ОБРАТИТЕ ПАЖЊУ И БУДИТЕ ОПРЕЗНИ
С“™ једне стране животне обале жеља за одмором, бегом од свакодневице и притиска, а с“™ друге крајње ограничене финансијске могућности. Треба изградити мост, а најбољи и најефектнији „материјал“ је проналазак смештаја помоћу интернета. Ипак, некада тај начин, на крају буде скупљи од било ког ексклузивног хотела и дестинације. Прича која следи није инспирисана истинитим догађајем, она је потпуно истинита, само су, због законских ограничења, имена промењена
Незваничне странице приватног смештаја на приморју, одавно су постале најбоље и најјефтиније место за оглашавање и рекламирање услуга, а ове странице, током лета, спадају међу најпосећеније. Будва, Црна Гора су омиљена дестинација Миње и Марије из Шапца, а у потрази за десетодневним смештајем, врло примамљивим учинила је једна понуда Пере Непознанковића која је обједињавала: цену врло прихватљиву за „шпиц“ сезоне, малу удаљеност од плаже и собе, бар на слици, лепо сређене са свим садржајима потребним за летовањем.
-Не тражимо први пут смештај на овај начин, али до сада никада нисмо имали проблема. Повољан први утисак појачала је и ажурност „власника“ измишљеног смештаја. На свако наше питање постављено на страници, одговарао је врло брзо, брже него већина других ““ истиче Марија.
Понуда је била повољна, али не толико боља од других да би се применила пословица „сувише добро да би било истинито“.
-Сваки евро који уштедите није занемарљив, али није то била нижа цена да би се рекло „ма немогуће“. Црв сумње се појавио, али и даље смо то приписивали претераној предострожности ““ додаје иста Марија.
Први знак „упозорења“ било је инсистирање дотичног Пере на уплати аванса од 120 евра. Наравно, „препоруку“ за што ранијом уплатом аванса, пратило је „оправдање“ да се баш тих дана у Србији налази његова мајка, те да се постнет уплата може извршити повољније. На сву срећу, Марија и Миња нису уплатиле аванс, а праву истину о „повољном смештају“ откриле су нешто касније.
Срећа у несрећи била је да је, у време преговора око смештаја, у близини Будве на одмору била Мињина другарица. Већ сумњичава, замолила је познаницу да уживо провери оно што је наведено на фејсбуку. У неколико наврата, она се чула телефоном са нашим главним јунаком Пером Непознанковићем, међутим, када год би било желела да обиђе собе, увек би, врло љубазно, објашњавао да је то неизводљиво у том моменту.
Најпре је објаснио да су ту “туристи из Русије“, али да излазе 3. августа, а потом је, 3. августа рекао како није ту, уз препоруку да се виде сутрадан. Ујутру није одговарао на позиве ““ још увек изненађено прича Миња.
Срећом, није Будва далеко, нити је превелика. Аутобусом је њена другарица допутовала до Будве и пронашла наведену адресу, но куће представљене на интернету није било нигде. Два пута је прошла улицом, обавила дуплу проверу, али без резултата. У тим тренуцима потражила је становнике, а оне које је пронашла упитала за “власника“, објашњавајући којим поводом се распитује.
-Нису ваљда уплатиле аванс? ““ одговорили су питањем мештани.
-Не ““ одговорила је Мињина другарица.
-Добро је, имале су среће, њега је само од јутрос потражило неколико породица/туриста који су већ уплатиле аванс и резервисале смештај у исто време, од 4. августа ““ уследило је кратко и јасно објашњење велике преваре
-Разумем ““ кратко, јасно и сасвим довољно закључи она.
Подразумева се, „мистериозни“ нестанак преваранта пратило је и гашење телефона и његове понуде на веб страници.
На крају, свакако можемо рећи да су Марија и Миња добро прошле. Новац није изгубљен, алтернатива пронађена, те ни одмор на мору неће пропасти, али много других није било те среће.
ЗЛАТИБОРСКА ПРЕВАРА
Друга прича разликује се само у нијансама у односу на претходну, али је суштина практично идентична.
Овај пут брачни пар Јанко и Јана с“™двоје мале деце, одабрали су Златибор као место где ће недељу дана “пунити батерије“ и уживати у природи. Овај пут, фејсбук је био пут којим су успоставили контакт са “власником“апартмана Златком Лажићем. Врло љубазан преварант врло лако се договорио са Јанком и Јаном. Аванс су уплатили на жиро рачун и радосни отпутовали на нашу познату планину. Проблеми почињу одмах по доласку.
Адреса је права, слике апартмана реалне, све је ту осим власника, односно “власника“ Златка, потпуно непознатог истинском власнику. Видно уплашени позвали су телефоном човека коме су већ уплатили аванс. На велико изненађење, он се јавио уз објашњење да нису дошли до тих апартмана које су уплатили, упутивши их на знатно даљу локацију. Ситуација у којој се породица нашла није давала друге опције до да крену трагом његових смерница. Када су стигли, уместо апартмана са слике, затекли су стару неуредну кућу, која није јако дуго чишћења и свакако далеко од смештаја који би изабрала породица са децом. Још једном је у мобилини телефон укуцан број Златка Лажића.
Стиги смо на ту локацију, али ова кућа нема никакве везе са смештајем који сте нам презентовали на фејсбуку ? ““ упитао је резигнирани Јанко.
То Вам је што Вам је, нема друге опције ““ кратко и безобразно је одговорио главни “јунак“ наше приче, а одмах потом прекинуо везу и искључио телефон.
Кроз разговор са власником куће, Јана и Јанко сазнали су да он не зна за било какву понуду и слике које су постављене на фејсбуку, те да је њега Златко неколико дана раније питао да ли би изнајмио помоћну кућу у којој иначе нико не живи, без било какве друге информације !
Епилог приче је да су одмор провели у претплаћеном и неадекватном смештају. Повратна карта била је резервисана за седам дана, аванс “отишао у неповрат“.
ШТА ПОСЛЕ
Према речима адвоката, овакви случајеви су еклатантни примери кривичног дела преваре, односно преваре у покушају, без обзира што нису у питању званичне туристичке агенције. Наредни корак који треба да предузму оштећени је пријављивање случаја тужилаштву. Ипак, капацитети тужилаштва по питању интернет превара, крајње су ограничени.
- Уколико је реч о фејсбук превари, ситуација се додатно компликује. Свако може отворити профил под било којим именом, а утврђивање правог идентитета захтевало би ступање у контакт са централом Фејсбука у САД, што је компликована и врло скупа процедура. Ако је превара извршена кроз неку другу веб страницу, нешто је лакше доћи до података о идентитету преваранта, али и даље је то сложен поступак ““ додаје наш саговорник.
Ипак, неоспорно је да је случај неопходно пријавити јер је то једини начин да се, можда, поврати изгубљен новац, а представља и вид друштвене одговорности како би се спречиле нове преваре.
Наше законодавство не препознаје интернет превару као посебан вид преваре, иако кроз различите чланове, наше законодавство познаје злоупотребу интернета као кривично дело, у овим случајевима реч је о превари која се дефинише као лажно приказивање или прикривање чињеница како би се једна или више особа довела или задржала у заблуди, а све у циљу да она/они, на штету своје или туђе имовине, нешто учине или не учине. Предвиђене казне према важећем Кривичном законику Републике Србије крећу се од шест месеци до десет година, зависно од износа штете која је начињена оштећеном лицу/лицима.
Кажу да је учити на туђим грешкама најбоље, те оваква „лекција“ треба да буде за наук свима, нарочито када се узме у обзир јако сужен број правних могућности да се преварант приведе правди, а није нереално да је новац који су неки уплатили авансно, заувек изгубљен. Да је живот филм, преварант би био насамарен, новац враћен, а преварени клијенти са осмехом, уз лагану музику у позадини одлазили негде. Ипак, живот није филм, а насамаренима остаје горак укус у устима и празнина у новчанику да сећа на њихову лаковерност.
Незваничне странице приватног смештаја на приморју, одавно су постале најбоље и најјефтиније место за оглашавање и рекламирање услуга, а ове странице, током лета, спадају међу најпосећеније. Будва, Црна Гора су омиљена дестинација Миње и Марије из Шапца, а у потрази за десетодневним смештајем, врло примамљивим учинила је једна понуда Пере Непознанковића која је обједињавала: цену врло прихватљиву за „шпиц“ сезоне, малу удаљеност од плаже и собе, бар на слици, лепо сређене са свим садржајима потребним за летовањем.
-Не тражимо први пут смештај на овај начин, али до сада никада нисмо имали проблема. Повољан први утисак појачала је и ажурност „власника“ измишљеног смештаја. На свако наше питање постављено на страници, одговарао је врло брзо, брже него већина других ““ истиче Марија.
Понуда је била повољна, али не толико боља од других да би се применила пословица „сувише добро да би било истинито“.
-Сваки евро који уштедите није занемарљив, али није то била нижа цена да би се рекло „ма немогуће“. Црв сумње се појавио, али и даље смо то приписивали претераној предострожности ““ додаје иста Марија.
Први знак „упозорења“ било је инсистирање дотичног Пере на уплати аванса од 120 евра. Наравно, „препоруку“ за што ранијом уплатом аванса, пратило је „оправдање“ да се баш тих дана у Србији налази његова мајка, те да се постнет уплата може извршити повољније. На сву срећу, Марија и Миња нису уплатиле аванс, а праву истину о „повољном смештају“ откриле су нешто касније.
Срећа у несрећи била је да је, у време преговора око смештаја, у близини Будве на одмору била Мињина другарица. Већ сумњичава, замолила је познаницу да уживо провери оно што је наведено на фејсбуку. У неколико наврата, она се чула телефоном са нашим главним јунаком Пером Непознанковићем, међутим, када год би било желела да обиђе собе, увек би, врло љубазно, објашњавао да је то неизводљиво у том моменту.
Најпре је објаснио да су ту “туристи из Русије“, али да излазе 3. августа, а потом је, 3. августа рекао како није ту, уз препоруку да се виде сутрадан. Ујутру није одговарао на позиве ““ још увек изненађено прича Миња.
Срећом, није Будва далеко, нити је превелика. Аутобусом је њена другарица допутовала до Будве и пронашла наведену адресу, но куће представљене на интернету није било нигде. Два пута је прошла улицом, обавила дуплу проверу, али без резултата. У тим тренуцима потражила је становнике, а оне које је пронашла упитала за “власника“, објашњавајући којим поводом се распитује.
-Нису ваљда уплатиле аванс? ““ одговорили су питањем мештани.
-Не ““ одговорила је Мињина другарица.
-Добро је, имале су среће, њега је само од јутрос потражило неколико породица/туриста који су већ уплатиле аванс и резервисале смештај у исто време, од 4. августа ““ уследило је кратко и јасно објашњење велике преваре
-Разумем ““ кратко, јасно и сасвим довољно закључи она.
Подразумева се, „мистериозни“ нестанак преваранта пратило је и гашење телефона и његове понуде на веб страници.
На крају, свакако можемо рећи да су Марија и Миња добро прошле. Новац није изгубљен, алтернатива пронађена, те ни одмор на мору неће пропасти, али много других није било те среће.
ЗЛАТИБОРСКА ПРЕВАРА
Друга прича разликује се само у нијансама у односу на претходну, али је суштина практично идентична.
Овај пут брачни пар Јанко и Јана с“™двоје мале деце, одабрали су Златибор као место где ће недељу дана “пунити батерије“ и уживати у природи. Овај пут, фејсбук је био пут којим су успоставили контакт са “власником“апартмана Златком Лажићем. Врло љубазан преварант врло лако се договорио са Јанком и Јаном. Аванс су уплатили на жиро рачун и радосни отпутовали на нашу познату планину. Проблеми почињу одмах по доласку.
Адреса је права, слике апартмана реалне, све је ту осим власника, односно “власника“ Златка, потпуно непознатог истинском власнику. Видно уплашени позвали су телефоном човека коме су већ уплатили аванс. На велико изненађење, он се јавио уз објашњење да нису дошли до тих апартмана које су уплатили, упутивши их на знатно даљу локацију. Ситуација у којој се породица нашла није давала друге опције до да крену трагом његових смерница. Када су стигли, уместо апартмана са слике, затекли су стару неуредну кућу, која није јако дуго чишћења и свакако далеко од смештаја који би изабрала породица са децом. Још једном је у мобилини телефон укуцан број Златка Лажића.
Стиги смо на ту локацију, али ова кућа нема никакве везе са смештајем који сте нам презентовали на фејсбуку ? ““ упитао је резигнирани Јанко.
То Вам је што Вам је, нема друге опције ““ кратко и безобразно је одговорио главни “јунак“ наше приче, а одмах потом прекинуо везу и искључио телефон.
Кроз разговор са власником куће, Јана и Јанко сазнали су да он не зна за било какву понуду и слике које су постављене на фејсбуку, те да је њега Златко неколико дана раније питао да ли би изнајмио помоћну кућу у којој иначе нико не живи, без било какве друге информације !
Епилог приче је да су одмор провели у претплаћеном и неадекватном смештају. Повратна карта била је резервисана за седам дана, аванс “отишао у неповрат“.
ШТА ПОСЛЕ
Према речима адвоката, овакви случајеви су еклатантни примери кривичног дела преваре, односно преваре у покушају, без обзира што нису у питању званичне туристичке агенције. Наредни корак који треба да предузму оштећени је пријављивање случаја тужилаштву. Ипак, капацитети тужилаштва по питању интернет превара, крајње су ограничени.
- Уколико је реч о фејсбук превари, ситуација се додатно компликује. Свако може отворити профил под било којим именом, а утврђивање правог идентитета захтевало би ступање у контакт са централом Фејсбука у САД, што је компликована и врло скупа процедура. Ако је превара извршена кроз неку другу веб страницу, нешто је лакше доћи до података о идентитету преваранта, али и даље је то сложен поступак ““ додаје наш саговорник.
Ипак, неоспорно је да је случај неопходно пријавити јер је то једини начин да се, можда, поврати изгубљен новац, а представља и вид друштвене одговорности како би се спречиле нове преваре.
Наше законодавство не препознаје интернет превару као посебан вид преваре, иако кроз различите чланове, наше законодавство познаје злоупотребу интернета као кривично дело, у овим случајевима реч је о превари која се дефинише као лажно приказивање или прикривање чињеница како би се једна или више особа довела или задржала у заблуди, а све у циљу да она/они, на штету своје или туђе имовине, нешто учине или не учине. Предвиђене казне према важећем Кривичном законику Републике Србије крећу се од шест месеци до десет година, зависно од износа штете која је начињена оштећеном лицу/лицима.
Кажу да је учити на туђим грешкама најбоље, те оваква „лекција“ треба да буде за наук свима, нарочито када се узме у обзир јако сужен број правних могућности да се преварант приведе правди, а није нереално да је новац који су неки уплатили авансно, заувек изгубљен. Да је живот филм, преварант би био насамарен, новац враћен, а преварени клијенти са осмехом, уз лагану музику у позадини одлазили негде. Ипак, живот није филм, а насамаренима остаје горак укус у устима и празнина у новчанику да сећа на њихову лаковерност.
Д.Б.
Најновији број
25. април 2024.
