Почела жетва соје
ИМА РОДА - НЕМА ЦЕНЕ
Жетва соје, хибрида раних група зрења, на територији Мачве је почела. Приноси су изузетно добри и крећу се око 3,5 тона по хектару што је зе ову годину одличан принос-добар чак и за неке године које су биле праћене бољим временским условима. На жалост откупљивачи, уљаре, нису објавили цене а ни паритете за сојину сачму. Остаје нада да ће цене пратити ситуацију са сунцокретом за који је најављена повољна аконтна цена . Соја је стратешка уљана култура, поред сунцокрета па се очекује да ће и она достићи и добити адекватно место на тржишту. Заменик директора Дирекције за пољопривреду града Шапца Предраг Срдановић проценио је да ће и други хибриди посејани у региону дозрети за десетак дана.
-Жетва других сорти, попут „Балкана“ добро познатог код одгајивача, кренуће наредне недеље а других сората за десетак дана. Уколико временске прилике дозволе, од ових сората треба очекивати и боље приносе јер су генетски приносније и дају боље резултате. Зна се да су улагања у производњу соје, као и сунцокрета, нижа од улагања у производњу кукуруза самим тим што је мања количина ђубрива која се примењује. Око 200 евра је минимално ниже урагање. На жалост, због недостатка новца многи пољопривредници нису применили све агротехничке мере и евидентна је закоровљеност, нарочито амброзијом. То ће се наредних дана сигурно решити комбајнирањем а препорука пољопривредним произвођачима је да на таквим парцелама примене све агротехничке мере и одговрајуће хербициде како би се спречила појава пре свега алергена амброзије, каже Срдановић.
Процењује се да је у региону Шапца око 2.500 хектара ораница засејано сојом.
У новије време створене су много квалитетније и приносније сорте. Чак су наше семенске куће изашле, због потреба пољопривредних произвођача а нарочито сточара, са семенима која не морају термички да се обрађују у исхрани стоке . У томе је највише напредовао институт у Земун пољу, а нарочито са сортама Лаура и Лара.
Ове сорте нису ГМО и задовољавају све прохтеве европског тржишта. Србија је велики извозник немодификоване соје.
-Жетва других сорти, попут „Балкана“ добро познатог код одгајивача, кренуће наредне недеље а других сората за десетак дана. Уколико временске прилике дозволе, од ових сората треба очекивати и боље приносе јер су генетски приносније и дају боље резултате. Зна се да су улагања у производњу соје, као и сунцокрета, нижа од улагања у производњу кукуруза самим тим што је мања количина ђубрива која се примењује. Око 200 евра је минимално ниже урагање. На жалост, због недостатка новца многи пољопривредници нису применили све агротехничке мере и евидентна је закоровљеност, нарочито амброзијом. То ће се наредних дана сигурно решити комбајнирањем а препорука пољопривредним произвођачима је да на таквим парцелама примене све агротехничке мере и одговрајуће хербициде како би се спречила појава пре свега алергена амброзије, каже Срдановић.
Процењује се да је у региону Шапца око 2.500 хектара ораница засејано сојом.
У новије време створене су много квалитетније и приносније сорте. Чак су наше семенске куће изашле, због потреба пољопривредних произвођача а нарочито сточара, са семенима која не морају термички да се обрађују у исхрани стоке . У томе је највише напредовао институт у Земун пољу, а нарочито са сортама Лаура и Лара.
Ове сорте нису ГМО и задовољавају све прохтеве европског тржишта. Србија је велики извозник немодификоване соје.
Најновији број
25. април 2024.
