КВАЛИТЕТНИЈЕ СТУДИЈЕ

Са др Вером Милошевић, чланом Комисије за акредитацију и проверу квалитета разговарали смо о условима које факултети и високе школе треба да испуне како би њихови студијски програми били акредитовани.
Која је основна мисија Комисије за акредитацију и проверу квалитета и каква су Ваша искуства у вези са радом у овом телу?
- Комисија је почела са радом пре осам година. Основна мисија рада овог тела је контрола квалитета виског образовања како на државним тако и на приватним факултетима.Представљамо независно тело које контролише даје дозволе за рад и акредитацијама високошколским установама.
Ко су чланови Комисије и како оцењујете сарадњу са њима?
- Новина од ове године је у томе што осим професора универзитета у раду Комисије за акредитацију и проверу квалитета учествују и представници високих школа. Број чланова комисије је 17, од чега је 15 универзитетских професора и нас двоје професора струковних студија. Укључивањем професора са високих школа боље ће се разумети потребе високих школа. Током последњих неколико година били смо сведоци да поједине организације не могу да направе разлику између струковних и академских студије, те би укључивање професора високих школа у рад Комисије за акредитацију и проверу квалитета требало да доведе до решавања таквих проблема.
Оно што будуће студенте заниме је где могу да провере који факултети и високе школе имају акредитоване програме?
- На званичном сајту Комисије за акредитацију и проверу квалитета постоји Водич за студенте. На том месту студенти могу пронаћи списак свих акредитованих студијских програма, како са државних, тако и приватних факултета и високих школа.
Који су то најважнији стандарди које високошколске установе морају да испуне како би њихови студијски програми били акредитовани?
- Најважнији услови подразумевају структуру студијског програма, исходе и циљеве учења. Они се односе и на компетенције свршених студената као и на адекватно наставно особље. То значи да наставно особље мора бити квалификована, односно од укупног броја радно ангажованих наставника на факултетима и високим школама, минимум 70 одсто морају бити доктори наука који су у редовном радном односу, а остатак могу бити сарадници у настави.
На који временски период се издају акредитације и каква је ситуација са високошколским установама у Шапцу?
- Акредитације за студијске програме се издају на пет, а за саму установу на седам година. Све три високе школе у Шапцу имају уредне акредитације. Добар рад у високом образовању у Шапцу потврђује и место др Светлане Карић у Председништву Конференције академија струковних студија Србије. Ово тело се бави процедуром признавања иностраних јавних исправа у сврху запошљавања.
Како се борити против негативних појава у високом образовању, као што су плагијати научних радова и сумњиво стицање диплома?
- Комисије за акредитацију и проверу квалитета ће се, у оквиру својих ингеренција, борити против оваквих проблема. Ово тело ће проверавати да ли је наставно особље које ради у установама високог образовања завршило студије на акредитованим студијским програмима.
У поређењу са развијеним европским земљама, где се налазе наше високошколске установе и колико времена ће морати да прође пре него што већина наших диплома буде конкурентна и у ЕУ, без нострификације?
- У оквиру рада центра ЕНИЦ/НАРИЦ Србија процедура је прилично убрзана. Послодавци у, примера ради, Аустрији, сада могу много једноставније да запошљавају људе са нашим дипломама. Наравно одлука је искључиво на њима да ли ће се за то и определити.
Савет свим будућим студентима је да не уписују неакредитоване студијске програме, јер готово увек постоје слични, па скоро и идентични програми који испуњавају све законом прописане услове.