ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ У АНЕКСУ БИБЛИОТЕКЕ ШАБАЧКЕ
СРБИ 1903 - 1914: ИСТОРИЈА ИДЕЈА
У дворани “Винавер“ у Анексу, протекле среде је представљена књига “Срби 1903-1914: Историја идеја“, која је посвећена једној од највећих епоха српске историје. Доба краља Петра Првог Карађорђевића, време је срспког препорода, идеја и одлука које су одредиле српску историју до данашњих дана. Због тога је, у новије време, о овом периоду изречено много противречних судова. У књизи су проучене кључне политичке идеје ове епохе и портретисане личности које су својим научним, филозофским и уметничким делом обележиле „златно доба“ српске историје, од 1903. до 1914. године.
У заједничком подухвату да се разуме једно сложено, минуло време, окупљено је двадесет двоје водећих стручњака различитих генерација и усмерења. Ко су били Гаврило Принцип и Драгутин Димитријевић Апис, у шта су веровале ондашње српске елите и „обични људи“, какав је био утицај круне, странака, официра и сељачке већине на политички живот земље, ко су заиста били сељаци-војници, који су добијали епске битке, шта је била „Млада Босна“, какво је место Анексионе кризе, Балканских ратова, Сарајевског атентата у српској и светској историји тога доба? На ова и многа друга питања, одговоре су дали водећи српски историчари, филозофи, социолози, антрополози, историчари књижевности, антрополози, арехеолози, музиколози. Форма есеја посебним одредницама омогућава савременом читаоцу да овој великој и сложеној теми приступи на свој наччин, полазећи од појмова и чињеница које сматра најважнијим, редоследом и путем који сам изабере.
О књизи су говорити Милош Ковић, приређивач, Александра Нинковић Ташић, аутор текста о Михајлу Пупину и Зоран Хамовић, директор и главни уредник Издавачке куће “Цлио“.
Милош Ковић предаје општу историју новог века на Филозофском факултету у Београду. Гостујући је предавач на Дипломатској академији МИП Републике Србије и на Филозофском факултету у источном Сарајеву. Уже области интересовања су му историја идеја и међународних односа. Његову књигу „Дизраели и Источно питање“ (Цлио, 2007.) у преводу на енглески језик објавио је Оџфорд Университy Пресс.
У заједничком подухвату да се разуме једно сложено, минуло време, окупљено је двадесет двоје водећих стручњака различитих генерација и усмерења. Ко су били Гаврило Принцип и Драгутин Димитријевић Апис, у шта су веровале ондашње српске елите и „обични људи“, какав је био утицај круне, странака, официра и сељачке већине на политички живот земље, ко су заиста били сељаци-војници, који су добијали епске битке, шта је била „Млада Босна“, какво је место Анексионе кризе, Балканских ратова, Сарајевског атентата у српској и светској историји тога доба? На ова и многа друга питања, одговоре су дали водећи српски историчари, филозофи, социолози, антрополози, историчари књижевности, антрополози, арехеолози, музиколози. Форма есеја посебним одредницама омогућава савременом читаоцу да овој великој и сложеној теми приступи на свој наччин, полазећи од појмова и чињеница које сматра најважнијим, редоследом и путем који сам изабере.
О књизи су говорити Милош Ковић, приређивач, Александра Нинковић Ташић, аутор текста о Михајлу Пупину и Зоран Хамовић, директор и главни уредник Издавачке куће “Цлио“.
Милош Ковић предаје општу историју новог века на Филозофском факултету у Београду. Гостујући је предавач на Дипломатској академији МИП Републике Србије и на Филозофском факултету у источном Сарајеву. Уже области интересовања су му историја идеја и међународних односа. Његову књигу „Дизраели и Источно питање“ (Цлио, 2007.) у преводу на енглески језик објавио је Оџфорд Университy Пресс.
М.Ф.
Најновији број
18. април 2024.
