Na zahtev čitalaca: Kako izgleda psihoterapija

Da li ste nekada bili na razgovoru kod psihoterapeuta? Osećate potrebu da razgovarate sa stručnom i edukovanom osobom u domenu mentalnog zdravlja, ali se plašite osude, opaski ljudi iz okruženja kada pomenete psihoterapiju. Brinete šta sve možete „otkriti“ o sebi. Niste sigurni kako da odaberete terapeuta, ali ni da li vam je zaista potreban, a uvek je tu i pitanje „Šta ako neko sazna o čemu govorim“. Kako izgleda psihoterapija, koje su najčešće nedoumice i pitanja pitali smo za vas Nevenu Stanković, master psihologa, psihoterapeuta u edukaciji iz relacione transakcione analize.

Nevena Stanković, master psiholog, psihoterapeuta u edukaciji iz relacione transakcione analize (Foto: privatna arhiva)

Kako izgleda prvi razgovor kod psihoterapeuta?
Cilj prve seanse je upoznavanje klijenta i terapeuta. Terapeut će seansu obično započeti pitanjem: „Šta Vas dovodi kod mene“ ili „Želela bih da mi kažete nešto o problemu zbog kojeg ste odlučili da mi se obratite“ ili „Da li se nešto posebno desilo zbog čega ste ovde“. Vreme seanse se struktuira tako da klijent ima dovoljno vremena da pita sve što ga zanima, da terapeut sasluša klijentovu priču i da podeli sa njim početna zapažanja. Terapeut će postaviti i neka opšta pitanja o klijentovom životu (npr. koliko ima godina, čime se bavi, s kim živi, da li je u partnerskom odnosu, da li ima dece...) kako bi stekao uvid u klijentovu aktuelnu životnu situaciju.

Terapeut će proveriti da li je klijent u prošlosti imao iskustva sa psihoterapijom i traženjem psihološke pomoći. Klijent se informiše o metodu koji terapeut koristi, o trajanju seanse i dogovara se dinamika viđanja ukoliko klijent želi da otpočne terapiju. Uobičajeno je da se susreti odvijaju jednom nedeljno u trajanju do 60 minuta, ali se dinamika susreta prilagođava klijentovim potrebama. Na prvom susretu terapeut može proveriti klijentovu motivaciju i očekivanja od terapije i kakvu promenu želi da ostvari. Klijentova očekivanja od terapije je važno razjasniti, ako ne na prvoj seansi, onda na početnim seansama, jer se neretko dešava da klijenti dolaze očekujući da će dobiti konkretan savet i rešenje problema već na prvoj seansi. Naš zadatak kao terapeuta je da objasnimo klijentu da smo tu da mu pomognemo da razume svoje misli, emocije i ponašanja i da ga na taj način podržimo da pronađe najbolje rešenje za sebe.

Terapeut pomaže klijentu da postavi ciljeve koji su realni i dostižni. Tokom prve seanse, klijent stiče utisak o terapeutu i njegovom pristupu, i na osnovu toga donosi odluku da li želi da otpočne terapiju sa tim terapeutom.

Prva seansa ponekad može biti veoma intenzivna jer klijenti dolaze u stanju povišene tenzije, može da bude dosta ventiliranja od strane klijenta, ali to je sasvim normalna reakcija kada se neki sadržaj dugo vremena potiskuje. Klijent dobija podršku da govori slobodno i da izrazi svoje potrebe u sigurnom i poverljivom okruženju.

Kako odabrati adekvatnog psihoterapeuta za sebe?
Kada klijent donese odluku da krene na psihoterapiju, do psihoterapeuta najčešće dolazi putem ličnog istraživanja ili putem preporuke. Da bi neko mogao da se bavi psihoterapijom, neophodno je da ima završen odgovarajući fakultet i da je formalno edukovan iz oblasti psihoterapije. Na odabir terapeuta utiče i klijentov lični doživljaj terapeutovog senzibiliteta. Ukoliko klijent u kontaktu sa terapeutom oseća da dobija podršku, razumevanje i prihvatanje, oseća se slobodnim da priča o svojim osećanjima, oseća se sigurno, ukoliko ima doživljaj da terapeut nije samo „lovac na patologiju“ već prepoznaje klijentove potencijale i snage i uvažava njegovu jedinstvenost, odabrao je adekvatnog terapeuta za sebe. Terapeut je adekvatan za nas kada imamo osećaj da smo „kliknuli“ sa njim. Ukoliko se to ne desi, sasvim je u redu da klijent potraži drugog terapeuta. Važno je istaći da ne postoji jedan terapeut koji će prijati svim klijentima.

Istraživanja pokazuju da zadovoljstvo klijenata terapeutom zavisi od osobina kao što su: autentičnost, otvorenost, zainteresovanost za klijenta i posvećenost, empatičnost, osetljivost za potrebe klijenta, smisao za humor

Smatram da je pri odabiru terapeuta važno da je i sam terapeut prošao svoju ličnu terapiju, što je jedan od preduslova za bavljenje psihoterapijom. Izbegavajte stručnjake koji nisu spremni da prođu ono što očekuju od klijenta i koji smatraju da im psihoterapija nije potrebna.

Istraživanja pokazuju da zadovoljstvo klijenata terapeutom zavisi od osobina kao što su: autentičnost, otvorenost, zainteresovanost za klijenta i posvećenost, empatičnost, osetljivost za potrebe klijenta, smisao za humor. Odgovoran terapeut je profesionalac, ne ostvaruje sa klijentom prijateljsku ili romantičnu vezu, ali je spreman da podeli sa klijentom one sadržaje iz svog života koji su u funkciji rešavanja klijentovih problema i razvoja njegove ličnosti. Prividna zavisnost koju klijent stvara u odnosu na terapeuta je samo privremena jer etičan terapeut podstiče nezavisnost kod klijenta, slobodu odlučivanja i ne nameće mu svoje standarde življenja.

Do koje mere psihoterapija može da pomogne, a kada je potrebna druga stručna pomoć?
Ako me pitate kada je potrebno uključivanje psihijatra, to je kada klijent nije u stanju da aktivno učestvuje u psihoterapijskom procesu. Pod aktivnim učešćem podrazumevamo: očuvane voljno nagonske dinamizme (interesovanje, san, apetit), kapacitet za doživljavanje prijatnih osećanja, nošenje sa bolnim emocijama i frustracijama na koje se nailazi tokom terapije, verovanje u moć psihoterapije i shodno tome visoku motivisanost za promenu i samodisciplinu. Podrška psihijatra je potrebna kada je izraženost simptoma takva da je neophodna i farmakoterapija.

Kako izgleda celokupan proces psihoterapije?
Na ovo pitanje nije lako dati opšti odgovor jer sam tok psihoterapije zavisi od psihoterapijskog pravca koji terapeut koristi i ličnog stila terapeuta. Iz ugla relacione transakcione analize, to je proces u kom se kroz razgovor istražuju klijentova osećanja, uverenja, ponašanja i važni životni događaji. Tokom psihoterapije klijent se suočava sa sobom i sa realnošću svog života, što može biti bolno, a put promene je dug i nepredvidiv. Cilj terapije je da klijent promeni neproduktivne obrasce mišljenja i ponašanja, problematične navike, da prihvati i razume svoja neprijatna osećanja, da neizbežne teškoće, frustracije i gubitke dočeka sa verom u sopstvene snage i da svoj unutrašnji svet sagledava na drugačiji način.

Tokom procesa radi se na osvešćivanju potisnutih sadržaja u cilju povezivanja prošlosti i budućnosti, odnosno celovitijeg doživljavanja u sadašnjosti. Važan faktor terapijske promene jeste odnos koji se formira između klijenta i terapeuta, tj. terapijski savez koji je ispunjen razumevanjem, poverenjem, prihvatanjem i saosećanjem. Na taj način klijenti dobijaju prostor da zacele rane, razumeju svoje emocije i usvoje nova znanja. Lekoviti efekti terapijskog odnosa se prenose i na odnose koje klijent ima u svom svakodnevnom okruženju.

Važno je verovati u proces, biti strpljiv sa sobom i priznati i male uspehe koji se dešavaju na tom putu promene

Klijenti ponekad, u terapijskom odnosu, po prvi put, iskuse zadovoljenje nekih bazičnih potreba. Tokom psihoterapijskog procesa, terapeut će povremeno konfrontirati klijenta, ali je važno da klijent oseća da nikada neće biti odbačen kao osoba. TA terapeut polazi od pretpostavke da će on i klijent preuzeti zajedničku odgovornost za ostvarivanje one promene koju klijent želi da postigne. Terapeutov zadatak nije da uradi neke stvari umesto klijenta, niti klijent može očekivati da će terapeut uraditi sve umesto njega.

Trajanje i ishod terapije je teško unapred predvideti jer zavisi od spremnosti i posvećenosti klijenta da radi na svojoj promeni, od težine problema i odnosa koji je formiran između terapeuta i klijenta. To je proces koji mora da traje, ali u jednom trenutku mora i da se završi. Kao što klijent donosi odluku o početku terapije, važno je da donese odluku i o njenom kraju. Terapija se, u idealnom slučaju, završava kada klijent oseti da je ispunio svoj cilj i kada se oseća bolje.

Tokom procesa radi se na osvešćivanju potisnutih sadržaja u cilju povezivanja prošlosti i budućnosti

Terapeut će seansu obično započeti pitanjem: „Šta Vas dovodi kod mene“ , „Želela bih da mi kažete nešto o problemu
zbog kojeg ste odlučili da mi se obratite“ , „Da li se nešto posebno desilo zbog čega ste ovde“

Šta najviše brine klijente? (da li ih brine kako da odaberu terapeuta, da li postoji strah kako izgleda razgovor, pitanje privatnosti, uspešnosti procesa, razotkrivanja sopstvene ličnosti)
Klijenti imaju različita pitanja i dileme u zavisnosti od svoje ličnosti i stepena prisutne anksioznosti. Na početku terapije, dok još nije razvijen odnos poverenja sa terapeutom, klijenti mogu osećati snažnu napetost i stid da podele određene sadržaje jer se plaše osude na koju su ranije nailazili u okruženju. To je potpuno normalna reakcija na situaciju u kojoj sa nepoznatom osobom treba da podelimo neke intimne sadržaje.

Terapeut ima obavezu da čuva privatnost svojih klijenata. Postoje samo izuzetni slučajevi kada terapeut može da prekrši ovu obavezu, a to su situacije kada postoji rizik da klijent ugrozi sebe ili druge. Klijenti se ponekad plaše suočavanja sa bolnim i potisnutim sadržajima. Ponekad klijente brine da li će se dopasti terapeutu, što je rezultat prirodne ljudske potrebe da se prikažu u pozitivnom svetlu, ali je na terapeutu da to primeti, da to reflektuje klijentu, i da ga ohrabruje da se spontano izražava. Klijenti na terapiju dolaze sa određenim predstavama o tome kako bi terapija trebalo da izgleda, i kao što sam na početku rekla, važno je na početnim seansama proveriti klijentova očekivanja.

Dešava se da klijenti nekad traže brzo rešenje za svoj problem, očekuju neku konkretnu aktivnost koja će dovesti do promene na jednom susretu, međutim promena je često spor i nelinearan proces. Važno je verovati u proces, biti strpljiv sa sobom i priznati i male uspehe koji se dešavaju na tom putu promene.

M. Živanović

Medijski sadržaj nastao na osnovu odabira tema od strane građana Šapca.