МАЛИ ЈУБИЛЕЈ ВЕЛИКОГ КАРАКТЕРА

Отворена на Петровдан Ликовна колонија у Дубљу, пету годину за редом, окупила је велики број уметника из Шапца и околине. У порти Цркве Светог Вазнесења Господњег поред добре, стваралачке атмосфере, владао је несвакидашњи радни елан подстакнут енергијом и ентузијазмом проте Уроша Живковића.
- Визија стварања Ликовне колоније у Дубљу коју сам изложио проти Урошу пре пет година под липом у порти Дубљанске цркве, полако прелази у традицију и издваја се као још једна тачка на културној мапи Мачве. Драго ми је да ова колонија траје, да се све већи број појединаца и установа културе укључује у организацију колоније и вечери поезије и својом подршком даје кредибилитет и публицитет овим манифестацијама ““ рекао је академски сликар Михаило Симовић, проф. шабачке Школе примењених уметности.
Фундус слика и скулптура током претходних година обогаћен је захваљујући учешћу преко педесет академских и самоуких сликара, вајара и калиграфа, професора и матураната Школе примењених уметности из Шапца. Формирању Ликовне колоније као догађаја на културној сцени Мачве допринело је и учешће два универзитетска професора Небојше Радојева и Новака Демоњића Озренског.
- Мали јубилеј изузетно великог карактера. Ово је заиста један велики повод, празник и нама уметницима инспирација да направимо дела везана за Бој на Дубљу. Овде је таква једна екипа људи која носи све ово стравичном енергијом коју једноставно не можете да не приметите. Мислим да ће ово бити заиста једна фантастична прича која је практично већ постала традиција. Заиста ми је драго што сам део свега овога ““ нагласио је Стојан Аничић Оки, сликар из Бадовинаца, ликовни педагог.
Леп амбијент, занимљиво друштво, као и пратећи програм, допринели су, по речима Слободана Машића, вајара наивца из Дубља, да ова Ликовна колонија добије посебан карактер.
- Поносни смо што смо победили. Остаће увек прича о томе и увек ћемо радити на ту тему. Овде сам четврти пут. Овог пута урадио сам скулптуру у дрвету „Силни Богољуб“ која одражава све оно што један наш јунак поседује ““ одважност, храброст.
„Енергетско чудо“, по речима Жељка Драгићевића, сликара из Совљака, доказ је да се све може кад се само хоће.
- Градилиште, тридесет мајстора, уметника, електричара. Невероватно гостопримство и енергија проте Уроша Живковића је за „но цомент“. У својим радовима спојио сам своју љубав према национално-историјском сликарству и енергију победника „Хајдучких вечери“, легендарног Уче и Милана Ковачевића.
И за припадницу млађе генерације Тијану Божић, графичког дизајнера из Шапца, пријатна атмосфера међу колегама била је очигледни разлог њеног задовољстава.
- Већ четврту годину овде пишем калиграфију. Ова Атмосфера и дружење ме посебну инспиришу за то. Ове године сам издвојила песму „Бој на Дубљу“. Увек се радо одазовем. Надам се да ће сви имати прилику да виде како то изгледа ““ каже Тијана чији калиграфски радови са исписаним деловима из Библије, попут „Химне љубави“, „Оче наш“ и неких других молитви, већ увелико украшавју збирку Дубљанске ликовне колоније.
Сличног мишљења била је и Драгана Ерцеговчевић из Богатића којој је ово било прво учешће.
- Насликала сам портрете проте Николе Смиљанића, Симе Милутиновића Сарајлије и портрет у оловци Симе Ненадовића. Оно што бих издвојила је веома позитивна стваралачка енергија учесника кроз дружење и размењивање искустава. Истакла бих и гостопримство домаћина. Била ми је част што сам скромним делом, кроз слике, допринела обележавању овог јубилеја.
Свој допринос, такође по први пут, дао је и шабачки сликар Драган Јовановић Риле, ликовни педагог у ОШ „Лаза К. Лазаревић“, који живи и ради у Мачванском Причиновићу.
- Оно што је врло позитивно и добро, што нама иде на руку, је амбијент и сва атмосфера око нас. Од самог јутра црквено двориште пуно је људи који нешто раде, од деце, старих, до мајстора. Надамо се да ће све прота заврши на време. Такву енергију, такву моћ организовања и рада са толико људи, коју поседује прота Урош, заиста је ретко наћи и видети. Драго ми је што сам учествовао у свему овоме. Сазив је изванредан.
Ликовна колонија Дубље и „Вече поезије“, организовано по четврти пут у оквиру колоније, установљени су и утемељени трудом и залагањем протојереја ставрофора Уроша Живковића и академског сликара Михаила Симовића, а све са циљем да се што свечаније обележи двестагодишњица Боја на Дубљу. Томе су на најбољи могћи начин допринели и овогодишњи учесници Душан Нешковић, Михаило Симовић, Жељко Драгићевић, Тијана Божић, Драган Јовановић Риле, Стојан Аничић Оки, Драгана Ерцеговчевић, Милан Ђукић Ђука, Слободан Машић, Илија Вујанић и Слободан Мајсторовић. А да бриге нема, када су у питању будуће колоније, показала је и дво и по годишња Драгица Симовић која је учествовала у стварању слике свога тате Михаила.
- У име Бога на Светог Петра и Павла кренули смо са колонијом да би могли све започете послове да одрадимо до саме прославе. Треба завршити спомен обележје, које ради вајар Милан Торбица. Надамо се да ћемо истрајати у томе јер је времена мало. Има ту још неких додатних радова који треба да се ураде, да се поспреми по дворишту, раскрчи, расклони. Задња три, четири дана остављамо за саму прославу. Имамо доста енергије и трудимо се да сви људи који хоће да нам помогну буду тако енергични као што смо и ми ““ додаје уз осмех прота Урош Живковић.
Прича о вечитом неимару и обновитељу дубљанског бисера Цркве Вазнесења Господњег, као и свим људима добре воље, наставља се у предвечерје великог јубилеја када ће све оно што је урађено претходних година заблистати у пуном сјају.