Инфо

26. мај 2016.26. мај 2016.
ПРВА ДРАМА О ЖИВОТУ СВЕТОГ ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА

МОНАХ ТАДИЈА

Недавно је, у издању „Гласа Цркве“, изашла књига „Монах Тадија“, аутора др Љубомира Ранковића. Реч је о првој драми о животу Светог владике Николаја Велимировића, који је, животом и речју, сведочио Господа до самог краја земног пута. Монах Тадија је један од псеудонима које је користио владика, његов алтер его у драми.
Кроз три чина, аутор нас води од доласка владике Николаја у владичански конак у Охриду, преко заробљеништва у фашистичком логору Дахау, до избеглиштва и упокојења у руској цркви Светог Тихона Задонског у Америци, пратећи Његов пут и преображај од гордог архијереја до деде владике, како су га прозвали охридски богомољци, народ Божји. Да би осветлио лик „златоустог проповедника Васкрслог Христа“, Ранковић уводи на сцену историјске личности које је владика познавао и са којима је друговао: Григорија Божовића, Станислава Винавера и Ребеку Вест, патријарха Гаврила Дожића, професора Владимира Мајевског, Милана Стојадиновића, Надежду Аџић (у монаштву мати Ану) и друге. Ту је и владичин синовац Јован Велимировић, кога, као дечака, у драми сусрећемо код стрица који га школује, који је касније, као владика, водио Шабачко-ваљевску Епархију, а чији је ђакон и сарадник, више од петнаест година био Љубомир Ранковић. Посебно је потресан сусет са мајком Катарином Велимировић, њена туга и свете, материнске сузе.
Доктор философије и теологије, бриљантан интелектуалац, очарао је Европу, као и она њега. Други светски рат је провео као немачки заробљеник у манастирима Жичи, Љубостињи и Војловици, а касније у логору Дахау, али се са Европом растао раније: „Тешко теби Европо, тешко теби, гордости бела! Тешко теби, бела демонијо!“. У разговору са Станиславом Винавером и Ребеком Вест, у ком њих троје, „разочарани Европом, у охридској забити личе на преварене и остављене љубавнике, који јадикују над изневерним емоцијама и амбицијама“, демистификује Европу и пророкује све оно чему ми данас сведочимо. Из „три „лажне и заводљиве теорије Дарвина, Ничеа и Маркса“ ничу друга а можда и последња три искушења ““ капитализам, тероризам и секуларизам: „Човечанство ће бити претворено у млаку апокалиптичну бљувотину, наступиће епоха библијског призора, пусте земље и таме над безданом, без Духа Господњег над водама“, пророкује Николај кроз Ранковићево перо, али и додаје. „Ако се човечанство сети имена Господњег, сетиће се и Господ њега“. Понекад Свети владика проговара аутентичним, својим реченицама из дела „Речи о Свечовеку“ и „Молитве на језеру“, које су колико дубоке, толико и једноставне, а колико топле, исто толико и моћне. Онако како је демистификовао Европу, у дијалогу са чувеним руским теологом, Александром Шмеманом, демистификује лажну духовност, цркву у свету и свет у цркви. „То што је Вас захватило, зове се теолошка адолесценција. Криза идентитета, буна и бунт против „окамењенене цркве“, лажне духовности и црквености. Та бољка се лечи тешким подвигом и напорима да се стекне смирење. Упорном борбом и сведочењем животом и речју, да у животу цркве почне да струји свеж ваздух“, каже у драми Николај Шмеману, али и да је то света болест: „Све док од ње болујете, знајте да сте духовно будни и живи.“ Црпећи из богате ризнице живота и дела владике Николаја, конкретних, биографски прециних података, аутор и сам полемише са ликовима у драми, а на трагу Достојевског, Чехова, Павла Евдокимова и других хришћанских мислилаца.
Најомиљенији и најугледнији српски владика и духовник, доживео је, пред крај живота, два прогонства, од комуниста из своје отаџбине и од браће из своје цркве. Потресно, „гледано људским очима и мерено земаљском мером и логиком“, али, „другу меру и логику има небо“ ““ Није могуће да небо пронесе мимо мене горку и голготску чашу страдања и мучеништва, коју у црним данима испија моја народ на крсту ““ говори Николај владици Јовану Максимовићу, Светом Јовану Шангајском. И испио је, до краја, послушно и смирено, у сиромаштву и сталној бризи за ближње, помоћи, што речју, што делом...
Није случајно што је др Ранковић аутор драме о „деди владики“. Родом из Лесковица, учио је школу у Лелићу, родном селу владике Николаја, у којој је светитељ био једно време управитељ. Слушао је приче и сведочења сељана који су познавали живог свеца, онако како аутор живо познаје језик свог краја. Поред тога, целоживотно је наднет над више од 20.000 страна целокупног дела владике Николаја, које је, у неколико наврата, изашло у издању „Гласа Цркве“.
М. Филиповић

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa