И МАЛО ЈЕ МНОГО

Много су фини ови наши званичници. Баш онако фини. Неки дан један од њих објашњава поскупљење струје, па вели да то неће бити много, само мало. Па пријатељу, баш толико овом народу и фали, само мало. Много је кад бију.
Не стварно, ајд“™ то мало да поскупи струја па и да поднесемо, али онда по правилу поскупи бензин, гас, дрва а о намирницама да се и не говори. И тако то мало пређе у мало више. А нама је и мало, много.
А и разбашкарили смо се, само тако. Не зна се да ли струје трошимо више зими или лети. Заборавили смо чак и оно да смо струју добијали у парне сате, скоро као на пипету. Додуше, често се питамо како су пре наши стари живели без свих тих расхладних система, електричних клима, расхлађених радних и животних простора... и опет остали нормални и створили нас још нормалније. Јес ђавола, да смо нормални онда се све ово и не би питали. Јес“™ вала баш.
Почела и сезона годишњих одмора, па се сећамо оног захтева једног радника за коришћење одмора и одговора руководећег кадра, које је и сада у приватном сектору актуелно. “Година има 365 дана. Дневно спаваш 8 сати, што годишње износи 122 дана. Остаје 243 дана. Дневно имаш 8 сати одмора, што износи додатних 122 дана. Остаје 121 дан. 52 дана годишње су недеље када се не ради, па остаје 69 дана. 52 дана годишње су суботе, када се, такође, не ради, па остаје 17 дана. Дневно имаш пола сата паузе, што годишње износи 7 дана. Остаје 10 дана. 9 дана годишње су празници те остаје један једини дан. Тај дан је 1. мај, празник рада, те се такође не ради. И молим те лепо, од чега да ти дам годишњи одмор?“
Уз то, иде и виц питање, како животиње иду на годишњи одмор? Па лав иде сам, тигар са љубавницом а мајмун са женом!