РАЗГОВОР СА ЉУБОМИРОМ МАРЈАНОВИЋЕМ
За стари сјај наШег бокса
Познати шабачки боксер, Љубомир Марјановић, пре годину дана покренуо је, у Шапцу, Националну школу бокса, пројекат који има за циљ да племенитој вештини врати популарност у Србији. Проблема има на сваком кораку, али за успешне боксере, свакодневица је ринг, проблеми су ривали које треба победити, још боље нокаутирати, а пораз је неприхватљив.
Од идеје, пројекта, па до решавања најситнијих детаља у НШБ практично радиш сам, жељом и ентузијазмом?
- Наизглед ситни проблеми су свакодневица са којом се борим колико год могу. Имам воље и жеље што ми је најважније. Наравно да постоји помоћ, а то је она најдража помоћ, помоћ мојих другара и пријатеља из шабачких фирми који тренирају код мене. Преко њих сам успео да остварим неке конкретне ствари.
Увек си постављао високе циљеве у боксу, али када се осврнеш да ли си задовољан оствареним за годину дана трајања НШБ?
- Сматрам да су високи циљеви предуслов високих резултата. Нешто сам остварио, нешто нисам, али идемо даље, док не постигнемо све што смо замислили. Могу рећи да сам задовољан. Пријатно сам изненађен интересовањем рекреативаца за боксерске тренинге, одзивом, радом и жељом коју показују. С“™ друге стране, није лош ни одзив најмлађих, а жеља и планови за наредни период су повећања њиховог броја и стварање нових шампиона.
Једна од идеја са којом си кренуо у пројекат Националне школе бокса је „разбијање предрасуда о боксу и боксерима“?
Верујем да сам, бар делимично, успео у томе. Када кажете „боксер“, прва асоцијација за људе који нису љубитељи ове вештине је да су то грмаљи, насилне природе, готово хулигани, а самим тим и спорт добија такву конотацију. Желео сам да покажем људима да је бокс комплексан и леп спорт који захтева озбиљну тактичку припрему, прожимање физичке спремности, психичке стабилности и константног размишљања. Посебно ми је драго што је за ових годину дана бокс, чини ми се, постао ближи онима који га нису толико волели, што су увидели његову драж. Пре и после тренинга причамо о боксу, разговарамо о тактици, потезима...
Где се изгубила популарност бокса у Србији?
- Лошим вођењем, недовољном бригом, дошли смо у ситуацију да бокс од најтрофејнијег олимпијског спорта, доспе на маргине популарности после распада СФРЈ. Није поклањана пажња лигашком такмичењу, популаризацији, те се из године у годину све мање деце интересовало за спорт, а лоше стање је и старије одвлачило од племените вештине. Маркетинга готова да нема и полако су примат преузимале друге борилачке вештине. Надам се да ћемо ми сви успети да победимо сујету и да удруженим снагама вратимо бокс где је некада био, на врх популарности међу борилачким спортовима у нашој земљи.
Увек је материјални моменат важан у боксу. Да ли су некада боксери били више зарађивали или се једноставно изгубио ентузијазам?
Мислим да је у питању ентузијазам. Никада бокс, аматерски, олимпијски, није доносио велики новац, али је љубав била та која је носила сваког боксера. Моја жеља је да најмлађи, када дођу на тренинг, заволе овај спорт, да уживају у њему, а надам се да ће ускоро ситуација бити таква да ће касније, они који буду постизали добре резултате, бити боље, заслужено, награђени.
Између професионалног и олимпијског бокса велика је разлика?
- Огромна, од правила, начина борбе, улагања, маркетинга, свега. Но, и ту су направљени помаци у добром смеру. Већ неколико година светска федерација организује Светску лигу где се такмиче борци из целог света, боксује се по професионалним правилима, а најуспешнијима су обезбеђене, не само новчане награде, већ и пласман на највећа такмичења. Од ове године, чак и професионални боксери могу да учествују на Играма, али морају да прођу квалификације. Наравно, није реално очекивати браћу Кличко, Мејведера, Бредлија и др. на ОИ јер је то, за њих, опасан маркетиншки ризик, могли би да изгубе од мање познатог борца, да претрпе повреду и сл. али имају право, што, до сада, није био случај.
Некада су људи устајали ноћу да гледају Тајсон ““ Холифилд: Холифилд ““ Луис, још пре Али ““ Фрејзер. Данас није таква ситуација, где је проблем?
- Нешто је мања популарност супертешке категорије која је, обично, најпопуларнија, али то је последица начина борбе најбољих бораца. Ипак, у другим категоријама, мечеви су и даље испраћени и популарни, а суме новца су невероватно. Меч Пакјао ““ Мејведер најплаћенији је спортски догађај у историји. Мејведер је имао загарантованх 250 милиона долара, а Пакјао 100 милиона од меча, без обзира на исход. Једим дуелом постали су најплаћенији спортисти. Уз то, борбе су добре, а бокс атрактиван.
Константно радиш и на свом усавршавању у спортком, односно образовном смислу, чак и овај разговор смо радили док си био у Суботици, на добрани дипломског?
- Тако је, положио сам први степен и стекао звање оперативног тренера бокса. То је први степен, а план је да наставим са усавршавањем и достигнем више лиценце који би омогућио рад и са нашим најбољим боксерима у репрезентацији, но корак по корак.
Претпоставимо да разговор радимо у лето 2017. године, шта би хтео да можеш да констатујеш у том периоду?
- Што се тиче рекреативаца, надам се да ће интересовање остати на овом нивоу, док бих волео да буде 20, 30 % више најмлађих у бесплатној школи бокса како би, временом, добили неколико боксера који могу ући у такмичења и бити такмаци ривалима из остатка Србије. Позивам све да дођу у салу БК „Мачва“, сваки дан смо тамо од 18 до 22 сата. Даћу све од себе и надам се да ће рад НШБ привући предузетнике да улажу у бокс и да боксу вратимо популарност какву је некада имао и какву, уверен сам, заслужује.
Од идеје, пројекта, па до решавања најситнијих детаља у НШБ практично радиш сам, жељом и ентузијазмом?
- Наизглед ситни проблеми су свакодневица са којом се борим колико год могу. Имам воље и жеље што ми је најважније. Наравно да постоји помоћ, а то је она најдража помоћ, помоћ мојих другара и пријатеља из шабачких фирми који тренирају код мене. Преко њих сам успео да остварим неке конкретне ствари.
Увек си постављао високе циљеве у боксу, али када се осврнеш да ли си задовољан оствареним за годину дана трајања НШБ?
- Сматрам да су високи циљеви предуслов високих резултата. Нешто сам остварио, нешто нисам, али идемо даље, док не постигнемо све што смо замислили. Могу рећи да сам задовољан. Пријатно сам изненађен интересовањем рекреативаца за боксерске тренинге, одзивом, радом и жељом коју показују. С“™ друге стране, није лош ни одзив најмлађих, а жеља и планови за наредни период су повећања њиховог броја и стварање нових шампиона.
Једна од идеја са којом си кренуо у пројекат Националне школе бокса је „разбијање предрасуда о боксу и боксерима“?
Верујем да сам, бар делимично, успео у томе. Када кажете „боксер“, прва асоцијација за људе који нису љубитељи ове вештине је да су то грмаљи, насилне природе, готово хулигани, а самим тим и спорт добија такву конотацију. Желео сам да покажем људима да је бокс комплексан и леп спорт који захтева озбиљну тактичку припрему, прожимање физичке спремности, психичке стабилности и константног размишљања. Посебно ми је драго што је за ових годину дана бокс, чини ми се, постао ближи онима који га нису толико волели, што су увидели његову драж. Пре и после тренинга причамо о боксу, разговарамо о тактици, потезима...
Где се изгубила популарност бокса у Србији?
- Лошим вођењем, недовољном бригом, дошли смо у ситуацију да бокс од најтрофејнијег олимпијског спорта, доспе на маргине популарности после распада СФРЈ. Није поклањана пажња лигашком такмичењу, популаризацији, те се из године у годину све мање деце интересовало за спорт, а лоше стање је и старије одвлачило од племените вештине. Маркетинга готова да нема и полако су примат преузимале друге борилачке вештине. Надам се да ћемо ми сви успети да победимо сујету и да удруженим снагама вратимо бокс где је некада био, на врх популарности међу борилачким спортовима у нашој земљи.
Увек је материјални моменат важан у боксу. Да ли су некада боксери били више зарађивали или се једноставно изгубио ентузијазам?
Мислим да је у питању ентузијазам. Никада бокс, аматерски, олимпијски, није доносио велики новац, али је љубав била та која је носила сваког боксера. Моја жеља је да најмлађи, када дођу на тренинг, заволе овај спорт, да уживају у њему, а надам се да ће ускоро ситуација бити таква да ће касније, они који буду постизали добре резултате, бити боље, заслужено, награђени.
Између професионалног и олимпијског бокса велика је разлика?
- Огромна, од правила, начина борбе, улагања, маркетинга, свега. Но, и ту су направљени помаци у добром смеру. Већ неколико година светска федерација организује Светску лигу где се такмиче борци из целог света, боксује се по професионалним правилима, а најуспешнијима су обезбеђене, не само новчане награде, већ и пласман на највећа такмичења. Од ове године, чак и професионални боксери могу да учествују на Играма, али морају да прођу квалификације. Наравно, није реално очекивати браћу Кличко, Мејведера, Бредлија и др. на ОИ јер је то, за њих, опасан маркетиншки ризик, могли би да изгубе од мање познатог борца, да претрпе повреду и сл. али имају право, што, до сада, није био случај.
Некада су људи устајали ноћу да гледају Тајсон ““ Холифилд: Холифилд ““ Луис, још пре Али ““ Фрејзер. Данас није таква ситуација, где је проблем?
- Нешто је мања популарност супертешке категорије која је, обично, најпопуларнија, али то је последица начина борбе најбољих бораца. Ипак, у другим категоријама, мечеви су и даље испраћени и популарни, а суме новца су невероватно. Меч Пакјао ““ Мејведер најплаћенији је спортски догађај у историји. Мејведер је имао загарантованх 250 милиона долара, а Пакјао 100 милиона од меча, без обзира на исход. Једим дуелом постали су најплаћенији спортисти. Уз то, борбе су добре, а бокс атрактиван.
Константно радиш и на свом усавршавању у спортком, односно образовном смислу, чак и овај разговор смо радили док си био у Суботици, на добрани дипломског?
- Тако је, положио сам први степен и стекао звање оперативног тренера бокса. То је први степен, а план је да наставим са усавршавањем и достигнем више лиценце који би омогућио рад и са нашим најбољим боксерима у репрезентацији, но корак по корак.
Претпоставимо да разговор радимо у лето 2017. године, шта би хтео да можеш да констатујеш у том периоду?
- Што се тиче рекреативаца, надам се да ће интересовање остати на овом нивоу, док бих волео да буде 20, 30 % више најмлађих у бесплатној школи бокса како би, временом, добили неколико боксера који могу ући у такмичења и бити такмаци ривалима из остатка Србије. Позивам све да дођу у салу БК „Мачва“, сваки дан смо тамо од 18 до 22 сата. Даћу све од себе и надам се да ће рад НШБ привући предузетнике да улажу у бокс и да боксу вратимо популарност какву је некада имао и какву, уверен сам, заслужује.
Д. Благојевић
Најновији број
25. април 2024.
