У ДРУШТВУ ЈЕ ЛЕПШЕ

Уз неизоставну погачу и со, као знак добродошлице, прошлог четвртка инвалиди рада и корисници инвалидских пензија из земље и окружења дочекани су од стране чланова Градског удружења инвалида рада из Шапца. Традиционално међународно дружење, које се организује сваку четврту годину, и овога пута окупило је око триста педесет гостију из Вуковара, Бијељине, Сенте, Шида, Сремске Митровице, Лознице, Богатића, Бање Ковиљаче.
- Пракса је била да сваке четврте године у Шапцу буде овакав вид дружења где бисмо се дружили, разменили искуства, истакли неке потребе и проблеме градских организација инвалида и корисника инвалидских пензија. Присутан је мањи број у односу на оно што смо очекивали што говори да је економска ситуација све тежа, а и у току месеца маја било је много дружења тако да су многи били у недоумици на коју ће страну. Имамо и пријатеље из Холандије који нам за реализацију пројекта много значе. У најави је и реализација пројекта прекограничне сарадње „Пријатељи Сребренице“ ““ рекла је Мирослава Савковић, председница Градске организације инвалида рада.
Вишечасовно дружење у Спортској хали „Зорка“ својим наступом отворила је група Градске организације инвалида рада „Василисе“. После поделе пригодних поклона, радова ткачке радионице, гостима из окружења сви присутни су уживали у ручку уз звуке музике.
- Што се тиче лично мене ја сам увек за и свугде присуствујем где нас позову. Шапчанка сам, завршила сам школу овде. Радни век сам провела у Фабрици соде „Лукавац“ и Солани „Тузла“. Тамо ме пут одвео али се никад моје Мачве и народа не одричем. Сад живим у Бијељини. Ово су дивне посете. Дружимо се, мењамо искуства. Радујемо се томе. Не заборавите ни ви кад будете пензионери ово је нешто дивно. Дружите се децо моја. Тако и своју унучад посаветујем. Деца су ми старија. Ја сам, хвала Богу, тридесет осмо годиште, седамдесет осма година ““ није крила своје одушевљење Мира Обућина из Бијељине.
Трећу годину за редом пријатељске односе са Шапчанима негује и Организација инвалида рада из Сенте, мешовито друштво Мађара и Срба који се, по речима председника Ласла Хорвата, изузетно лепо слажу.
- Они су били код нас, ми код њих. Дружење је стварно на високом нивоу. Јако смо задовољни и они и ми. Ми смо мала организација у Сенти. Имамо све услове за рад. Немамо неких посебних проблема зато што нам општина пуно помаже, а и ми смо активни без обзира што смо пензионери инвалиди. Урадили смо за себе клупску просторију, уредили парк у дворишту где смо добили од општине наше објекте, тако да смо јако задовољни. Једини проблем је што је инвалидска пензија јако ниска ““ истакао је Ласло.
Пензионрски проблеми исти су ма у којој држави се живело што је потврдила и Мила Ландуп, председница Удружења „Западни Срем“, додавши да су оваква дружења прави мелем за њихова срца.
- Прво долазимо да испунимо своје срце. Овде сусрећемо наше драге, добре, старе пријатеље јер се ми годинама традиционално дружимо. Веома нам је лепо. Једини смо који долазимо из Републике Хрватске. Нама је прелепо. Ми вас волимо, ви нас волите и на сваком дружењу се нађемо. Проблеми су слични или исти. Мале ниске пензије, социјални положај пензионера није задовољавајући, текобе сличне, здравство, социјала, итд. Код нас су популарне тзв. социјалне самопослуге које онима најугроженијима помажу бар на неки начин да преживе. Е, то је та Хрватска, данашња, слободна, која је ушла у Европску унију. Ништа посебно нисмо добили, осим још више обавеза и нека нова правила. Овом приликом поздрављам све пензионере из Шапца. Желим им дуг живот, добро здравље и све најбоље у име пензионера из Вуковара ““ поручила је Мила.
Са жељом да се ускоро поново сретну сви учесници су се растали поневши са собом лепе успомене које ће их до неког новог дружења подсећати да ни године ни способости нису важне да би се људи дружили и размењивали искуства.