УДРУЖЕЊЕ ГРАЂАНА “ЦЕРСКИ МАРШ“
РАТНЕ ЦРТИЦЕ
У великој сали Културног центра, у организацији Удружења грађана “Церски марш“, у петак је одржана трибина и играно-документарни филм о Великом рату.
- Сваке године, неколико дана пред манифестацију, организујемо предавање везано за Церску битку. Ове године први пут имамо и колону која ће кренути из Лознице, а са којом ћемо се сусрести на Церу. Овај пут смо апострофирали улогу војводе Степе и дане који су претходили Церској бици, каже Божидар Катић, председник Удружења грађана “Церски марш“.
На трибини су учествовали професор Радован Симић, резервни пешадијски мајор, који је говорио о току Церске битке и Зоран Грујић, сценариста и режисер играно-документарног филма “Ратне цртице“.
- Филм је направљен на основу ратног дневника лозничког проте Јована М. Бошковића, који је учествовао у Церској и Колубарској бици, са војском прешао Албанију и вратио се у Србију. Професор Радован Симић је од дневника направио монодраму, а ја сам, заједно са ћерком Маријом, направио сценарио за филм у ком играју млади лознички глумци. То је прича о бици која је одржана пре Церске битке, 11. и 12. августа, јер је Лознички одред био први на удару.
Честите речи ““ здравица сунца
Лознички прота Јован М. Бошковић, чувени беседник српској војсци у Првом светском рату, у Шапцу је објавио Ратни дневник 1931. године. У “напоменама с почетка“ пише да је прота Јован сматрао да су “честите речи ““ здравица сунца“. Иначе, лознички прота је учествовао у више од десет битака, од Вучјег дола у Црној Гори до бојишта Херцеговине. Изабран је за почасног војводу Легије добровољаца “Анта Богићевић“ у Лозници.
Церска битка
Командант Друге српске армије, генерал Степановић, образовао је Церску ударну групу од Моравске дивизије И позива и Комбиноване дивизије са циљем напада у долини Јадра. Степановић је схватио важност планице Цер и самоиницијативно је одлучио да заузме њене доминантне коте Тројан и Косанин град. Око три сата ујутро 15. августа 1914. године, кренула је Комбинована дивизија првог позива из села Бањана код Уба. Усиљени марш је био:Бањани-Вукона-Свилеува- Велики Бошњак (сада Драгиње)-Каона-Михаилов гроб- Криваја- Цер. Око једанаест сати увече, 15. августа, делови српске Комбиноване дивизије првог позива, наишле су на извидницу аустроугарске војске на падинама Цера, код села Текериша и тако је започела битка. Аустроугарске позиције су биле слабо брањене и њени бранитељи су одбијени са планине. До поноћи, оштри судари и борбе између леве аустроугарске колоне 21. аустроугарске дивизије и Срба су се водили у мраку. До 16. августа Срби су заузели венац Дивача и онемогућили 21. пешадијској дивизији да се повеже са 2. армијом у Шапцу, тако што су је отерали са падина Цера.
- Сваке године, неколико дана пред манифестацију, организујемо предавање везано за Церску битку. Ове године први пут имамо и колону која ће кренути из Лознице, а са којом ћемо се сусрести на Церу. Овај пут смо апострофирали улогу војводе Степе и дане који су претходили Церској бици, каже Божидар Катић, председник Удружења грађана “Церски марш“.
На трибини су учествовали професор Радован Симић, резервни пешадијски мајор, који је говорио о току Церске битке и Зоран Грујић, сценариста и режисер играно-документарног филма “Ратне цртице“.
- Филм је направљен на основу ратног дневника лозничког проте Јована М. Бошковића, који је учествовао у Церској и Колубарској бици, са војском прешао Албанију и вратио се у Србију. Професор Радован Симић је од дневника направио монодраму, а ја сам, заједно са ћерком Маријом, направио сценарио за филм у ком играју млади лознички глумци. То је прича о бици која је одржана пре Церске битке, 11. и 12. августа, јер је Лознички одред био први на удару.
Честите речи ““ здравица сунца
Лознички прота Јован М. Бошковић, чувени беседник српској војсци у Првом светском рату, у Шапцу је објавио Ратни дневник 1931. године. У “напоменама с почетка“ пише да је прота Јован сматрао да су “честите речи ““ здравица сунца“. Иначе, лознички прота је учествовао у више од десет битака, од Вучјег дола у Црној Гори до бојишта Херцеговине. Изабран је за почасног војводу Легије добровољаца “Анта Богићевић“ у Лозници.
Церска битка
Командант Друге српске армије, генерал Степановић, образовао је Церску ударну групу од Моравске дивизије И позива и Комбиноване дивизије са циљем напада у долини Јадра. Степановић је схватио важност планице Цер и самоиницијативно је одлучио да заузме њене доминантне коте Тројан и Косанин град. Око три сата ујутро 15. августа 1914. године, кренула је Комбинована дивизија првог позива из села Бањана код Уба. Усиљени марш је био:Бањани-Вукона-Свилеува- Велики Бошњак (сада Драгиње)-Каона-Михаилов гроб- Криваја- Цер. Око једанаест сати увече, 15. августа, делови српске Комбиноване дивизије првог позива, наишле су на извидницу аустроугарске војске на падинама Цера, код села Текериша и тако је започела битка. Аустроугарске позиције су биле слабо брањене и њени бранитељи су одбијени са планине. До поноћи, оштри судари и борбе између леве аустроугарске колоне 21. аустроугарске дивизије и Срба су се водили у мраку. До 16. августа Срби су заузели венац Дивача и онемогућили 21. пешадијској дивизији да се повеже са 2. армијом у Шапцу, тако што су је отерали са падина Цера.
М.Ф.
Најновији број
25. април 2024.
