НЕПОВОЉНИ ВРЕМЕНСКИ УСЛОВИ ЗА УСЕВЕ СОЈЕ
УОЧЕНО ПРИСУСТВО ГРИЊА И ПЛАМЕЊАЧЕ
Прегледом усева соје на појединим локалитетима у Мачви регистрован је изузетно висок проценат присуства гриње паучинара.
- Популација ове гриње шири се са коровских биљака и у усеву од ивица парцеле. Гриње се хране сисањем биљних сокова и њихово присуство се на листу препознаје у виду „тачкавости“ или бронзавости листа. При јачем нападу лишће жути, биљке заостају у порасту, имају мањи број махуна и брже сазревају. На појединим парцелама оштећења су присутна у виду оаза али се гриње врло брзо прошире по целом усеву. Развоју гриње погодује топло време без много падавина и за кратко време се може раширити на великим површинама - истиче дипл. инж. заштите биља Слободан Гошић из Пољопривредне саветодавне и стручне службе Шабац.
Пољопривредним произвођачима препоручује се преглед усева при чему треба обратити посебну пажњу на ивичне делове парцела.
-У циљу сузбијања ове штеточине код нас је регистрован акарицид „Вертимец 018 ЕЦ“ (а.м. абамектин) 0,3-0,5л/ха уз обавезан додатак неког оквашивача. Примену обавити у вечерњим периодима због високих дневних температура. Због великог броја положених јаја третман треба поновити после пиљења нових јединки. Такође је регистровано и присуство симптома пламењаче соје на листовима у виду светлозелених пега на лицу листа, тако да ову болест не треба да припишемо нападу гриња - додаје Гошић.
Међу најштетније болести соје спада и пламењача која се у јачем интезитету јавља у условима наводњавања и на осетљивим сортама. У питању је гљивично обољење коме за развој погодује топао и кишни пролећни и летњи период. Манифестује се у виду модрих пега на лицу лишћа, док се на наличју ствара сивкаста навлака. Пеге се често међусобно спајају, захватајући већу површину лиске. Ти делови касније некротирају и сасуше се. Мере борбе, по речима Гошићеве колегинице, дипл. инж. заштите биља Славице Максимовић, су плодоред и сетва здравог семена.
- Први симтоми јављају се на клијанцима након 15 дана од ницања. Клијанци су кржљави, лишће је сиво-зелено и повијено на доле. Ови симптоми су често незапажени, док са растом соје пеге постају интензивније од светло до тамно мрке боје оивичене светло жутом зоном ткива. На наличју ткива образује се навлака од конидиофора гљиве сивкасте до пурпурне боје. Ова пурпурна навлака је и дијагностички знак. Јаче заражено лишће хлоротира и пре времена опада. Може се јављати и на махунама али су симптоми неуочљиви. У унутрашњости махуне је беличаста превлака мицелије гљиве и семе може бити потпуно захваћено паразитом. Патоген се одржава у виду мицелије и ооспора у зараженим биљним остацима и на семану соје. Прохладно и влажно време (20 - 22°Ц), густи усеви погодују развоју болести. Старењем биљке јача и отпорност према пламењачи. Високе температуре, изнад 30°Ц, и дуги периоди суше онемогућавају ширење болести током летњег периода вегетације. Сорте су различито отпорне на пламењачу. Током вегетације зараза се шири конидијама путем ветра - истиче Максимовићева.
У агротехничке мере заштите спадају здраво семе намењено сетви, плодосмена и дубоко заоравање жетвених остатака, као и гајење отпорних сорти соје.
- Хемијске мере сузбијања спроводе се обавезно на семенским усевима након прегледа парцела и то када су пролећа и лета са доста влаге. Третмани се изводе два до три пута током вегетације (на почетку, током фенофаза цветање и пред крај вегетације). Преглед се врши визуелно кретањем дијагонално кроз парцелу. Фунгициди који се користе за сузбијање пламењаче су на бази активних материја металаксила („Ридомил голд МЗ“, „Алијанса“), азоксистробина („Љуадрис“, „Промеса“, „Театар“).
- Популација ове гриње шири се са коровских биљака и у усеву од ивица парцеле. Гриње се хране сисањем биљних сокова и њихово присуство се на листу препознаје у виду „тачкавости“ или бронзавости листа. При јачем нападу лишће жути, биљке заостају у порасту, имају мањи број махуна и брже сазревају. На појединим парцелама оштећења су присутна у виду оаза али се гриње врло брзо прошире по целом усеву. Развоју гриње погодује топло време без много падавина и за кратко време се може раширити на великим површинама - истиче дипл. инж. заштите биља Слободан Гошић из Пољопривредне саветодавне и стручне службе Шабац.
Пољопривредним произвођачима препоручује се преглед усева при чему треба обратити посебну пажњу на ивичне делове парцела.
-У циљу сузбијања ове штеточине код нас је регистрован акарицид „Вертимец 018 ЕЦ“ (а.м. абамектин) 0,3-0,5л/ха уз обавезан додатак неког оквашивача. Примену обавити у вечерњим периодима због високих дневних температура. Због великог броја положених јаја третман треба поновити после пиљења нових јединки. Такође је регистровано и присуство симптома пламењаче соје на листовима у виду светлозелених пега на лицу листа, тако да ову болест не треба да припишемо нападу гриња - додаје Гошић.
Међу најштетније болести соје спада и пламењача која се у јачем интезитету јавља у условима наводњавања и на осетљивим сортама. У питању је гљивично обољење коме за развој погодује топао и кишни пролећни и летњи период. Манифестује се у виду модрих пега на лицу лишћа, док се на наличју ствара сивкаста навлака. Пеге се често међусобно спајају, захватајући већу површину лиске. Ти делови касније некротирају и сасуше се. Мере борбе, по речима Гошићеве колегинице, дипл. инж. заштите биља Славице Максимовић, су плодоред и сетва здравог семена.
- Први симтоми јављају се на клијанцима након 15 дана од ницања. Клијанци су кржљави, лишће је сиво-зелено и повијено на доле. Ови симптоми су често незапажени, док са растом соје пеге постају интензивније од светло до тамно мрке боје оивичене светло жутом зоном ткива. На наличју ткива образује се навлака од конидиофора гљиве сивкасте до пурпурне боје. Ова пурпурна навлака је и дијагностички знак. Јаче заражено лишће хлоротира и пре времена опада. Може се јављати и на махунама али су симптоми неуочљиви. У унутрашњости махуне је беличаста превлака мицелије гљиве и семе може бити потпуно захваћено паразитом. Патоген се одржава у виду мицелије и ооспора у зараженим биљним остацима и на семану соје. Прохладно и влажно време (20 - 22°Ц), густи усеви погодују развоју болести. Старењем биљке јача и отпорност према пламењачи. Високе температуре, изнад 30°Ц, и дуги периоди суше онемогућавају ширење болести током летњег периода вегетације. Сорте су различито отпорне на пламењачу. Током вегетације зараза се шири конидијама путем ветра - истиче Максимовићева.
У агротехничке мере заштите спадају здраво семе намењено сетви, плодосмена и дубоко заоравање жетвених остатака, као и гајење отпорних сорти соје.
- Хемијске мере сузбијања спроводе се обавезно на семенским усевима након прегледа парцела и то када су пролећа и лета са доста влаге. Третмани се изводе два до три пута током вегетације (на почетку, током фенофаза цветање и пред крај вегетације). Преглед се врши визуелно кретањем дијагонално кроз парцелу. Фунгициди који се користе за сузбијање пламењаче су на бази активних материја металаксила („Ридомил голд МЗ“, „Алијанса“), азоксистробина („Љуадрис“, „Промеса“, „Театар“).
О. Г.
Најновији број
25. април 2024.
