије, као суграђане, а не као некога ко их за 30 нових чланстава уцењује за кору хлеба. Жеља нам је да заштитимо поштеног пољопривредника који што више ради све горе пролази. Нећемо да трагедија са хеликоптером остане запамћена по припитом пилоту. Толику неодговорност и бахатост садашње власти не памтим! Наш програм је закон, рад, здрава вертикала у друштву око које мора да се врти и принципијелно судство, здравстсво, култура и образовање. Ред је да признамо да ако су шабачки трговци школовали у 19. веку своју децу у Пешти, Бечу, Прагу поставимо себи логично питање ““ шта ћемо ми са Русијом? Географски смо део Европе. Остаје да прихватимо и њен закон па да коначно и обични људи имају право на нормалан живот.
М.М.
Најновији број
25. април 2024.
