Успомена за читав живот

Прошло је неколико недеља од бронзе на Параолимпијским играма, а Митар, како сам истиче, још није свестан великог резултата који је остварио и ривала које је победио. Нема сумње, постао је део историје.
- Још слажем утиске. Поносан сам што сам освојио прву медаљу за нашу земљу и када сам кретао на меч за бронзу, колегинице из репрезентације су ми пожелеле да, жаргонски “повучем ногу“ и да низ крене. Колико је то значајно схватио сам на невероватном дочеку испред Скупштине, што је било непоновљиво.
Осим Египћанина кога је савладао у четвртфиналу, све остало су играчи које је Паликућа знао са претходних такмичења.
- Стартовао сам поразом од Тајванца. Водио сам у сваком сету, а опет изгубио 3:1. Победа над Деперголом ме је одвела даље, али како каже селектор, тек онда почиње турнир. Притисак велики, права на грешку нема. Тешко је рећи који меч је био пресудан, али сам се добро осећао у осмини и четвртфиналу. У полуфиналу ме је чекао Баус, Немац кога сам побеђивао, али је он био одморнији. Играо је нападачки, тактички је био беспрекоран.
У борби за бронзу га је чекао Норвежанин Урхауг кога никада није победио.
- Веровао сам у себе, али треба победити ту психолошку баријеру. Лоше сам одиграо први сет, но када сам преокренуо у другом и славио 14:12, био сам у психолошкој предности. Трећи период сам одиграо одлично, сјајно почео четврти, међутим, од 5:1, Скандинавац је дошао до 6:5, водио 9:8 и то су били најтежи тренуци за мене. Знао сам ако изгубим да ће бити претешко у петом сету исправити грешке. Срећом није било потребе ““ задовољно истиче Паликућа.
Током Олимпијских игара, неки учесници су се често жалили на организацију, но Митар је задовољан условима.
- Нисам био у Лондону пре 4 године, претпостављам да је у Британији било боље, ипак је Бразил економски слабији, али смештај је био солидан. Дворана нам је била близу, храна добра, укусна, кревети удобни. Могло је сигурно боље, али нисам незадовољан.
О Рију се много прича, плажама, граду. Ипак, спортисти нису имали много времена за обилазак, али ни среће са временом.
- Било је летње време и високе температуре током такмичења, али онда није било слободних минута, а камоли сати, дана. Имали смо нешто више слободног времена после турнира, али онда су уследили кишни дани, магла. Свеједно, искуство је дивно, успомене на Рио лепе и сигурно ћу их вечно памтити ““ уверен је наш репрезентативац.
Слободни дани испуњени су пријемима у Београду, Шапцу, Новом Саду, а убрзо ће и нови тренинзи.
До краја године су остала домаћа такмичења, а следеће године имамо Европско екипно и појединачно у Словенији и Европско екипно у Братислави. То су најважнија такмичења и надам се новој медаљи - закључује наш шампион.
ПРИЈЕМ У ГРАДСКОЈ УПРАВИ
У част Митра Паликуће, председник Скупштине града Немања Пајић, приредио је пријем у Градској управи. Како је истакао, сви су се потајно надали медаљи чим је Митар изборио пласман у Бразил.
- Митар је велики спортиста, шампион и велики човек. Иако је тренутно у Новом Саду, увек је ту да помогне и подржи такмичења у свом и нашем граду. Као човек и стонотенисер је пример који треба свако да следи. Ми као град настављамо да издвајамо значајна средства за удружења особа са инвалидитетом, за њихове спортске активности ““ истакао је Немања Пајић.
- Од старта сам имао велику подршку мојих Штитараца, мојих Шапчана и поруке подршке на друштвеним мрежама дале су ми снагу и енергију. Хвала свима ““ нагласио је Паликућа.
Какав спортиста је Митар Паликућа, потврдио је и секретар Удружења параплегичара Мачванског округа, Славиша Савић.
- Пре само десет година, Митар се први пут окушао у стоном тенису, рекреативно, а ево данас је део историје. Поносни смо на њега и медаљу смо доживели и радовали се као да смо је лично освојили.
Уз Пајића, на оствареном резултату параолимпијцу су честитали и председник, односно секретар Спортског савеза Шапца, Веселин Вуковић и Дејан Поповић, као и члан Градског већа задужен за спорт Драган Николић.