ПРАВИЛНОМ СИЛАЖОМ ДО КВАЛИТЕТНЕ ХРАНЕ
ИЗБЕЋИ ПОЈАВУ МИКОТОКСИНА
Припрема квалитетне силаже је захтеван поступак који изискује знање и искуство приликом силирања, како би се избегло кварење силаже, а самим тим и спречили негативни ефекти покварене силаже на организам животиње. Према речима дипл. инж. сточарства Зорана Козлине из Пољопривредне саветодавне и стручне службе Шабац, потребно је водити рачуна о дужини сечке која не би требала да буде мања од девет ни већа од дванаест милиметара, како би се избегле потенцијалне последице.
- Када је предугачка тешко се гази и долази до појаве ефекта „сунђера” исто као и кад се ради о превише сувој силажи. С обзиром да је и ова 2015. била сушна година, учестала је појава кварења силаже услед неправилног силирања, тј. недовољног гажења сечке због превише суве стабљике кукуруза чији се делови нису довољно сабили. Услед тога долази до накупљања ваздуха (кисеоника), а тиме и до кварења. Покушај поливања водом превише суве сечке кукуруза приликом силирања не даје увек добре резултате јер се вода не задржава на сечки већ дословно капљице воде склизну и испаре – истиче Козлина.
Осим превише суве стабљике кукуруза, која је један од разлога недовољно сабијене силаже, други и најчешћи разлог је тај што приколице пребрзо довозе сечку кукуруза с поља тако да је трактори за гажење не стигну довољно сабити. До појава недовољног сабијања сечке за силирање често долази и због журбе која настаје због страха од кише која би прекинула процес припреме силаже.
- Чест је случај да се након гажења масе за силирање настави са гажењем масе следећи дан, а да се пре тога није ставио нови слој сечке дебљине од око 15 цм. На тај се начин из силаже истискује угљендиоксид који се створио преко ноћи, а утискује се ваздух, тј. кисеоник, што доводи до стварања аеробних услова идеалних за развој квасаца. Дакле, увек пре него што се почне са новим циклусом гажења силаже, односно наставком силирања следећи дан, потребно је ставити најпре слој сечке од 15 цм на стари слој и тек тада кренути са гажењем - упозорава Козлина.
Квасци у свом развоју троше млечну киселину и стварају оптималне услове за развој плесни које доводе до појаве разних врста микотоксина штетних по здравље животиња.
- Осим што потроше млечну киселину која је главни природни конзерванс силаже, квасци „једу“ скроб и шећере. На тај начин у силажи се ствара велика количина топлоте, што се осети ако се рука гурне у силажу. Тада долази до губитка енергије саме силаже што доводи до смањена њене енергетске и хранљиве вредности.
Са развојем плесни долази до стварања различитих врста микотоксина, најчешће зеараленона, у великој мери одговорног за репродуктивне поремећаје код домаћих животиња, и деоксиниваленола који углавном изазива поремећаје варења.
- Животиње храну контаминирану са квасцима, плеснима или микотиксинима због неспецифичног мириса и укуса одбијају или у мањој мери конзумирају, па тако настају још већи губици због смањеног прираста и смањене производње млека. Често се целокупна количина такве силаже мора нешкодљиво уклонити јер је животиње не желе конзумирати, или је силажа запрљана у тој мери да није за употребу. То доводи до тешке ситуације у којој сточару понестане храна за исхрану стоке, као и великог финансијског губитка.
Како би се спречиле негативне последице на здравље животиња потребно је обратити пажњу на квалитет силаже. Стоку не хранити силажом на којој је примећен развој плесни у виду белих или црвених тачака.
- Слојеве такве плесниве силаже обавезно треба одстранити, док је здрав део силаже потребно третирати посебним хемијским средствима. У такву силажу пре храњења стоке потребно је мешати средства за везивање микотоксина и осталих штетних продуката – наглашава Козлина.
- Када је предугачка тешко се гази и долази до појаве ефекта „сунђера” исто као и кад се ради о превише сувој силажи. С обзиром да је и ова 2015. била сушна година, учестала је појава кварења силаже услед неправилног силирања, тј. недовољног гажења сечке због превише суве стабљике кукуруза чији се делови нису довољно сабили. Услед тога долази до накупљања ваздуха (кисеоника), а тиме и до кварења. Покушај поливања водом превише суве сечке кукуруза приликом силирања не даје увек добре резултате јер се вода не задржава на сечки већ дословно капљице воде склизну и испаре – истиче Козлина.
Осим превише суве стабљике кукуруза, која је један од разлога недовољно сабијене силаже, други и најчешћи разлог је тај што приколице пребрзо довозе сечку кукуруза с поља тако да је трактори за гажење не стигну довољно сабити. До појава недовољног сабијања сечке за силирање често долази и због журбе која настаје због страха од кише која би прекинула процес припреме силаже.
- Чест је случај да се након гажења масе за силирање настави са гажењем масе следећи дан, а да се пре тога није ставио нови слој сечке дебљине од око 15 цм. На тај се начин из силаже истискује угљендиоксид који се створио преко ноћи, а утискује се ваздух, тј. кисеоник, што доводи до стварања аеробних услова идеалних за развој квасаца. Дакле, увек пре него што се почне са новим циклусом гажења силаже, односно наставком силирања следећи дан, потребно је ставити најпре слој сечке од 15 цм на стари слој и тек тада кренути са гажењем - упозорава Козлина.
Квасци у свом развоју троше млечну киселину и стварају оптималне услове за развој плесни које доводе до појаве разних врста микотоксина штетних по здравље животиња.
- Осим што потроше млечну киселину која је главни природни конзерванс силаже, квасци „једу“ скроб и шећере. На тај начин у силажи се ствара велика количина топлоте, што се осети ако се рука гурне у силажу. Тада долази до губитка енергије саме силаже што доводи до смањена њене енергетске и хранљиве вредности.
Са развојем плесни долази до стварања различитих врста микотоксина, најчешће зеараленона, у великој мери одговорног за репродуктивне поремећаје код домаћих животиња, и деоксиниваленола који углавном изазива поремећаје варења.
- Животиње храну контаминирану са квасцима, плеснима или микотиксинима због неспецифичног мириса и укуса одбијају или у мањој мери конзумирају, па тако настају још већи губици због смањеног прираста и смањене производње млека. Често се целокупна количина такве силаже мора нешкодљиво уклонити јер је животиње не желе конзумирати, или је силажа запрљана у тој мери да није за употребу. То доводи до тешке ситуације у којој сточару понестане храна за исхрану стоке, као и великог финансијског губитка.
Како би се спречиле негативне последице на здравље животиња потребно је обратити пажњу на квалитет силаже. Стоку не хранити силажом на којој је примећен развој плесни у виду белих или црвених тачака.
- Слојеве такве плесниве силаже обавезно треба одстранити, док је здрав део силаже потребно третирати посебним хемијским средствима. У такву силажу пре храњења стоке потребно је мешати средства за везивање микотоксина и осталих штетних продуката – наглашава Козлина.
О. Гавриловић
Најновији број
25. април 2024.
