СТЕВАН КОВАЧЕВИЋ НОВИНАР РАДИО БЕОГРАДА И ЈЕДАН ОД ОСНИВАЧА КРОСА РТС
ЈУБИЛЕЈ, 25 ГОДИНА
Све почело у Сремској Митровици. Шабац од почетка, а на недавној свечаној академији у Београду, доста награђених из овог града
Идеја о оснивању Кроса Радио Београда зачета је у јесен 1990, а у зиму исте године тадашњи директор Радио Београда Никола Мирков дао је дозволу за покретање тог такмичења. Већ 20. априла 1991. године, на хиподрому у Сремској Митровици одржан је Први крос Радио Београда. Знак за старт дали су Никола Мирков и Миле Миловановић, председник Скупштине општине Сремска Митровица. У 23 трке циљем су прошла 6.373 такмичара. Горан Раичевић (АК Партизан, Београд) и Сузана Ћирић (ЖАК Градитељ, Инђија) победили су у надметању сениора на пет и сениорки на три хиљаде метара. Прву златну медаљу, пак, понела је Александра Митровић, ученица првог разреда ОШ „Јован Поповић“ из Сремске Митровице. Радио Београд је први пут вршио пренос једног крос такмичења, у трајању од четири сата и 45 минута. Репортери су били: Добрица Милићевић (уредник Спортске рубрике), Јордан Ивановић, Стеван Ковачевић (један од тројице оснивача Кроса), Љубомир Жакула, Мијаило Костић и Владе Радичевић, каже на почетку разговора за “Глас Подриња”, Стеван Ковачевић, новинар Радио Београда и један од оснивача кроса.
Крос Радио Београда се брзо развијао. Због тога, као најмасовнија приредба у југоисточном делу Европе, добија име целе медијске куће – Крос РТС.
Даље из историје
Број такмичара из земље и иностранства се повећавао из године у годину, а рекорд је остваерен на 8. кросу РТС – 7.386 тркача!
Травнатом стазом Хиподрома „Сирмијум“ трчали су бројни асови – од Швеђанина Класа Ниберга, до вишеструког европског првака у кросу Украјинца Сергеја Лебеда. Промотори су била и највећа светска, али и домаћа атлетска имена – олимпијска шампионка на 800 м Надежда Олизаренко, освајачи сребрних медаља на олимпијским играма Иван Губијан (1948, кладиво) и Фрањо Михалић (1965, маратон), светска рекордерка и европска првакиња на 800 м Вера Николић, носиоци златног одличја на континенталном првенству – Милош Срејовић, Снежана Пајкић, Слободан Бранковић, Драган Здравковић и остали ништа мање вредни и трофејима окићени асови: Ненад Стекић, Дане Корица, Олга Гере, Милован Јованчић, чланови најбрже „беле штафете“ света 4х400 Јовковић, Ђуровић, Мачев, Бранковић, па Борисав Писић, рекордер Медитерана на 110 м с препонама, онда тренер несвакидашњег кова Драган Петровић, светски признат атлетски радник Олга Ацић, итд, додаје Стеван Ковачевић.
Нека трчи Србија
Године 2000. Крос РТС мења физиономију. Добија још један део – „Нека трчи Србија“ (данас, Крос РТС “Кроз Србију). И 15. априла, у 147 општина Србије истовремено је трчало 518.700 ученика. Старт је, из студија Радио Београда, дао министар просвете Миливоје Симоновић. Била је то масовност за Гиниса и за писану честитку Финца Карла Олафа Хомена, у то време председника Европске атлетске асоцијације.
Само годину дана доцније, 7. априла 2001, заживео је и Крос РТС “У дијаспори“. Трчала су српска деца у осам европских земаља: Француској, Холандији, Швајцарској, Аустрији, Румунији, Немачкој, Данској и Шведској.
Потпуна трансформација Кроса РТС завршена је 2007. После 16 година финале је делимично измештено из Сремске Митровице. Наиме, направљена је завршница од пет равноправних такмичења – пет субота заредом (Крос серија РТС). Формирана су и два кампа – за децу из дијаспоре и „Александар Петровић“, за даровите младе тркаче поникле на Кросу РТС. Захваљујући тим променама, ово такмичење данас живи током целе године.
О улози Шапчана
Од првог дана Шабац је укључен у Крос РТС. У Сремску Митровицу стизао је читав караван такмичара. Предводио их је тренер Милисав Станојчић. Био је веома даровит, имао је њух да открије таленте. Убрзо, из његове тренерске радионице искочио је Борко Антонић. Трчао је, понекад губио, али углавном побеђивао. И брзо је постао репрезентативац.
Тамо где је Станојчић стао, наставио је Антонић. Данас је он предводник тренерске струке у Шапцу, Спортски образован, марљив до неслућених висина, већ је у врху српске атлетике. Уз њега је и Биљана Планко која је, својевремено баш на Кросу РТС, у атлетску орбиту лансирала Немању Церовца, једног од драгуља српске тркачке сцене.
- Када смо покренули Крос РТС “Кроз Србију”, Шабац је био први победник, најуспешнији организатор у конкуренцији 147 општина-градова Србије. А Београдског победника, прелазни бронзани трофеј вредан три и по хиљаде евра, подигао је Дејан Поповић, генерални секретар Спортског савеза Шапца. Од тада, Поповић је стално уз Крос РТС, његов саставни члан, истиче наш саговорник.
Пре шест година, Шабац је заслужио и организацију Крос серије РТС. Поповић и Антонић добили су одлучујућу подршку од Совранија Чоњагића, човека који је у Градској управа био алфа и омега не само за спорт. Да није било њега, његовог разумевања спорта, питање је да ли би Крос серија опстала у Шапцу. На срећу, његови настављачи су били исто тако успешни. Прво Ана Михајловић, а потом чудесно радна Весна Живковић, бивша кошаркашица а сада више него успешна шабачка министарка спорта. У садејству са Немањом Пајићем, замеником градоначелника Шапца, и Веселином Вуковићем, председником Спортског савеза Шапца, то је тим који са армијом сарадника стално “вуче” Крос РТС напред.
Тако је било и ове године. Крос РТС “Кроз Србију” одржан је онако како је било најефтиније, али и најефикасније – по школским двориштима или оближњим травнатим полигонима. С друге стране, завршно такмичење из Крос серије први пут је организовано на стази поред Старог града. Циљем је прошло 1.404 тркача, више него у Зајечару (1.168), Рековцу (865) и Пожаревцу (858). Заиста, у Шапцу је све функционисало као на највећим европским атлетским приредбама. Томе је, несумњиво, допринео и атлетски зналац Драган Весковић, који је мајсторски руководио рачунским центром.
Зато, уопште, не изненађује да је на Свечаној академији у Београду, поводом 25. рођендана Кроса РТС, Шабац био у средишту пажње. Немања Пајић је подигао Велику јубиларну захвалницу и уметничку слику – Пејзаж, академске сликарке Дијане Кожовић; Весна Живковић је награђена Златником, највећим признањем Кроса које је прошле године примио и Борко Антонић, а Златником – за континуирани успешан рад на развоју Кроса РТС – награђен је и Дејан Поповић.
Заиста, Шабац има тим којим може да се дичи. Професор Јова Кнежевић, заштитни знак атлетике у граду на Сави, може да буде спокојан. Добио је истинске наследнике, кадре да га надмаше. Он би то, сигуран сам, и желео, закључује на крају Ковачевић.
Идеја о оснивању Кроса Радио Београда зачета је у јесен 1990, а у зиму исте године тадашњи директор Радио Београда Никола Мирков дао је дозволу за покретање тог такмичења. Већ 20. априла 1991. године, на хиподрому у Сремској Митровици одржан је Први крос Радио Београда. Знак за старт дали су Никола Мирков и Миле Миловановић, председник Скупштине општине Сремска Митровица. У 23 трке циљем су прошла 6.373 такмичара. Горан Раичевић (АК Партизан, Београд) и Сузана Ћирић (ЖАК Градитељ, Инђија) победили су у надметању сениора на пет и сениорки на три хиљаде метара. Прву златну медаљу, пак, понела је Александра Митровић, ученица првог разреда ОШ „Јован Поповић“ из Сремске Митровице. Радио Београд је први пут вршио пренос једног крос такмичења, у трајању од четири сата и 45 минута. Репортери су били: Добрица Милићевић (уредник Спортске рубрике), Јордан Ивановић, Стеван Ковачевић (један од тројице оснивача Кроса), Љубомир Жакула, Мијаило Костић и Владе Радичевић, каже на почетку разговора за “Глас Подриња”, Стеван Ковачевић, новинар Радио Београда и један од оснивача кроса.
Крос Радио Београда се брзо развијао. Због тога, као најмасовнија приредба у југоисточном делу Европе, добија име целе медијске куће – Крос РТС.
Даље из историје
Број такмичара из земље и иностранства се повећавао из године у годину, а рекорд је остваерен на 8. кросу РТС – 7.386 тркача!
Травнатом стазом Хиподрома „Сирмијум“ трчали су бројни асови – од Швеђанина Класа Ниберга, до вишеструког европског првака у кросу Украјинца Сергеја Лебеда. Промотори су била и највећа светска, али и домаћа атлетска имена – олимпијска шампионка на 800 м Надежда Олизаренко, освајачи сребрних медаља на олимпијским играма Иван Губијан (1948, кладиво) и Фрањо Михалић (1965, маратон), светска рекордерка и европска првакиња на 800 м Вера Николић, носиоци златног одличја на континенталном првенству – Милош Срејовић, Снежана Пајкић, Слободан Бранковић, Драган Здравковић и остали ништа мање вредни и трофејима окићени асови: Ненад Стекић, Дане Корица, Олга Гере, Милован Јованчић, чланови најбрже „беле штафете“ света 4х400 Јовковић, Ђуровић, Мачев, Бранковић, па Борисав Писић, рекордер Медитерана на 110 м с препонама, онда тренер несвакидашњег кова Драган Петровић, светски признат атлетски радник Олга Ацић, итд, додаје Стеван Ковачевић.
Нека трчи Србија
Године 2000. Крос РТС мења физиономију. Добија још један део – „Нека трчи Србија“ (данас, Крос РТС “Кроз Србију). И 15. априла, у 147 општина Србије истовремено је трчало 518.700 ученика. Старт је, из студија Радио Београда, дао министар просвете Миливоје Симоновић. Била је то масовност за Гиниса и за писану честитку Финца Карла Олафа Хомена, у то време председника Европске атлетске асоцијације.
Само годину дана доцније, 7. априла 2001, заживео је и Крос РТС “У дијаспори“. Трчала су српска деца у осам европских земаља: Француској, Холандији, Швајцарској, Аустрији, Румунији, Немачкој, Данској и Шведској.
Потпуна трансформација Кроса РТС завршена је 2007. После 16 година финале је делимично измештено из Сремске Митровице. Наиме, направљена је завршница од пет равноправних такмичења – пет субота заредом (Крос серија РТС). Формирана су и два кампа – за децу из дијаспоре и „Александар Петровић“, за даровите младе тркаче поникле на Кросу РТС. Захваљујући тим променама, ово такмичење данас живи током целе године.
О улози Шапчана
Од првог дана Шабац је укључен у Крос РТС. У Сремску Митровицу стизао је читав караван такмичара. Предводио их је тренер Милисав Станојчић. Био је веома даровит, имао је њух да открије таленте. Убрзо, из његове тренерске радионице искочио је Борко Антонић. Трчао је, понекад губио, али углавном побеђивао. И брзо је постао репрезентативац.
Тамо где је Станојчић стао, наставио је Антонић. Данас је он предводник тренерске струке у Шапцу, Спортски образован, марљив до неслућених висина, већ је у врху српске атлетике. Уз њега је и Биљана Планко која је, својевремено баш на Кросу РТС, у атлетску орбиту лансирала Немању Церовца, једног од драгуља српске тркачке сцене.
- Када смо покренули Крос РТС “Кроз Србију”, Шабац је био први победник, најуспешнији организатор у конкуренцији 147 општина-градова Србије. А Београдског победника, прелазни бронзани трофеј вредан три и по хиљаде евра, подигао је Дејан Поповић, генерални секретар Спортског савеза Шапца. Од тада, Поповић је стално уз Крос РТС, његов саставни члан, истиче наш саговорник.
Пре шест година, Шабац је заслужио и организацију Крос серије РТС. Поповић и Антонић добили су одлучујућу подршку од Совранија Чоњагића, човека који је у Градској управа био алфа и омега не само за спорт. Да није било њега, његовог разумевања спорта, питање је да ли би Крос серија опстала у Шапцу. На срећу, његови настављачи су били исто тако успешни. Прво Ана Михајловић, а потом чудесно радна Весна Живковић, бивша кошаркашица а сада више него успешна шабачка министарка спорта. У садејству са Немањом Пајићем, замеником градоначелника Шапца, и Веселином Вуковићем, председником Спортског савеза Шапца, то је тим који са армијом сарадника стално “вуче” Крос РТС напред.
Тако је било и ове године. Крос РТС “Кроз Србију” одржан је онако како је било најефтиније, али и најефикасније – по школским двориштима или оближњим травнатим полигонима. С друге стране, завршно такмичење из Крос серије први пут је организовано на стази поред Старог града. Циљем је прошло 1.404 тркача, више него у Зајечару (1.168), Рековцу (865) и Пожаревцу (858). Заиста, у Шапцу је све функционисало као на највећим европским атлетским приредбама. Томе је, несумњиво, допринео и атлетски зналац Драган Весковић, који је мајсторски руководио рачунским центром.
Зато, уопште, не изненађује да је на Свечаној академији у Београду, поводом 25. рођендана Кроса РТС, Шабац био у средишту пажње. Немања Пајић је подигао Велику јубиларну захвалницу и уметничку слику – Пејзаж, академске сликарке Дијане Кожовић; Весна Живковић је награђена Златником, највећим признањем Кроса које је прошле године примио и Борко Антонић, а Златником – за континуирани успешан рад на развоју Кроса РТС – награђен је и Дејан Поповић.
Заиста, Шабац има тим којим може да се дичи. Професор Јова Кнежевић, заштитни знак атлетике у граду на Сави, може да буде спокојан. Добио је истинске наследнике, кадре да га надмаше. Он би то, сигуран сам, и желео, закључује на крају Ковачевић.
Љ.Ђ.
Најновији број
25. април 2024.
