БРАЧНИ ИНФЕРТИЛИТЕТ
ИСТРАЈНОШЋУ ДО ПОТОМСТВА
Скоро сваки шести пар у Србији има проблем са плодношћу. Могућност уласка у програм вантелесне оплодње, када је у питању лечење на државним клиникама, имају жене млађе од четрдесет, у Војводини четрдесет година, које испуњавају одређене здравствене услове што подразумева и да су прошле сва испитивања која су показала да је то једино могуће решење
Смањена способност зачећа, тј. могућност да се природно или уз помоћ метода потпомогнуте оплодње произведе полна ћелија довољно квалитетна да може учествовати у зачећу, тзв. инфертилитет, постала је ноћна мора за скоро сваки шести пар у Србији. Уколико се у периоду од годину дана, уз редовне незаштићене односе, не успе доћи до жељене трудноће парови се морају суочити са чињеницом да постоји проблем. Код партнера старијих од тридесет пет година већ и шест месеци је довољан знак упозорења да више не треба чекати. Најважнија ствар је признати себи да проблем постоји и суочити се са тим сазнањем. Уколико оба партнера то не признају себи и једно другом, решење је далеко.
- Медицина као егзактна наука не познаје термине „он је крив“, или још чешће „она је крива“. Такође не познаје изразе „ви сте млади“, тапшање по раменима и изразе попут „само будите упорни“, итд. Пре свега је неопходно да се партнери сложе око тога да треба започети испитивање. Први корак је и најтежи. Кад се крене у тестове, неопходно је истрајати, јер многи налази имају привремену валидност, од један до шест месеци. Оба партнера требају проћи неколико испитивања ради одређивања правог узрока, који, и поред свега познатог, у око 10 % случајева остане неоткривен - каже др Владимир Иветић, приватни гинеколог акушер, докторанд Медицинског факултета у Новом Саду у области инфертилитета.
Сматра се да „одговорност“ партнера за проблем постоји у подједнакој мери. Тако је 1/3 мушки инфертилитет, 1/3 женски, а 1/3 иде на проблем који постоји код оба партнера.
- Код мушког инфертилитета може постојати проблем у броју, покретљивости или облику сперматозоида, уз проблеме који могу захватати централни нервни систем, полне жлезде (тестисе), као и системе за спровођење полних ћелија од полних жлезда до места зачећа. Код жена проблем може постојати на нивоу јајника (блокада овулације, тј. изостанак плодних дана, или исцрпљеност јајника), затим проблем у проходности јајовода те проблем у пријемчивости материце за оплођену јајну ћелију (ембрион), уз ендометриозу као специфичан и врло распрострањен кофактор. И код жене и код мушкарца могу постојати бројни генетски поремећаји или инфективна, аутоимуна, малигна и друга хронична обољења како гениталног система, тако и осталих система органа, који могу утицати на репродуктивну функцију. Не сме се заборавити ни утицај лекова, зрачења нити ранијих хируршких захвата на очуваност репродуктивног апарата. Због тога је неопходно поштовати одређене протоколе у испитивању и лечењу пацијената како не би долазило до губитка времена нити до прескакања корака у испитивању и лечењу. Након иницијалних анализа неопходно је поверити стање репродуктивних органа жене и другим методама: ултразвуком (и уз помоћ 3Д методе), хистеросалпингографијом (све чешће се ради сонолХСГ ““ ултразвучни), те одређеним ендоскопским методама (лапараскопија, хистероскопија или трансвагинална лапараскопија).
Сматра се да је просечно време које један пар у Србији изгуби, лутајући од тога да имају проблем, преко парцијалних и недовршених испитивања, до започињања правог испитивања око пет година.
- Када се утврди да код пара постоји проблем за зачеће природним путем, у случајевима када спермограм није добар, а потврђена је уредна проходност јајовода, одлучује се за инсеминацију. Уколико је спермограм јако лош, толико да се ни припремом сперме не може добити солидан број сперматозоида, одмах се прелази на ВТО. Успешност инсеменације је од 20 до 30 %.
О процентима успешности може се разговарати из више углова. Он зависи од проблематике пара који долази на поступак, квалитета ембриолошке лабораторије, година старости партнера, итд.
- Незахвално је лицитирати бројкама, али је проценат успешности методе од 35 до 40% глобално. Да ли је у питању први, други или н-ти поступак, сигурно је да сваки неуспели поступак може указати на додатне проблеме код неког од партнера, али исто тако бити водиља за измену протокола стимулације. Суштина је у индивидуализацији приступа сваком пару. Ризик од неуспеха је већи од могућности да се у првом покушају разреше сви проблеми због којих се пацијенти у овај поступак лечења укључују или то планирају да ураде.
Пут је дуг и трновит како због спорије администрације, тако и због чињенице да се поступак обавља у неком другом граду, што повећава трошкове.
- Већина установа која се бави овом проблематиком има лимитиране капацитете, а и само одређени број парова може покушати поступак о државном трошку. Процедура ВТО се мења са напредовањем нових технологија и развојем нових лекова, тако да данас имамо на располагању рутинско замрзавање ембриона, затим лек који замењује седмодневну терапију, где једна ињекција замењује седам дана примања ињекција, као и ембриоскоп, односно систем за континуирано праћење ембриона од момента оплодње до дана трансфера и многе друге ствари које у раним данима примене ВТО нису постојале.
На основу закључака ЕСХРЕ (Европског друштва за хуману репродукцију) свакој жени преко четрдесет година треба одмах понудити вантелесну оплодњу. Постоји одређени број пацијенткиња које су спонтано остале трудне и у тим годинама, што је само потврда изреке да „свако правило има и своје изузетке“. Да ли ће поступак успети, не зна се.
- Различити су путеви да се до позитивног теста дође, али тек онда креће прича звана „да ли је моја беба (или бебе) добро?“ Постоје подаци који говоре о повећаним ризицима за поједина обољења мајке након ВТО (дијабетес, повишен притисак, превремени порођај), као и подаци да је ризик од феталних аномалија 1,3 пута већи код деце из ВТО. Број вишеструких трудноћа је неколико пута повећан у последњих десет, петнаест година. Пут једног пара не завршава са успешним поступком, већ са здравом бебом (бебама) и здравом мајком након порођаја.
Стрпљење је „најскупља роба“ у ситуацијама када један пар схвати да му је потребна помоћ едукованих професионалаца да се оствари у родитељству. У развијеним земљама и бољим линикама у тимове се укључују и клинички психолози, постоје и удружења парова, неформалне групе, форуми на интернету, итд. Најбитније је паровима давати подршку и храбрити их, не застрашивати их или причати о туђим негативним искуствима.
УЗРОЦИ
У преко 30 % случајева проблем је у функцији јајника, у око 20 % лош спермограм, 20 % проблем са јајоводима, око 10 % ендометриоза, док је остала патологија мање заступљена. Нешто мање од 10 % је и даље непознат узрок.
ИСПОД ЕВРОПСКОГ НИВОА
Србија је са мање од три хиљаде урађених циклуса годишње знатно испод европског просека за број урађених ВТО спрам броја становника. Европски просек је 1.050 циклуса на милион становника, што значи да би код нас годишње требало да се уради око 7.000 циклуса ВТО. Све државне клинике укупно, на годишњем нивоу, ураде до 1.500 циклуса, а само поједине приватне укључене су у државни програм финансирања ВТО. Цена поступка зависи од количине употребљених лекова, врсте рада у ембриолошкој лабораторији, те типа проблема који један или оба партнера имају. Због тога је неопходна сарадња државног и приватног сектора ради решавања проблема који је из године у годину све већи.
- Медицина као егзактна наука не познаје термине „он је крив“, или још чешће „она је крива“. Такође не познаје изразе „ви сте млади“, тапшање по раменима и изразе попут „само будите упорни“, итд. Пре свега је неопходно да се партнери сложе око тога да треба започети испитивање. Први корак је и најтежи. Кад се крене у тестове, неопходно је истрајати, јер многи налази имају привремену валидност, од један до шест месеци. Оба партнера требају проћи неколико испитивања ради одређивања правог узрока, који, и поред свега познатог, у око 10 % случајева остане неоткривен - каже др Владимир Иветић, приватни гинеколог акушер, докторанд Медицинског факултета у Новом Саду у области инфертилитета.
Сматра се да „одговорност“ партнера за проблем постоји у подједнакој мери. Тако је 1/3 мушки инфертилитет, 1/3 женски, а 1/3 иде на проблем који постоји код оба партнера.
- Код мушког инфертилитета може постојати проблем у броју, покретљивости или облику сперматозоида, уз проблеме који могу захватати централни нервни систем, полне жлезде (тестисе), као и системе за спровођење полних ћелија од полних жлезда до места зачећа. Код жена проблем може постојати на нивоу јајника (блокада овулације, тј. изостанак плодних дана, или исцрпљеност јајника), затим проблем у проходности јајовода те проблем у пријемчивости материце за оплођену јајну ћелију (ембрион), уз ендометриозу као специфичан и врло распрострањен кофактор. И код жене и код мушкарца могу постојати бројни генетски поремећаји или инфективна, аутоимуна, малигна и друга хронична обољења како гениталног система, тако и осталих система органа, који могу утицати на репродуктивну функцију. Не сме се заборавити ни утицај лекова, зрачења нити ранијих хируршких захвата на очуваност репродуктивног апарата. Због тога је неопходно поштовати одређене протоколе у испитивању и лечењу пацијената како не би долазило до губитка времена нити до прескакања корака у испитивању и лечењу. Након иницијалних анализа неопходно је поверити стање репродуктивних органа жене и другим методама: ултразвуком (и уз помоћ 3Д методе), хистеросалпингографијом (све чешће се ради сонолХСГ ““ ултразвучни), те одређеним ендоскопским методама (лапараскопија, хистероскопија или трансвагинална лапараскопија).
Сматра се да је просечно време које један пар у Србији изгуби, лутајући од тога да имају проблем, преко парцијалних и недовршених испитивања, до започињања правог испитивања око пет година.
- Када се утврди да код пара постоји проблем за зачеће природним путем, у случајевима када спермограм није добар, а потврђена је уредна проходност јајовода, одлучује се за инсеминацију. Уколико је спермограм јако лош, толико да се ни припремом сперме не може добити солидан број сперматозоида, одмах се прелази на ВТО. Успешност инсеменације је од 20 до 30 %.
О процентима успешности може се разговарати из више углова. Он зависи од проблематике пара који долази на поступак, квалитета ембриолошке лабораторије, година старости партнера, итд.
- Незахвално је лицитирати бројкама, али је проценат успешности методе од 35 до 40% глобално. Да ли је у питању први, други или н-ти поступак, сигурно је да сваки неуспели поступак може указати на додатне проблеме код неког од партнера, али исто тако бити водиља за измену протокола стимулације. Суштина је у индивидуализацији приступа сваком пару. Ризик од неуспеха је већи од могућности да се у првом покушају разреше сви проблеми због којих се пацијенти у овај поступак лечења укључују или то планирају да ураде.
Пут је дуг и трновит како због спорије администрације, тако и због чињенице да се поступак обавља у неком другом граду, што повећава трошкове.
- Већина установа која се бави овом проблематиком има лимитиране капацитете, а и само одређени број парова може покушати поступак о државном трошку. Процедура ВТО се мења са напредовањем нових технологија и развојем нових лекова, тако да данас имамо на располагању рутинско замрзавање ембриона, затим лек који замењује седмодневну терапију, где једна ињекција замењује седам дана примања ињекција, као и ембриоскоп, односно систем за континуирано праћење ембриона од момента оплодње до дана трансфера и многе друге ствари које у раним данима примене ВТО нису постојале.
На основу закључака ЕСХРЕ (Европског друштва за хуману репродукцију) свакој жени преко четрдесет година треба одмах понудити вантелесну оплодњу. Постоји одређени број пацијенткиња које су спонтано остале трудне и у тим годинама, што је само потврда изреке да „свако правило има и своје изузетке“. Да ли ће поступак успети, не зна се.
- Различити су путеви да се до позитивног теста дође, али тек онда креће прича звана „да ли је моја беба (или бебе) добро?“ Постоје подаци који говоре о повећаним ризицима за поједина обољења мајке након ВТО (дијабетес, повишен притисак, превремени порођај), као и подаци да је ризик од феталних аномалија 1,3 пута већи код деце из ВТО. Број вишеструких трудноћа је неколико пута повећан у последњих десет, петнаест година. Пут једног пара не завршава са успешним поступком, већ са здравом бебом (бебама) и здравом мајком након порођаја.
Стрпљење је „најскупља роба“ у ситуацијама када један пар схвати да му је потребна помоћ едукованих професионалаца да се оствари у родитељству. У развијеним земљама и бољим линикама у тимове се укључују и клинички психолози, постоје и удружења парова, неформалне групе, форуми на интернету, итд. Најбитније је паровима давати подршку и храбрити их, не застрашивати их или причати о туђим негативним искуствима.
УЗРОЦИ
У преко 30 % случајева проблем је у функцији јајника, у око 20 % лош спермограм, 20 % проблем са јајоводима, око 10 % ендометриоза, док је остала патологија мање заступљена. Нешто мање од 10 % је и даље непознат узрок.
ИСПОД ЕВРОПСКОГ НИВОА
Србија је са мање од три хиљаде урађених циклуса годишње знатно испод европског просека за број урађених ВТО спрам броја становника. Европски просек је 1.050 циклуса на милион становника, што значи да би код нас годишње требало да се уради око 7.000 циклуса ВТО. Све државне клинике укупно, на годишњем нивоу, ураде до 1.500 циклуса, а само поједине приватне укључене су у државни програм финансирања ВТО. Цена поступка зависи од количине употребљених лекова, врсте рада у ембриолошкој лабораторији, те типа проблема који један или оба партнера имају. Због тога је неопходна сарадња државног и приватног сектора ради решавања проблема који је из године у годину све већи.
О. Гавриловић
Најновији број
25. април 2024.
