СТОНОТЕНИСКИ КЛУБ ЛАВ
ЕНТУЗИЈАЗАМ СТВАРА ШАМПИОНЕ
Стонотениски клуб “Лав“ из Јевремовца за три године постојања освојио преко 300 медаља. Финансирају се средствима родитеља и грађана Месне заједнице. Породица Скелеџија потпуно посвећена спорту. Најмлађи Тодор међу најуспешнијим стонотенисерима у Србији, у својој категорији
Ентузијазам и љубав према стоном тенису били су главни покретач за оснивање клуба „Лав“ у Јевремовцу, пре три године. Оснивач и председник клуба, Горан Скелеџија, каже да је намера била да се клуб оснује за потребе деце из основне школе у Јевремовцу, али да су били отворени за сву заинтересовану децу са подручја града.
-Савет Месне заједнице препознао је ову идеју као позитивну и добру и помогао нам уступивши нам фискултурну салу за тренирање у три термина недељно, а клуб плаћа део режијских трошкова. Комплетну опрему обезбедили су родитељи сопственим средствима, прича Скелеџија.
Први резултати преданог рада убрзо су почели да стижу. Успеси су почели да се нижу, а одзив деце из различитих делова града, био је масован. Клуб је бројао четрдесетак чланова, али је увођење сменске наставе у школама веома се негативно одразило. Деци је било тешко да усклађују школске обавезе са тренинзима, па их је у клубу остало двадесетак.
-Резултати нису приоритет, него мотивисање што већег броја деце да се баве обим здравим и лепим спортом. Одмах по оснивању успоставили смо бројне контакте са клубовима из целе Србије. Тако су наша деца створила пријатељства са вршњацима из Београда, Новог Сада, Бечеја, Ваљева, Темерина... Размењујемо посете, учествујемо на бројним турнирима, и можемо да се похвалимо великим уважавањем и поштовањем од стране наших спортских пријатеља у срединама где смо се појављивали, наводи Скелеџија.
Иако истиче да је ментално и физичко здравље деце приоритет, успеси клуба, који постоји само три године, увелико су превазишли локални ниво. Освојене су бројне медаље на државном нивоу, како у појединачној, тако и у екипној конкуренцији. Са међународних турнира у Дизелдорфу, Линцу, Загребу, Сарајеву, Будимпешти, „Лавићи“ су се враћали са медаљама. Укупно преко 300 одличја донето је у Јевремовац.
Једна група дечака се бројем медаља издвојила у клубу, то су: Тодор Скелеџија, Звездан Грујић, Јован Јоцковић, Бојан Џиновић, Никола Церовац, Вук Николић, Владимир Симић и Милан Станојловић.
Звездан Грујић један је од најмлађих и велика нада клуба. Стони тенис почео је да тренира са седам година, а сада, са 11 има већ бројна признања. Кажу да нико не показује већу жељу за игром, напредовањем и победом од њега. Окитио се, између осталог, сребром у Сарајеву и Дизелдорфу, док је на републичком нивоу био 3. појединачно и 1. екипно.
Као најуспешнији појединац издвојио се Тодор Скелеџија. Освојио је око 130 медаља. Био је 1. у Сарајеву и екипни првак државе у категорији кадета. Као млађи кадет пласирао се у Топ 12 Србије на 3. место. Претходне сезоне међу кадетима је био 11. али је био млађи годину дана од осталих. Очекују да ове године буде 1. и уђе у репрезентацију.
-Прво сам тренирао фудбал и пробао сам у исто време да тренирам и стони тенис, али ми је добро кренуло. Освојио сам прву медаљу и то ме је понело. Јако сам упоран и волим овај спорт, па ми није напорно ни када за време припрема тренирам по четири сата дневно. Имам велику подршку од људи из шабачких стонотениских клубова „Ас“ и „Партизан“, који ми дају одличне спаринг партнере. Поред тога, отац ми помаже и тренира ме сваки дан, каже млађи Скелеџија који би волео да као успешан стонотенисер оде у Шпанију или Немачку, али да неће жалити ни ако га пут однесе на неку другу страну.
Ради се, иначе о правој спортској породици. Горан је био веома талентован фудбалер “Мачве“, али је због компликоване повреде каријеру завршио у 23. години. Након тога се посветио стоном тенису, а сада има и диплому тренера у овом спорту. Ћерка Деана тренира децу која тек почињу и студира инжењерски менаџмент. Друга Ћерка, Јована, тренирала је кошарку и ушла у први тим ОКК “Шапца“, али није одиграла ни једну званичну утакмицу. Сада студира саобраћај. Само се мама Лела никада није бавила спортом, али истичу да је њена улога најважнија. Прати их на такмичења и поред моралне подршке увек је спреман и њен фрижидерчић са сендвичима и воћем, а када затреба преузима и улогу физиотерапеута.
Клуб финансирају личним, средствима родитеља и мештана Јевремовца који су спремни да помогну, док су од града могли да добију само минималну помоћ јер је услов за значајнија средства да клуб постоји три године. Како је у мају ове године клуб прославио трећи рођендан надају се да ће за њих бити више месте у буџету.
Сада имају услова да региструју и женску екипу, па се озбиљно размишља и о томе.
Признање за залагање стигло је прошле године и у виду пруженог поверења да се организује државно првенство за младе кадете. Помоћу Градске управе клуб је у хали “Зорка“ успешно угостио више од 70 такмичара. Такође су организовали и Државно првенство за ветеране.
Жеља Горана Скелеџије је да у наредном периоду организују и један велики међународни турнир. Људи које су упознали на такмичењима широм Европе показали су жељу и спремност да учествују на такмичењима у Србији.
-Савет Месне заједнице препознао је ову идеју као позитивну и добру и помогао нам уступивши нам фискултурну салу за тренирање у три термина недељно, а клуб плаћа део режијских трошкова. Комплетну опрему обезбедили су родитељи сопственим средствима, прича Скелеџија.
Први резултати преданог рада убрзо су почели да стижу. Успеси су почели да се нижу, а одзив деце из различитих делова града, био је масован. Клуб је бројао четрдесетак чланова, али је увођење сменске наставе у школама веома се негативно одразило. Деци је било тешко да усклађују школске обавезе са тренинзима, па их је у клубу остало двадесетак.
-Резултати нису приоритет, него мотивисање што већег броја деце да се баве обим здравим и лепим спортом. Одмах по оснивању успоставили смо бројне контакте са клубовима из целе Србије. Тако су наша деца створила пријатељства са вршњацима из Београда, Новог Сада, Бечеја, Ваљева, Темерина... Размењујемо посете, учествујемо на бројним турнирима, и можемо да се похвалимо великим уважавањем и поштовањем од стране наших спортских пријатеља у срединама где смо се појављивали, наводи Скелеџија.
Иако истиче да је ментално и физичко здравље деце приоритет, успеси клуба, који постоји само три године, увелико су превазишли локални ниво. Освојене су бројне медаље на државном нивоу, како у појединачној, тако и у екипној конкуренцији. Са међународних турнира у Дизелдорфу, Линцу, Загребу, Сарајеву, Будимпешти, „Лавићи“ су се враћали са медаљама. Укупно преко 300 одличја донето је у Јевремовац.
Једна група дечака се бројем медаља издвојила у клубу, то су: Тодор Скелеџија, Звездан Грујић, Јован Јоцковић, Бојан Џиновић, Никола Церовац, Вук Николић, Владимир Симић и Милан Станојловић.
Звездан Грујић један је од најмлађих и велика нада клуба. Стони тенис почео је да тренира са седам година, а сада, са 11 има већ бројна признања. Кажу да нико не показује већу жељу за игром, напредовањем и победом од њега. Окитио се, између осталог, сребром у Сарајеву и Дизелдорфу, док је на републичком нивоу био 3. појединачно и 1. екипно.
Као најуспешнији појединац издвојио се Тодор Скелеџија. Освојио је око 130 медаља. Био је 1. у Сарајеву и екипни првак државе у категорији кадета. Као млађи кадет пласирао се у Топ 12 Србије на 3. место. Претходне сезоне међу кадетима је био 11. али је био млађи годину дана од осталих. Очекују да ове године буде 1. и уђе у репрезентацију.
-Прво сам тренирао фудбал и пробао сам у исто време да тренирам и стони тенис, али ми је добро кренуло. Освојио сам прву медаљу и то ме је понело. Јако сам упоран и волим овај спорт, па ми није напорно ни када за време припрема тренирам по четири сата дневно. Имам велику подршку од људи из шабачких стонотениских клубова „Ас“ и „Партизан“, који ми дају одличне спаринг партнере. Поред тога, отац ми помаже и тренира ме сваки дан, каже млађи Скелеџија који би волео да као успешан стонотенисер оде у Шпанију или Немачку, али да неће жалити ни ако га пут однесе на неку другу страну.
Ради се, иначе о правој спортској породици. Горан је био веома талентован фудбалер “Мачве“, али је због компликоване повреде каријеру завршио у 23. години. Након тога се посветио стоном тенису, а сада има и диплому тренера у овом спорту. Ћерка Деана тренира децу која тек почињу и студира инжењерски менаџмент. Друга Ћерка, Јована, тренирала је кошарку и ушла у први тим ОКК “Шапца“, али није одиграла ни једну званичну утакмицу. Сада студира саобраћај. Само се мама Лела никада није бавила спортом, али истичу да је њена улога најважнија. Прати их на такмичења и поред моралне подршке увек је спреман и њен фрижидерчић са сендвичима и воћем, а када затреба преузима и улогу физиотерапеута.
Клуб финансирају личним, средствима родитеља и мештана Јевремовца који су спремни да помогну, док су од града могли да добију само минималну помоћ јер је услов за значајнија средства да клуб постоји три године. Како је у мају ове године клуб прославио трећи рођендан надају се да ће за њих бити више месте у буџету.
Сада имају услова да региструју и женску екипу, па се озбиљно размишља и о томе.
Признање за залагање стигло је прошле године и у виду пруженог поверења да се организује државно првенство за младе кадете. Помоћу Градске управе клуб је у хали “Зорка“ успешно угостио више од 70 такмичара. Такође су организовали и Државно првенство за ветеране.
Жеља Горана Скелеџије је да у наредном периоду организују и један велики међународни турнир. Људи које су упознали на такмичењима широм Европе показали су жељу и спремност да учествују на такмичењима у Србији.
М.М.
Најновији број
25. април 2024.
