СТЕВАН БОЈОВИЋ

Бивши директор Развоја и инвестиција Хемијске индустрије Зорка
Дана 30. јуна ове године у Београду је преминуо у осамдесет осмој години живота Стеван Бојовић дипломирани инжењер технологије. Отишао је у вечност један частан човек, родољуб и изузетан стручњак.
У живот је крочио у Слатини код Бродарева а после Другог светског рата, као државни питомац отишао је на школовање у Техничку школу у Прагу, Чехословачка.
За време бурних дана 1948, после Резолуције Информбироа и огромног притиска да остане иза гвоздене завесе источног блока и блати своју земљу, Стеван Бојовић је као велики родољуб спаковао своје ствари и књиге и без дипломе се вратио у Србију. За разлику од многих својих сународника из Југославије, није прихватио да ради против своје земље.
У својој земљи је завршио средњу школу и Технолошки факултет у Београду.
Са супругом Даницом, такође инжењером технологије 1958. године долази у Шабац где се обоје запошљавају у Хемијској индустрији ЗОРКА. Цео свој радни век провео је у ХИ “ЗОРКА“ на местима Управника фабрике вештачких ђубрива и Директора развоја и инвестиција. Када је почео са радом у ХИ “ЗОРКА“ је радило око 2.500 радника а кад је одлазио у пензију око 10.000. Већина тих људи се запослила у фабрикама и рудницима чију је изградњу и пуштање у рад водио Стеван Бојовић са тимом стручњака које је окупио око себе и формирао РО Развој и инвестиције, једну од највећих и најмодернијих у тадашњој Југославији која је у време кад је отишао у пензију имала 600 инжењера и техничара свих струка.
Многи од тих људи ће се са задовољством присетити дана када су добили стипендију, посао, стан, и сваке године летовање на мору и одмор у бањи.
Иако није рођен у Шапцу, није било већег подухвата у граду и околини у коме није учествовао са својим великим ентузијазмом и енергијом. У сарадњи са највећим светским компанијама и банкама унапређивао је постојеће и уводио нове технологије а учествовао је и у развоју града Шапца. Изграђена су нова насеља Бенска Бара и Тркалиште у којима је ХИ “ЗОРКА“ годишње градила 300 станова за своје запослене. Стеван Бојовић је учествовао и у припремама изградње Спортске хале и затвореног базена ХИ “ЗОРКА“ и Аутобуске станице.
За његово име везани су многи успеси у производњи базне хемије, електролизе цинка, средстава за заштиту биља, неметала и керамичких плочица а био је и непосредни руководилац изградње и пуштања у рад Фабрике белих лимова.
ХИ “ЗОРКА“ је имала више од 2.200 производа, на годишњем нивоу преко два милиона тона које није било нимало лако увести у производњу. Једног дана управник земљорадничке задруге у Коцељеви, Вулевић, је донео комад беле земље од ископавања у Доњем Црниљеву Стевану Бојовићу на испитивање. Са својим тимом рударско-геолошке струке утврдио је да се ради о каолину и тако је рођена идеја о фабрици керамичких плочица.
Многе од тих фабрика раде и послују и данас, спортска хала и затворени базен су реновирани на велико задовољство грађана Шапца и оне су највеће сведочанство његових визија и стручности.
Био је породичан човек, посвећен супрузи Даници, ћерки Маји и сину Ивану. У време кад нисмо ни знали шта је емпатија, био је и отац и мајка стотинама својих инжењера и техничара са којима је градио предузеће и град. Ценио је тимски рад и сарађивао са најзначајнијим институцијама из земље и света. Своје знање и искуство је преносио на младе колеге не штедећи себе. Тачан и доследан, човек за кога је договор био закон. Умео је да заштити и награди своје сараднике и остаће упамћен по доброти у сећању свих који су имали срећу да га упознају.
Иако није био полити£чки ангажован, за свој рад је добио бројна признања и захвалнице од свог колектива и града Шапца а од председника Тита, Златну медаљу рада.
Почивај у мири, нека ти је вечна слава и хвала.