УМЕТНОСТ РУКУ

У подрумском делу Школе примењених уметности свакодневно настају права мала уметничка дела. Расадник талената, из којег су потекли и многи аутори новије уметничке сцене, отвара свет у коме су спретност руку, креативни дух и љубав према занату у нераздвојивој спрези. Ретки су они, попут, матуранткиње Милице Лолић, који су лепоту овог надасве креативног света спознали из прве руке.
- Док сам била на припрема један од професора ове школе довео нас је у грнчарски кабинет и мени се веома свидело. На почетку је било мало тешко, поготово рад на точку, али с временом све је дошло на своје место. Слажемо се добро са професорима. Коректни су према нама. Онај ко би се уписао на овај образовни профил не би се покајао. Лепо је и занимљиво. Можемо креативно да се изражавамо ““ прича Милица којој је најлепши део посла завршно глазирање.
Један од најстаријих заната и данас је веома популаран јер се људи поново окрећу природи.
- Све више се користи керамичко посуђе, како за послужење, тако и за припрему хране. Такође је јако заступљена употреба саксија за цвеће од печене глине. Поред ове традиционалне примене керамике, наши ђаци уче и уникатну керамику, тако да своје знање могу да примене у изради керамичких скулптура и сувенира, што је данас јако тражено. После завршене школе ученици могу да упиши било који факултет или високу школу. За грнчаре је можда најлогичнији след керамика на Факултету примењених уметности ““ истиче дипломирани керамичар Мина Ступар, професор практичне наставе на образовном профилу грнчар.
Од једноставне форме слова и броја у рељефу, до компликованих форми у пуној пластици. Од камених плоча до громада које под вештом клесарском руком добијају свој коначни облик вредан сваког дивљења. Напоран, тежак посао који изискује снагу, вештину, креативност.
- Иако ми првобитна намера није била да се упишем на овај профил заволела сам га и не бих га мењала. У почетку ми је деловало да ће бити тешко али није. Професор нам помаже доста око свега, упућује нас и саветује. Можда је мало напорније за руке али када се навикнете, уђете мало у „штос“. Волим да радим са мањим комадима камена јер немам довољно снаге за веће комаде. Ко год да је дошао код нас у подрум свидело му се. Прво зато што је атмосфера увек позитивна. Нема неке негативне енергије - каже Валентина Марковић, ученица четврте године образовног профила клесар.
Према својим могућностима, по матурирању, ученици могу да се определе за студије вајарства на уметничким академијама или једноставно покрену свој посао.
- После завршене школе ученици имају одређену ширину и могућности да се баве овим занатом. Добар пример је ученик Иван Пантелић који је претходне године као тему за матурски рад изабрао реализацију иконостаса у цркви Св. Тројице на Летњиковцу и на тај начин показао колику је зрелост у раду достигао. Ту је и један од многих примера попут Горана Беуковића који данас предаје исти овај образовни профил после завршеног Факултета примењених уметности, одсек вајарство - истиче дипл. вајар Саша Стаменковић, професор на образовном профилу клесар.
Различитог талента и сензибилитета ученици, захваљујући професорима, проналазе свој пут током четворогодишњег школовања у коме развијају таленат и способност естетског и критичког мишљења.
- Оно што је специфичност и уникатност наше школе јесте да се у њој, осим савремених уметничких заната, негују и обнављају и стари занати, а они осим допадљивости за тржиште, имају и другу, изразитију вредност, а то је заштита угрожене материјалне и нематеријалне културне баштине, што је веома важно ““ наглашава директорка Невенка Ђокић.