Могућност гајење јужног воћа у Мачви
КРАСТАВАЦ
Ако вас је наслов зачудио, значи да имате предзнање о једној од најзаступљенијих повртарских култура-краставцу. Ипак, ни наслов није баш „далеко промашио“ јер краставац води порекло из Југоисточне Азије а до нас је стигао преко Грчке. То је једногодишња зељаста биљка са стаблом у облику лозе са крупним листовима. Сам садржај краставца је до 97 процената вода па је потребно константно наводњавање. Стручњаци наводе да је потребно чак два литра воде дневно за једну биљку.
-Краставац има слабо развијен коренов систем и зато је потребно константно наводњавање односно свакодневна влажност земљишта. Са системом „кап по кап“ у периоду првог раста даје се један литар воде а касније два литра дневно. Зато је битно код заснивања производње прво мислити на могућност наводњавања. Затим је обавезна и анализа земљишта. Када се све уради како ваља, по теорији се могу добити приноси од 7 до 10 килограма по квадратном метру али код нас у пракси се добија дупло мање, каже стручњак Стручне саветодавне службе Дарко Симић.
Земљиште за гајење краставаца мора бити лако пропусно или средње тешко и Пх око 7. Сама производња није јефтина јер је семе скупо и потребна је велика заштита. Код нас је најраспрострањенија производња директном сетвом. Земљиште се застире малч папиром и полиетиленском фолијом или се производи на жици, такозвани вертикални узгој. Застирањем се постиже лакша берба, нема окопавања, избегава се употреба хербицида а плодови су чистији. Фолија чува и температуру земљишта па су приноси већи за трећину, јер краставац воли топлоту.
Хоризонтално гајење омогућава избор између два типа: амерички или холандски начин.
При америчком начину, носећи стубови се постављају на свака четири метра, доња жица на 15 до 20 центиметара а горња на 1,5 до 1,8 метара. Вертикалне жице су на 25 центиметара. Холандски начин предвиђа конструкцију на висини од 1,8 до 2 метра, биљке се до горње жице воде канапом и воде се 30 до 40 центиметара водоравно.
Изгледа компликовано, скоро као пре 3.000 година када је краставац настао. Ипак и тада и данас имао је једну предност-дуго остаје свеж.
-Краставац има слабо развијен коренов систем и зато је потребно константно наводњавање односно свакодневна влажност земљишта. Са системом „кап по кап“ у периоду првог раста даје се један литар воде а касније два литра дневно. Зато је битно код заснивања производње прво мислити на могућност наводњавања. Затим је обавезна и анализа земљишта. Када се све уради како ваља, по теорији се могу добити приноси од 7 до 10 килограма по квадратном метру али код нас у пракси се добија дупло мање, каже стручњак Стручне саветодавне службе Дарко Симић.
Земљиште за гајење краставаца мора бити лако пропусно или средње тешко и Пх око 7. Сама производња није јефтина јер је семе скупо и потребна је велика заштита. Код нас је најраспрострањенија производња директном сетвом. Земљиште се застире малч папиром и полиетиленском фолијом или се производи на жици, такозвани вертикални узгој. Застирањем се постиже лакша берба, нема окопавања, избегава се употреба хербицида а плодови су чистији. Фолија чува и температуру земљишта па су приноси већи за трећину, јер краставац воли топлоту.
Хоризонтално гајење омогућава избор између два типа: амерички или холандски начин.
При америчком начину, носећи стубови се постављају на свака четири метра, доња жица на 15 до 20 центиметара а горња на 1,5 до 1,8 метара. Вертикалне жице су на 25 центиметара. Холандски начин предвиђа конструкцију на висини од 1,8 до 2 метра, биљке се до горње жице воде канапом и воде се 30 до 40 центиметара водоравно.
Изгледа компликовано, скоро као пре 3.000 година када је краставац настао. Ипак и тада и данас имао је једну предност-дуго остаје свеж.
Најновији број
25. април 2024.
