У ОКВИРУ ДАНА ЈАНКА ВЕСЕЛИНОВИЋА ОТКРИВЕН МЕДАЉОН С ЊЕГОВИМ ЛИКОМ
НАЈВЕЋА ФРЕСКА УСТАНИЧКЕ СРБИЈЕ
На дело великог приповедача мачванске равнице, приликом откривања његовог лика изливеног у металу, подсетили Радомир Андрић, председник Удружења књижевника Србије и Иван Радовановић, директор Културно-образовног центра Богатић
Поводом 110. годишњице од смрти Јанка Веселиновића, једног од великана српског књижевног реализма и истоимене манифестације, њему у част, прошле недеље у холу Удружења књижевника Србије, крај ликова изливених у металу и постављених на зид, десетак других српских великана књижевне речи, откривен је медаљон с Јанковим ликом. Овом свечаном чину присуствовао је председник општине Богатић Ненад Бесеровац, бројни књижевници и љубитељи дела признатог приповедача равнице, рођеног у Салашу Црнобарском, близу Дрине у Мачви, који је највећи део свог кратког животног века провео у оближњем Глоговцу.
- Јанко и његово грандиозно књижевно дело, помало су заборављени и гурнути у страну, а манифестација коју смо покренули уз помоћ Културно-образовног центра Богатић и његовог агилног директора Ивана Радовановића има за циљ подсећање на богато књижевно стваралаштво Јанка Веселиновића. Оно је оличено у бројним причама са села у периоду великог отпора турској империји. То дело доживљава врхунац објављивањем романа “Хајдук Станко”, кога су Мачвани пре свих читали и препричавали више пута и који је неправедно избачен из обавезне ђачке лектире. Јанко је највећа фреска устаничке Србије, а главни лик његовог романа, погинуо је храбро, бранећи Србију са Зекиним Голаћима на Равњу, рекао је Андрић, поздрављајући госте.
Радовановић је истакао да Мачвани много дугују Јанку.
- Његово дело је светионик генерацијама. Најбоља слика идиличног српског села у периоду буђења националне свести. Пленио је пажњу својим гласом и по томе остао чувар незаборавних народних мелодија. Између осталог многе су остале сачуване до данашњих дана.
Све медаљоне на зиду у холу Удружења књижевника Србије излила је бесплатно ливница браће Јеремић, а на предлог Удружења књижевника Србије установљена је и књижевна награда с именом Јанка Веселиновића, која је ове године први пут додељена Јанку Вујиновићу, књижевнику из Лешнице за роман “Стари храст”.
- Јанко и његово грандиозно књижевно дело, помало су заборављени и гурнути у страну, а манифестација коју смо покренули уз помоћ Културно-образовног центра Богатић и његовог агилног директора Ивана Радовановића има за циљ подсећање на богато књижевно стваралаштво Јанка Веселиновића. Оно је оличено у бројним причама са села у периоду великог отпора турској империји. То дело доживљава врхунац објављивањем романа “Хајдук Станко”, кога су Мачвани пре свих читали и препричавали више пута и који је неправедно избачен из обавезне ђачке лектире. Јанко је највећа фреска устаничке Србије, а главни лик његовог романа, погинуо је храбро, бранећи Србију са Зекиним Голаћима на Равњу, рекао је Андрић, поздрављајући госте.
Радовановић је истакао да Мачвани много дугују Јанку.
- Његово дело је светионик генерацијама. Најбоља слика идиличног српског села у периоду буђења националне свести. Пленио је пажњу својим гласом и по томе остао чувар незаборавних народних мелодија. Између осталог многе су остале сачуване до данашњих дана.
Све медаљоне на зиду у холу Удружења књижевника Србије излила је бесплатно ливница браће Јеремић, а на предлог Удружења књижевника Србије установљена је и књижевна награда с именом Јанка Веселиновића, која је ове године први пут додељена Јанку Вујиновићу, књижевнику из Лешнице за роман “Стари храст”.
Љ.Ђ.
Најновији број
25. април 2024.
