ДОМАЋА И СВЕТСКА СТРУЧНА ЈАВНОСТ ЈЕДНОГЛАСНИ
ДЕЦИ ДО 12 ГОДИНА ЗАБРАНИТИ МОБИЛНЕ
Огромна већина стручне јавности у свету, али и код нас, сагласни су да би надлежне институције требало да забране употребу „паметних“ уређаја ““ компјутера, лаптопова, мобилних телефона, таблета ““ деци до 12 година. У прилог овом захтеву наводе се десет аргумената који су засновани на научним истраживањима.
Америчка педијатријска академија и Канадско удружење за педијатрију препоручују да се деца до друге године уопште не излажу технологији, да од 3-5 године то буде највише 1 сат дневно, а од 6 до 18 година не преко два сата дневно.
И, да ли ове препоруке неко слуша? Углавном не, пошто истраживања показују да се ове „дозе“ излагања технологији прекорачују и по 4-5 пута. Портабл уређаји попут телефона, таблета, конзола за игре само су убрзали ову „екранизацију“ детињства.
1. Утицај на развој мозга
До друге године живота, мозак детета утростручује своју величину и наставља да се непрекидно развија до 21. године. Рани развој мозга условљен је подстицајима из окружења, или њиховим недостатком. Претерана изложеност технолошким уређајима (телефони, интернет, Ајпеди, телевизија) негативно утиче на функционисање мозга и изазива недостатак пажње, успорен развој когнитивних способности, отежано учење, повећану импулсивност и смањену способност самоконтроле (нападе беса).
2. Успорен развој
Употреба технологије ограничава кретање, и води успореном развоју. Свако треће дете данас полази у школу са заостатком у развоју, што се лоше одражава на описмењавање и академско постигнуће. Физичка активност побољшава пажњу и способност учења. Коришћење технологије пре 12. године је од пресудног утицаја на развој детета и његову способност за учење.
3. Епидемија гојазности
Гледање телевизије и играње видео игрица у вези је са гојазношћу код деце. Деца којој је дозвољено да гледају тв или играју игрице у својој соби 30% чешће имају прекомерну телесну тежину, а трећина гојазне деце добије дијабетес. Такође су изложени повећаном ризику од срчаних болести које скраћују живот. Због гојазности, генерација рођена у 21. веку можда ће бити прва у којој многа деца неће наживети своје родитеље.
4. Недостатак сна
Три четвртине родитеља дозвољавају деци употребу технологије у дечјим собама, а 60% њих нема увид у то како и колико деца користе технологију. Услед тога, у три четвртине случајева деци од 9-10 година недостаје сан у толикој мери да се то одражава на њихове оцене у школи.
5. Менталне болести
Претерана употреба технологије доводи се у везу са порастом депресије и анксиозности код деце, синдромом поремећаја пажње, тешкоћама са везивањем, аутизмом, биполарним поремећајем и другим проблемима у понашању. Свако шесто дете у Канади има дијагнозу менталног поремећаја, а многа од њих су на опасним лековима.
6. Агресивност
Насиље у медијима доводи до насиља међу децом. Мала деца све више су изложена приказима физичког и сексуалног насиља у медијима. Игрица „Гранд Тхефт Ауто В“ приказује експлицитни секс, убиства, силовања, злостављање и сакаћење, а то чине и многи филмови и емисије.
7. Дигитална деменција
Због тога што утичу на мозак да „подсећа“ нервне путеве који воде у чеони кортекс, брзи медијски садржаји доприносе поремећају пажње, лошијој концентрацији и отежаном памћењу.
8. Зависност
Како се родитељи све више везују за технологију, тако се и све више удаљавају од своје деце. У недостатку везаности за родитеље, деца се окрећу технолошким справама и постају зависници. Свако 11. дете узраста између 8 и 18 година је зависно од технологије.
9. Зрачење
У мају 2011. године Светска здравствена организација означила је мобилне телефоне и остале бежичне електронске направе као „потенцијално канцерогене“ (ризик категорије 2Б). Деца су осетљивија на ове ризике јер се њихови мозгови и имуни системи још развијају. У међувремену су се појавиле препоруке да се категорија ризика преиначи у 2А, што значи „вероватно канцерогено“.
10. Неодрживост
Начин на који данашња деца одрастају и образују се уз технологију више није могуће одржати. Деца су наша будућност, али нема будућности за децу која претерано користе технологију. Хитно је потребан удружени напор да се смањи количина технологије у дечјим животима.
Америчка педијатријска академија и Канадско удружење за педијатрију препоручују да се деца до друге године уопште не излажу технологији, да од 3-5 године то буде највише 1 сат дневно, а од 6 до 18 година не преко два сата дневно.
И, да ли ове препоруке неко слуша? Углавном не, пошто истраживања показују да се ове „дозе“ излагања технологији прекорачују и по 4-5 пута. Портабл уређаји попут телефона, таблета, конзола за игре само су убрзали ову „екранизацију“ детињства.
1. Утицај на развој мозга
До друге године живота, мозак детета утростручује своју величину и наставља да се непрекидно развија до 21. године. Рани развој мозга условљен је подстицајима из окружења, или њиховим недостатком. Претерана изложеност технолошким уређајима (телефони, интернет, Ајпеди, телевизија) негативно утиче на функционисање мозга и изазива недостатак пажње, успорен развој когнитивних способности, отежано учење, повећану импулсивност и смањену способност самоконтроле (нападе беса).
2. Успорен развој
Употреба технологије ограничава кретање, и води успореном развоју. Свако треће дете данас полази у школу са заостатком у развоју, што се лоше одражава на описмењавање и академско постигнуће. Физичка активност побољшава пажњу и способност учења. Коришћење технологије пре 12. године је од пресудног утицаја на развој детета и његову способност за учење.
3. Епидемија гојазности
Гледање телевизије и играње видео игрица у вези је са гојазношћу код деце. Деца којој је дозвољено да гледају тв или играју игрице у својој соби 30% чешће имају прекомерну телесну тежину, а трећина гојазне деце добије дијабетес. Такође су изложени повећаном ризику од срчаних болести које скраћују живот. Због гојазности, генерација рођена у 21. веку можда ће бити прва у којој многа деца неће наживети своје родитеље.
4. Недостатак сна
Три четвртине родитеља дозвољавају деци употребу технологије у дечјим собама, а 60% њих нема увид у то како и колико деца користе технологију. Услед тога, у три четвртине случајева деци од 9-10 година недостаје сан у толикој мери да се то одражава на њихове оцене у школи.
5. Менталне болести
Претерана употреба технологије доводи се у везу са порастом депресије и анксиозности код деце, синдромом поремећаја пажње, тешкоћама са везивањем, аутизмом, биполарним поремећајем и другим проблемима у понашању. Свако шесто дете у Канади има дијагнозу менталног поремећаја, а многа од њих су на опасним лековима.
6. Агресивност
Насиље у медијима доводи до насиља међу децом. Мала деца све више су изложена приказима физичког и сексуалног насиља у медијима. Игрица „Гранд Тхефт Ауто В“ приказује експлицитни секс, убиства, силовања, злостављање и сакаћење, а то чине и многи филмови и емисије.
7. Дигитална деменција
Због тога што утичу на мозак да „подсећа“ нервне путеве који воде у чеони кортекс, брзи медијски садржаји доприносе поремећају пажње, лошијој концентрацији и отежаном памћењу.
8. Зависност
Како се родитељи све више везују за технологију, тако се и све више удаљавају од своје деце. У недостатку везаности за родитеље, деца се окрећу технолошким справама и постају зависници. Свако 11. дете узраста између 8 и 18 година је зависно од технологије.
9. Зрачење
У мају 2011. године Светска здравствена организација означила је мобилне телефоне и остале бежичне електронске направе као „потенцијално канцерогене“ (ризик категорије 2Б). Деца су осетљивија на ове ризике јер се њихови мозгови и имуни системи још развијају. У међувремену су се појавиле препоруке да се категорија ризика преиначи у 2А, што значи „вероватно канцерогено“.
10. Неодрживост
Начин на који данашња деца одрастају и образују се уз технологију више није могуће одржати. Деца су наша будућност, али нема будућности за децу која претерано користе технологију. Хитно је потребан удружени напор да се смањи количина технологије у дечјим животима.
Најновији број
25. април 2024.
