Fotografija kraljice Natalije Obrenović (1859-1941)

Kra­lji­ca Na­ta­li­ja Obre­no­vić ro­đe­na je 1859. go­di­ne u Fi­ren­ci kao Na­ta­li­ja Pe­trov­na Ke­ško. Bi­la je ru­sko-mol­dav­kog po­re­kla. Otac joj je po po­re­klu bio iz Ru­si­je, a maj­ka iz Mol­da­vi­je. Bez oca je osta­la sa šest go­di­na, a maj­ka joj je umr­la ka­da je Na­ta­li­ja a ima­la 15 go­di­na. Na­kon maj­či­ne smr­ti sa se­stra­ma se­li se u Ru­si­ju, ali ubr­zo na­sta­vlja ško­lo­va­nje u Pa­ri­zu u in­ter­na­tu za ćer­ke ari­sto­kra­ta. Kne­za Sr­bi­je, Mi­la­na, upo­zna­la je ka­da je ima­la 16 go­di­na na ba­lu u Be­ču. Ubr­zo su se ven­ča­li i 1876. ro­đen je pre­sto­lo­na­sled­nik Alek­san­dar.

Brak mla­de plem­ki­nje i kra­lji­ce Sr­bi­je od 1882. go­di­ne sa kne­zom, od­no­sno kra­ljem bio je tr­bu­len­tan i bu­ran. Isto­ri­ča­ri ve­ru­ju da je upr­kos ose­ća­nji­ma do ras­ko­la iz­me­đu brač­nog pa­ra do­šlo zbog nji­ho­vih ka­rak­te­ra, od­no­sa pre­ma bra­ku i od­ga­ja­nju mla­dog Alek­san­dra, kao i Mi­la­no­vih afe­ra sa da­ma­ma. Ta­ko­đe, kra­lji­ca Na­ta­li­ja bi­la je na­klo­nje­na Ru­si­ji, a kralj Mi­lan oslo­nac je tra­žio na stra­ni Au­stri­je.
Kra­ljev­ski brač­ni par zva­nič­no se raz­veo 1888. go­di­ne, a kra­lji­ca se pre­se­li­la u Bi­ja­ric u vi­lu „Sa­ši­no”. Po­vre­me­no vi­đa­la si­na Alek­san­dra i od­lu­či­la je da to pro­me­ni na­kon Mi­la­no­ve ab­di­ka­ci­je ka­da se vra­ti­la u Sr­bi­ju. Dr­ža­vu je ipak mo­ra­la da na­pu­sti, ali je po stu­pa­nju si­na na pre­sto do­bi­la do­zvo­lu da se vra­ti. No, to ni­je bi­lo traj­no re­še­nje jer je u Kra­lje­vi­ni Sr­bi­ji bo­ra­vi­la u vre­me ka­da je Mi­lan od­su­tan. Do ne­su­gla­si­ca sa Alek­san­drom do­veo je brak sa nje­nom dvor­skom da­mom Dra­gom Ma­šin.

Go­di­ne 1902. Na­ta­li­ja je pre­šla u ka­to­li­čan­stvo, za­mo­na­ši­la se. Svo­ju imo­vi­nu po­klo­ni­la je Uni­ver­zi­te­tu u Be­o­gra­du. To­kom ra­to­va po­ma­ga­la je Sr­bi­ju i ba­vi­la se hu­ma­ni­tar­nim ra­dom ka­ko u pe­ri­o­du ka­da je zva­nič­no bi­la kra­lji­ca, ta­ko i po od­la­sku iz ze­mlje. Sa­hra­nje­na je u Fran­cu­skoj na gro­blju Lar­di na­do­mak Pa­ri­za 1941. go­di­ne. Kra­lji­ca Na­ta­li­ja je jed­na od naj­in­te­re­sant­ni­jih vla­dar­skih lič­no­sti iz di­na­sti­je Obre­no­vić. Nje­nu bi­o­gra­fi­ju ni­je mo­gu­će sve­sti na ne­ko­li­ko no­vin­skih re­do­va, te Vam pre­po­ru­ču­je­mo da pod­stan­ku­ti ovim krat­kim tek­stom po­ta­ži­te ne­ki od na­slo­va ko­ji te­melj­ni­je pri­ka­zu­je njen ži­vot. („Ru­ža i tr­nje“, Na­ta­li­ja Obre­no­vić, Ro­man kra­lji­ce Na­ta­li­je).

Me­đu­op­štin­ski isto­rij­skih ar­hiv ču­va fo­to­gra­fi­ju kra­lji­ce Na­ta­li­je na­sta­lu 1894. go­di­ne u Bi­ja­ri­cu u Fran­cu­skoj.