28. decembar 2023.28. dec 2023.
Foto: Pixabay

Foto: Pixabay

BUDI PRIJATELj PRIJATELjU

Šta smo čuli, a šta usvojili

Prema podacima dobijenim od JKP „Stari grad“-Zoohigijena Šabac, na teritoriji grada je oko 1.000 pasa lutalica. Anketa Udruženja za zaštitu pasa „Pravo na život“ pokazala je da čak 94% naših sugrađana želi da se ovaj problem reši, ali nemaju dovoljno informacija. Lokalni mediji sporadično izveštavaju o ovoj temi, tek ako se dogodi neki incident
Početkom septembra, u „Glasu Podrinja“ počela je realizacija projekta „Budi Prijatelj prijatelju“. Namera nam je bila da skrenemo pažnju lokalne javnosti na pozitivne načine rešenja pasa lutalica na ulicama. Nakon opisa problema, sa kojima se suočavaju podjednako i žitelji seoskih i gradskih mesnih zajednica, u saradnji sa stručnim licima, predstavnicima gradskih vlasti i udruženja koja se bave pravima životinja, pokušali smo da predložimo rešenje od kojeg će imati istovremeno koristi i ljudi i životinje.

Svi naši sagovornici su se složili da je kljuć u odgovornom vlasništvu. Odnosno, da bi se smanjila populacija pasa na ulici, svi vlasnički psi moraju boti obeleženi/čipovani, oni koji nisu namenjeni za nova legla, sterilisani. Te da bi čipovanje i sterilizacija bili dostupni što većem broju naših sugrađana, novac iz gradske kase od odštete za ujede pasa lutalica treba preusmeriti u ove svrhe.
Tokom realizacije projekta, čuli smo i reč zakona, upoznali se sa najsvežijom gradskom odlukom o držanju kućnih ljubimaca, za mišljenje putem društvenih mreža pitali naše sugrađane.

Uprkos ogromnoj uloženoj energiji, različitim akcijama i projektima, broj pasa lutalica na šabačkim ulicama se nije značajno smanjio. Broj neodgovornih je mnogo veći od broja onih kojima je stalo


Upravo iz tih razmišljanja i promišljanja smo doneli zaključak da su tekstovi ovakve vrste korisni u smislu potenciranja diskusija, a ne držanja polariteta onih koji vole kučiće i onih koji bi ih na sve moguće, često, nehumane načine sklonili sa ulice.

S tim u vezi, u nekoliko navrata smo se osvrnuli na pozitivne primere brige oko pasa koji su već na ulici, ali i upozorili na različita zverstva za koja su spremni na žalost i naši najmlađi sugrađani kada su u pitanju životinje.
No, krenimo redom....

Veliki problem, rešenje daleko
Uprkos ogromnoj uloženoj energiji, različitim akcijama i projektima, broj pasa lutalica na šabačkim ulicama se nije značajno smanjio. Broj neodgovornih je mnogo veći od broja onih kojima je stalo.

Prema Izveštaju za 2022. godinu koji je uradila Zoohigijena JKP „Stari grad“ Šabac, na teritoriji grada nalazi se oko 1.000 pasa lutalica. Broj prijavljenih ujeda tokom prethodne godine iznosio je 238, zbog čega je iz gradske kase izdvojeno 7.251.000 na ime odštete. Velike odštete su isplaćena i na seoskom području, zbog oštećenja stočnog fonda.

Na teritoriji grada postoji Prihvatilište za pse, gde može da se smesti 140 napuštenih životinja. U trenutku pisanja projekta u Prihvatilištu je ih boravilo 108, udomljenih je bilo 87, na gradsku površinu vraćeno 47, a zabeleženo je 35 uginuća.

Najveći problem su neodgovorni vlasnici i nekontrolisano izbacivanje pasa iz domaćinstava. Od jednog napuštenog para, mužjaka i ženke i njihovih potomaka za pet godina nastane 12.000 štenadi


Prihvatilište je jedno, a azil drugo
Valjalo bi napomenuti i da Prihvatilište za pse nije isto što i Azil za napuštene životinje. Naši sugrađani to često izjednačavaju, ali Prihvatilište je trenutni/privremeni smeštaj, dok u Azilima psi pronalaze trajniji dom.

Pre nekoliko godina šabačko Prihvatilište za pse nije bilo na dobrom glasu. Doživljavano je kao „šinteraj“ u najnegativnijem smislu te reči. Danas stvari izgledaju drugačije. Uslovi za život pasa su se popravili, neki delovi su prošireni, eutanazija nije način tretiranja problema, vodi se računa o svakoj njuškici.

Miloš Jekić,
upravnik Gradskog prihvatilišta, Foto: "Glas Podrinja"


-Kapaciteti prihvatilišta su od 170 do 180 pasa, sve zavisi od njihove veličine. Ponosan sam na njihovo kondiciono i zdravstveno stanje. Od početka godine smo imali samo 4 uginuća, odnosno imamo najmanji broj uginulih pasa među svim Prihvatilištima u Srbiji. Kod nas dođu u prilično zapuštenom stanju. Bolesni i neodržavani. Trudimo se da svaki pas dobije adekvatnu negu i tretman. Trenutno ih se 7 leči u stacionaru, a 15 u Prihvatilištu, uglavnom od srčanog crva- objašnjava za „Glas Podrinja“ rukovodilac šabačkog Prihvatilišta za pse Miloš Jekić.

Najveći problem su neodgovorni vlasnici i nekontrolisano izbacivanje pasa iz domaćinstava. Od jednog napuštenog para, mužjaka i ženke i njihovih potomaka za pet godina nastane 12.000 štenadi.
Zbog toga jedan deo rešenja problema leži i u sterilizaciji, kako lutalica, tako i vlasničkih pasa- ističe Jekić i dodaje:

-Na žalost, pre je bila vrlo rasprostranjena eutanazija, ali se napokon shvatilo da ni ona nije rešenje. Broj pasa na ulicama ostaje isti. Zbog toga mislim da je ključ rešavanja ovog problema u sistematskom obeležavanju svih pasa i sterilizaciji.

Gradska odluka iz 2023.
Novom odlukom trebalo bi da budu zadovoljni odgovorni vlasnici, udruženja za zaštitu životinja, ali i građani koji nemaju ljubimce. Bitne razlike u odnosu na prethodnu Odluku, donetu 2016. godine jesu to što više nema zabrane hranjenja napuštenih pasa i mačaka na ulici i zabrane držanja više od dva psa. Radi se o odredbama koje nisu bile u skladu ni sa Zakonom o dobrobiti životinja.

Aleksandar Jovanović, načelnik GU Šabac, Foto: "Glas Podrinja"


Novom odlukom je propisano da se psi i mačke mogu držati u stanu, stambenoj zgradi i porodičnoj kući i utvrđena je zabrana njihovog držanja i ostavljanja bez nadzora držaoca na balkonu, terasi i lođi koja pripada stanu, kao i da se psi i mačke mogu, izuzetno, držati i u zajedničkim prostorijama stambene zgrade, po prethodno pribavljenoj saglasnosti svih vlasnika stanova. Takođe je propisano da se na javne površine mogi izvoditi psi koji su vakcinisani protiv besnila i trajno obeleženi, u skladu sa Zakonom- izjavio je za Glas Podrinja načelnik GU Šabac Aleksandar Jovanović.

Za promenu treba tri generacije istrajnosti
Da bi stvari bile znatno drugačije potrebno je bar tri genereacije istrajnosti. Prvoj je najteže. Napor zadataka trasiranja puta onima koji dolaze na sebe su preuzeli ljudi iz Udruženja „Pravo na život“. Osnovani su pre tri godine sa ciljem da poboljšaju položaj pasa u gradskom Prihvatilištu. Ulaskom u sistem su shvatili da isti ne funkcioniše i da je tadašnje stanje u prihvatilištu samo vrh ledenog brega.

Vesna Todorović,
“Pravo na život”, Foto: "Pravo na život"


-Tokom prethodnih godina ponosni su na broj sterilisanih, broj udomljenih pasa, kao i na veliko smanjenje uginiluh u šabačkom Prihvatilištu. Ponosni su na izmenu gradske Odluke koja nije bila u skladu sa Ustavom i zakonom Republike Srbije, edukacijom mladih naraštaja. Međutim, znaju da borba tek predstoji. Kao primere dobre prakse u Srbiji navode Sentu, Mol i Novi Sad. Kažu da imaju odličnu saradnju sa udruženjima iz susednih gradova i opština, te da su ključne stvari u rešenju pitanja pasa lutalica: odgovorno vlasništvo, sterilizacija i edukacija. Ljudi vide samo napuštene pse, a problem je mnogo veći od toga. Ključni uzrok je čovek i njegov odnos prema psima, a potom sistem koji ne kažnjava kršenje prava- ističe ispred Udruženja „Pravo na život“, Vesna Teodorović.

Odgovornost medija
-Tema napuštenih pasa u medijima je obrađena, jednom rečju skandalozno. Povod za izveštavanje retko će biti da je neko pomogao psu, ili ga spasao, neće biti naslov da je neko udomio psa, već da je pas nekog napao- kaže novinarka koja se deceniju u nazad bavi pitanjem napuštenih pasa i zaštitom životinja, Milica Mijailović i dodaje:

Milica Mijailović, “Glas Podrinja”, Foto: "Glas Podrinja"


- Svakodnevno imamo jezive slučajeve zlostavljanja životinja koji nikada ne dođu do centralnih medija. Eventualno se te objave dele po grupama na društvenim mrežama i to onim zatvorenog tipa koji se i bave pitanjem napuštenih životinja. Ali zato ako pas samo laje na nekoga na ulici imamo pune stupce osude i krvave naslove propraćene slikom „opasnih rasa“: pit bula, dobermana, rotvajlera... Verujem da su mediji jedan od najvećih krivaca za satanizaciju pojedinih rasa pasa, kao i za to što se uvek isključivo pas smatra opasnim, a ne i vlasnik- ocenjuje Mijailovićeva.

Prihvatilište ima ograničene kapacitete
-Kada imate registrovano prihvatilište ljudi misle da su vam kapaciteti neograničeni i da ste dužni da zbrinete svakog psa koji se nađe na ulici i neko ga više ne želi. Svakodnevno dobijam mnogo poruka od ljudi koji samo fotografišu negde napuštene, povrđene ili bolesne pse i jave mi da odem po njih. Mnogo gore je što me zovu i vlasnici jer žele da se reše svog psa ili štenaca. Niti mogu, niti želim, da na taj način pomažem neodgovornim vlasnicima. Uvek ću pomoći oko sterilizacije, ali neželjena legla ne preuzimam, kaže Aleksandar Stanojlović, vlasnik prihvatilišta „Meda“.

Aleksandar Stanojlović, “Meda”, Foto: Privatna arhiva


Problem koji traje godinama ne može se rešiti preko noći.

-Neophodno je da se napravi popis pasa, da se prvo utvrdi koliko ih ima, a zatim da čipovanje i sterilizacija budu obavezni. Lokalna samouprava mora da se uključi, zbog toga što sterilizacija nije jeftina i mnogi ljudi ne mogu da je obezbede, pogotovu ako imaju više od jednog psa. Treba se boriti protiv kotitelja koji nemaju registrovane odgajivačnice, pse drže u izuzetno nehumanim uslovima i služe im samo da se kote, a kasnije ih teško bolesne izbacuju na ulicu. Takođe, moraju se kažnjavati nesavesni vlasnici, kako oni koji zlostavljaju životinje, tako i oni koji ih izbacuju. Povećanje broja prihvatilišta i kapaciteta u njima nije rešenje problema, ističe Aleksandar.

Besplatne sterilizacije vlasničkih pasa
Šabac će biti jedan od gradova u Srbiji koji će izdvojiti novac za sterilizacije vlasničkih pasa. Predviđenih tri miliona dinara treba da pokrije više od 400 sterilizacija. Planirana suma je oko tri puta manja od one koju grad svake godine isplati na ime odšteta zbog ujeda napuštenih pasa.

-Jasno je da su sterilizacije jedini način da se smanji broj napuštenih pasa, a samim tim i onih koji su na ulicama. Međutim, sterilizacije nisu jeftine i mnogi građani ne mogu da odvoje oko 6.000 dinara za sterilizaciju jedne ženke. Grad se morao aktivnije uključiti u rešavanje ovog problema i odlučeno je da se izdvoji novac za ovu namenu. Trebalo je još do kraja godine da krenemo sa ovom akcijom, međutim zbog predstojećih izbora nismo u mogućnosti da izdvojimo sredstva rebalansom budžeta, te ćemo sa besplatnim sterilizacijama, u dogovoru sa gradom, početi u martu, navodi Mirko Ignjatović, direktor JKP „Stari grad“ i glavni zagovornik ove ideje.

Mirko Ignjatović, direktor JKP “Stari grad”, Foto: "Glas Podrinja"


-Prošle godine smo imali izdatke od 8,5 miliona dinara po osnovu ujeda uličnih pasa. Na osnovu dosadašnjeg stanja, ni ove godine neće biti manje. Ukoliko sledeće godine ne budemo imali na ulicama štence od 400 sterilisanih pasa to će biti ogromna stvar. Videćemo kako će ova ideja zaživeti, kakav će biti odziv i efekti, te na osnovu toga opredeljivati sredstva za ovu namenu i u budućnosti. Tuđa iskustva kažu da rezultati brzo budu vidljivi, navodi Ignjatović.

Čipovanje već jeste obavezno, ali će sada i kontrole biti strože. Počeće se i sa kažnjavanjem neodgovornih vlasnika, ali se mora rešavati i problem neregistrovanih kotitelja.

Posebno pitanje napuštenih štenadi
Napušteni štenci su, izgleda, nerešiv problem u Srbiji. Statistika kaže da ih više od 80 odsto ne preživi. Strašnije od statistike su muke u kojima umiru, uglavnom od gladi, pod točkovima automobila, od različitih bolesti. Samo njihovo ostavljanje na ulici je osuda na smrt. Iako je delo napuštanja pasa kažnjivo, niko još nije kažnjen, a neretko su postojali i snimci onih koji ostavljaju čitava legla.

Zbog posebnih uslova koje štenci zahtevaju, ali pre svega zbog toga što često boluju od zaraznih bolesti niko ko brine o većem broju pasa ne može da rizikuje i da ih uzme.
Rešenje nema ni gradsko prihvatilište, mada su prva adresa kojima se mnogi obrate.

-Prihvatilište ne uzima štence, kuje sa štencima i generalno pse mlađe od godinu dana. Oni traže posebne uslove, od smeštaja do hrane, a poseban problem su zarazne bolesti čiji su štenci često nosioci. Ukoliko bi parvo virus ušao u prihvatilište to bi bila katastrofa. Virus je veoma infektivan, lečenje je dugo, izuzetno skupo i veoma neizvesno, odnosno ishod je često uginuće, kaže Miloš Jekić, upravnik gradskog prihvatilišta.

Šabac će biti jedan od gradova u Srbiji koji će izdvojiti novac za sterilizacije vlasničkih pasa. Predviđenih tri miliona dinara treba da pokrije više od 400 sterilizacija. Planirana suma je oko tri puta manja od one koju grad svake godine isplati na ime odšteta zbog ujeda napuštenih pasa


Aleksandar Stanojlović, vlasnik prihvatilišta „Meda“ štence ne uzima odavno upravo iz gore pomenutih razloga. Pozivi su, ipak svakodnevni. Pored „dojava“ljudi koji su negde videli napuštene kučiće, ima i onih koji zovu zbog svojih neželjenih legala, ili čak onih koje nisu uspeli da prodaju. Dešava se i da insistiraju da dođe po njih, kao da mu je to obaveza.

Volonteri gradskog prihvatilišta iz udruženja za zaštitu pasa „Pravo na život“ takođe su svakodnevno opterećeni brojnim pozivima. Neslavan rekord su imali prošle godine kada je tokom jednog vikenda imali 58 izbačenih štenaca.

-Vrtimo se u začaranom krugu. Svi mi, ljubitelji životinja, prihvatilišta, nadležni, u službi smo ljudi koji se bahato ponašaju i izbacuju pse bez ikakvih sankcija i posledica. Psi na ulici postaju svačiji problem. Neophodno je kažnjavati neodgovorne vlasnike koji nam svima prave problem, ističe Vesna Teodorović iz udruženja „Pravo na život“.

Sterilizacija donosi samo benefite
-Sterilizacija je jedini način da se kontroliše populacija pasa i tako smanji broj napuštenih pasa na ulicama, slažu se svi koji su na bilo koji način uključeni u rešavanje ovog problema. Tokom projekta „Budi prijatelj prijatelju“ pokušali smo da dopremo do što više ljudi i objasnimo da psi nisu krivi što su na ulici, nego neodgovorni vlasnici koji su ih tamo ostavili. Susreli smo se sa mnogim potresnim pričama napuštenih pasa. Cilj nam je, između ostalog, da što više vlasnika shvati da ako imaju ženku ne moraju imati i štence kojih će se rešavati tako što će ih odneti negde i ostaviti (i tako dva puta godišnje). Nažalost, nije zanemarljiv broj onih koji se i dalje protive sterilizaciji. Među njima ima i onih koji iskreno vole pse i koji veruju da je u redu da štence podele prvom ko pristane da ih uzme. Često ovako udomljeni psi kada porastu završe na ulici, ili život provode na lancu i u nehumanih uslovima i stvaraju nova potomstva koja završavaju na ulici.

Jedna od zabluda vezanih za sterilizaciju je ta da ženku treba pustiti da se jednom ošteni pre sterilizacije. Stručnjaci su saglasni sa tim da ovo nema nikakvog uticaja ni na fizičko, ni na psihično zdravlje psa- ističe dr Dane Hrnjak veterinar veterinarske ambulante „Sirius“.

Najnoviji broj

18. april 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa