Стање у српском здравству
Највећа издавања а најлошији резултати
Аналитички тим реномираног лондонског магазина Економист објавио је крајем јуна ове године студију о здравственом систему Србије, која показује да је ситуација критична по више основа.
Услед високог степена корупције и велике неефикасности здравственог система, пацијенти су неретко у ситуацији да издвајају додатни новац за лечење, наводи се у студији, преноси Иницијатива за иновативни приступ побољшању доступности нових лекова у Србији.
Иако имамо највеће издатке за здравство у региону изражено у проценту БДП, налазимо се међу најлошијима у Европи по питању доступности терапија, па пацијенти немају приступ адекватним и савременим лековима, о чему сведочи податак да листа лекова готово да није проширена већ пет година, а од 2010. до 2012. године само један од 139 нових лекова добио је одобрење за стављање на листу.
Због тога су исходи лечења у Србији релативно лоши, очекивани животни век наших грађана је за више од пет година краћи него у ЕУ, док је стопа смртности од карцинома за 50 одсто већа него у ЕУ, наводи се у студији.
Подаци изнети у студији потврђују да Србија мора хитно да унапреди доступност савремених лекова кроз увођење системског и транспарентног механизма за процену здравствених технологија и доношење одлука о листи лекова, изјавила је чланица Иницијативе Горјана Ајзинберг.
Студија под називом „Модернизација здравственог система Србије: потреба за поузданим компасом за одлучивање“ показује да је доступност иновативних лекова у Србији много мања него у другим земљама региона, будући да 18 одсто укупних расхода РФЗО одлази на фармацеутске производе, међу којима су углавном генерички лекови.
Наводи се податак да је периоду 2010.-2012. године Србија одобрила стављање на листу само једног од 139 лекова за које је дата дозвола за промет, док је Бугарска на своју позитивну листу ставила 44 лека, а Хрватска 27.
Подаци Светске здравствене организације изнети у студији говоре да је, у поређењу са других осам балканских земаља, Србија тек на четвртом месту по укупним издацима за здравство по глави становника.
Студија, међутим, показује да чак и постојећи издаци резултирају релативно лошим здравственим исходима и недовољном доступношћу здравствене заштите, услед системских слабости српског система здравствене заштите: велике заступљености личних издатака, корупције и чињенице да земља нема транспарентан и свеобухватан систем за процењивање вредности инвестиција у здравствену заштиту и за утврђивање начина плаћања тих инвестиција.
Услед високог степена корупције и велике неефикасности здравственог система, пацијенти су неретко у ситуацији да издвајају додатни новац за лечење, наводи се у студији, преноси Иницијатива за иновативни приступ побољшању доступности нових лекова у Србији.
Иако имамо највеће издатке за здравство у региону изражено у проценту БДП, налазимо се међу најлошијима у Европи по питању доступности терапија, па пацијенти немају приступ адекватним и савременим лековима, о чему сведочи податак да листа лекова готово да није проширена већ пет година, а од 2010. до 2012. године само један од 139 нових лекова добио је одобрење за стављање на листу.
Због тога су исходи лечења у Србији релативно лоши, очекивани животни век наших грађана је за више од пет година краћи него у ЕУ, док је стопа смртности од карцинома за 50 одсто већа него у ЕУ, наводи се у студији.
Подаци изнети у студији потврђују да Србија мора хитно да унапреди доступност савремених лекова кроз увођење системског и транспарентног механизма за процену здравствених технологија и доношење одлука о листи лекова, изјавила је чланица Иницијативе Горјана Ајзинберг.
Студија под називом „Модернизација здравственог система Србије: потреба за поузданим компасом за одлучивање“ показује да је доступност иновативних лекова у Србији много мања него у другим земљама региона, будући да 18 одсто укупних расхода РФЗО одлази на фармацеутске производе, међу којима су углавном генерички лекови.
Наводи се податак да је периоду 2010.-2012. године Србија одобрила стављање на листу само једног од 139 лекова за које је дата дозвола за промет, док је Бугарска на своју позитивну листу ставила 44 лека, а Хрватска 27.
Подаци Светске здравствене организације изнети у студији говоре да је, у поређењу са других осам балканских земаља, Србија тек на четвртом месту по укупним издацима за здравство по глави становника.
Студија, међутим, показује да чак и постојећи издаци резултирају релативно лошим здравственим исходима и недовољном доступношћу здравствене заштите, услед системских слабости српског система здравствене заштите: велике заступљености личних издатака, корупције и чињенице да земља нема транспарентан и свеобухватан систем за процењивање вредности инвестиција у здравствену заштиту и за утврђивање начина плаћања тих инвестиција.
Најновији број
25. април 2024.
