ИЗА КУЛИСА ШАБАЧКОГ ПОЗОРИШТА: ИНСПИЦИЈЕНТ И СУФЛЕР
Најбитније је волети свој посао
Одговоран, напет и стресан али пре свега леп посао. Зато и гурам четрдесету годину радног стажа, каже Софија Карајић
Особа за све, десна редитељева рука, организатор сценског посла, човек, у овом случају жена иза кулиса која чини све да тече по плану и програму. Она је Софија Карајић, инспицијент и суфлер у Шабачком позоришту. Не видимо је, не чујемо, али је итекако присутна током целе представе трајала она сат, сат и по или три сата.
- Позориште прво треба да волите. Да није те љубави не бих му била посвећена четрдесет година иако није нимало лак посао како инспицијента тако ни суфлера. Некада сам, док нису урађене кабине, била и тонац ““ каже Софија која већ двадесет година брине о свему што се дешава иза сцене Шабачког позоришта.
Иако је било давно сећа се и својих првих корака док је радила у Крушевачком, а затим и Ужичком позоришту. Нимало пријатан први контак са публиком није је обесхрабрио у даљем раду.
- У питању је био рецитал преточен у представу „Смрт Смаил-аге Ченгића“. Први посао и то суфлерски. Играли смо у Ваљеву где смо доживели прави фијаско са децом која су нас гађала неким парама. Били смо шокирани. Поготово ја. Током година дешавале су се разне ствари. На представи „Косовски бој“ запалио се шатор тако да сам морала да уђем онако у приватној гардероби и угасим га. Било је хиљаду ствари од ситница до повреда глумаца. Мораш брзо да реагујеш јер представа мора да се настави. Дешавало се да због повреде глумца прекинемо представу.
Док целу представу од сцене до сцене нема у глави није сигурна у себе. Потребно је до танчина све запамтити онако како је редитељ замислио.
- Када редитељ заврши свој део посла он остави инспицијенту представу да је заједно са глумцима и техничким делом негује. Морате све да проверите, од личне, сценске до крупне реквизите. Све мора да буде онако како је редитељ замислио и како су глумци научили јер они све што раде мизансценски раде механички. У питању је један сложен апарат, жива реч.
Суфлер и акробата
Ни суфлерски посао није ништа мање захтеван. Потребна је велика концентрација и присуство од почетка до краја представе.
Сваки текст зна напамет. То ју је и једном приликом спасило када је заборавила одштампани материјал па је, због психолошке сигурности глумаца, у руци током представе држала текст друге представе. Ни акробација није недостајало.
- Када смо радили „Учене жене“ мизансцен је био тако постављен да су постојале одређене блокаде. Ређали су се тако да ме нису могли видети. Морала сам да се попнем на столицу како бих пребацила текст мало удаљенијим глумцима. Када су ми видели како стојим на тој столици и суфлирам умало нису „попадали“.
Ништа мање није било занимљиво ни у Пироту на извођењу „Ђаволијаде“.
- Провлачила сам се испод неке конструкције и Милош Војновић, који игра Кроткова, стајао је, говорио у бубицу и онда ме угледао на сасвим неочекиваном месту. У тренутку сам ухватила његов изненађени поглед. Наставио је даље са глумом, а ја сам се провукла и отишла до мајстора за спуштање завесе. Тако смо завршили представу.
Представа је колективан чин
У позоришту функционишу као једна велика породица. Понекад има размимоилажења у мишљењима и ставовима, свађица, али све се брзо заборави.
- Просто те представа гони да сви будемо као породица јер је она колективан чин. Ако нема тога нема представе.
Сваки посао је занат
У свом животу никада не би мењала ништа. Кренула би истим путем иако је њен посао веома одговоран, стресан и напет.
- Сматрам да је сваки посао на свој начин занат и да га занатски треба само усавршавати. И после толико година и даље не знам све о позоришту. Долазе неки млади људи са другачијим системом рада. Мораш да се прилагођаваш. Не ради Никита исто, не ради Кокан исто. Увек крећем од слова „А“ иако имам толики стаж. Мораш да се уклопиш у све. И технологија се мења, напредује. Учиш изнова и изнова, али можда је због тога и занимљиво. Паметан човек учи, глуп памти.
Кад уђеш у позориште просто заборавиш да имаш приватан живот. Тако су ме научили. Све се искључује. Сви проблеми, и лепе и лоше ствари које ти се дешавају у приватном животу просто заборавиш
За позориште је основна ствар да се воли. Да се воли посао којим се бавиш. Ако га не волиш све остало је занат. Све може да се научи. И глума је занат. Можеш ти да завршиш десет академија, али ако занатски не радиш добро теби то ништа не значи. Све је занат у суштини
- Позориште прво треба да волите. Да није те љубави не бих му била посвећена четрдесет година иако није нимало лак посао како инспицијента тако ни суфлера. Некада сам, док нису урађене кабине, била и тонац ““ каже Софија која већ двадесет година брине о свему што се дешава иза сцене Шабачког позоришта.
Иако је било давно сећа се и својих првих корака док је радила у Крушевачком, а затим и Ужичком позоришту. Нимало пријатан први контак са публиком није је обесхрабрио у даљем раду.
- У питању је био рецитал преточен у представу „Смрт Смаил-аге Ченгића“. Први посао и то суфлерски. Играли смо у Ваљеву где смо доживели прави фијаско са децом која су нас гађала неким парама. Били смо шокирани. Поготово ја. Током година дешавале су се разне ствари. На представи „Косовски бој“ запалио се шатор тако да сам морала да уђем онако у приватној гардероби и угасим га. Било је хиљаду ствари од ситница до повреда глумаца. Мораш брзо да реагујеш јер представа мора да се настави. Дешавало се да због повреде глумца прекинемо представу.
Док целу представу од сцене до сцене нема у глави није сигурна у себе. Потребно је до танчина све запамтити онако како је редитељ замислио.
- Када редитељ заврши свој део посла он остави инспицијенту представу да је заједно са глумцима и техничким делом негује. Морате све да проверите, од личне, сценске до крупне реквизите. Све мора да буде онако како је редитељ замислио и како су глумци научили јер они све што раде мизансценски раде механички. У питању је један сложен апарат, жива реч.
Суфлер и акробата
Ни суфлерски посао није ништа мање захтеван. Потребна је велика концентрација и присуство од почетка до краја представе.
Сваки текст зна напамет. То ју је и једном приликом спасило када је заборавила одштампани материјал па је, због психолошке сигурности глумаца, у руци током представе држала текст друге представе. Ни акробација није недостајало.
- Када смо радили „Учене жене“ мизансцен је био тако постављен да су постојале одређене блокаде. Ређали су се тако да ме нису могли видети. Морала сам да се попнем на столицу како бих пребацила текст мало удаљенијим глумцима. Када су ми видели како стојим на тој столици и суфлирам умало нису „попадали“.
Ништа мање није било занимљиво ни у Пироту на извођењу „Ђаволијаде“.
- Провлачила сам се испод неке конструкције и Милош Војновић, који игра Кроткова, стајао је, говорио у бубицу и онда ме угледао на сасвим неочекиваном месту. У тренутку сам ухватила његов изненађени поглед. Наставио је даље са глумом, а ја сам се провукла и отишла до мајстора за спуштање завесе. Тако смо завршили представу.
Представа је колективан чин
У позоришту функционишу као једна велика породица. Понекад има размимоилажења у мишљењима и ставовима, свађица, али све се брзо заборави.
- Просто те представа гони да сви будемо као породица јер је она колективан чин. Ако нема тога нема представе.
Сваки посао је занат
У свом животу никада не би мењала ништа. Кренула би истим путем иако је њен посао веома одговоран, стресан и напет.
- Сматрам да је сваки посао на свој начин занат и да га занатски треба само усавршавати. И после толико година и даље не знам све о позоришту. Долазе неки млади људи са другачијим системом рада. Мораш да се прилагођаваш. Не ради Никита исто, не ради Кокан исто. Увек крећем од слова „А“ иако имам толики стаж. Мораш да се уклопиш у све. И технологија се мења, напредује. Учиш изнова и изнова, али можда је због тога и занимљиво. Паметан човек учи, глуп памти.
Кад уђеш у позориште просто заборавиш да имаш приватан живот. Тако су ме научили. Све се искључује. Сви проблеми, и лепе и лоше ствари које ти се дешавају у приватном животу просто заборавиш
За позориште је основна ствар да се воли. Да се воли посао којим се бавиш. Ако га не волиш све остало је занат. Све може да се научи. И глума је занат. Можеш ти да завршиш десет академија, али ако занатски не радиш добро теби то ништа не значи. Све је занат у суштини
О. Гавриловић
Најновији број
25. април 2024.
