ПИСАЦ СРПСКЕ ИСТОРИЈСКЕ ДУШЕ

Главни акценат угледних књижевних радника, на прошлонедељном представљању дела Јанка Вујиновића у свечаној сали Скупштине општине Богатић, био је на саопштавању утисака о његовом најновијем роману “Стари храст“, за који је добио, тек установљену, прву награду “Јанко Веселиновић“ за историјски роман.
Професор Милош Станојевић, каже да је Вујиновићево дело поједностављена слика људи који се често окупљају, испод крошњи великог стабла храста у селу и ту проводе добар део живота. Нажалост, трагедија од Преображења 19. августа 1914. године их прекида у томе. Овог датума, разбијена група Аустроугарских солдата, у паничном бегу после пораза на Церу, свети се невиним цивилима-мештанима села. Наиме, непријатељски војници затичу око тог џиновског дрвета, двадесетак окупљених. Војници стрељају и вешају старце и старице, потом пуцају у храст, бацају бомбе на њега. Очигледна намера им је била да униште ово свето дрво. Командује им кајкавац Јосип Б, касније познат и под другим именима, пише Вујиновић.
У Зборнику радова о Вујиновићу, објављеном после једног округлог стола у Удружењу књижевника Србије, каже академик Матија Бећковић. Његово је мишљење да се Јанко, што се више удаљавао од завичаја, уствари више приближавао.