Kockice za igru

Nasleđe antičkog Rima, najpre u graditeljstvu, a potom pravu, filozofiji, književnosti poznato nam je dugi niz vekova. Svakodnevni život njegovih stanovnika, počeo je da nas interesuje u proteklih sto godina, kada smo istražujući Pompeje i Herkulanum, stekli uvid u dnevnu rutinu i život običnih ljudi. Ta saznanja su naterala naučnike da se pozabave svakodnevnicom običnog pripadnika plebsa, načinom na koji je provodio vreme, ne samo radeći, nego i zabavljajući se. Na mnogobrojnim lokalitetima širom Carstva, pa i kod nas, pronalažene su kockice za igru. Značajne su zbog toga što govore o kontinuitetu društvenih igara od antičkog doba do danas. Kockice (teserae, alae, tali) koriste se u igri na sreću ( talus), kada se bacaju dve kockice. Bile su poznate još u starom Egiptu. Grci, koji ovaj izum pripisuju Palamedu iz vremena opsade Troje, strasno su ih igrali. Skloni su im bili i Rimljani. Car Klaudije je napisao i raspravu o ovoj igri. Predanje kaže da su se rimski vojnici, po raspeću Hrista, podno krsta, kockali u Hristovu tuniku.

Najpopularnije društvene igre koje su se igrale na tabli slične su današnjim igrama „mice“ šaha, ili igra dame. Igra mice, koja je stara preko 3500 godina, najmanje je pretrpela promena od momenta nastanka u Egiptu, a igra se u svim delovima sveta i danas. Neke od igara su nam delimično poznate (ludus latinculorum, igra najamnika). Pribor se sastojao od stola ili table (tabula lusoria), dve kocke( alea), žetona, piona(calculi), rađenih od kamena, kosti, gline i pehara( šolje) za mešanje kocki pre njihovog bacanja. Žetoni su različitog oblika sa urezanim vrednostima, oznakama. Mogli su se kretati različito, kao i figure u šahu, pomerajući se za onoliko polja koliko im je dozvoljavalo prethodno bacanje kocki, odnosno zbir na njima.. Tabla je bila izrađena od kamena, drveta, gline, izdeljena na različit broj polja (15x3, 6x6, 7x7.8x8. 9x9...). Kocke korišćene u ovoj igri imale su oznake od 1-6. Najbolje su bile dve šestice( Venera), a najgore dve 1( Pas). U igri su se nadmetala dva igrača, a pobednik je onaj koji ukloni sve žetone protivnika, i dobija naziv Imperator..

Da su igre osvojile rimsko društvo dokaz su nalazi kockica za igru i žetona u grobovima pokojnika. Njihovo prisustvo je trebalo da potvrdi verovanje da je životni ciklus hazarderska igra, i da sudbina zavisi isključivo od sreće i volje bogova.

Gordana Ković
Arheolog, muzejski savetnik

„Blago prošlosti u očima savremenika“: Projekat ostvaren uz podršku Grada Šapca. Stavovi izneti u podržanim medijskim projektima, nužno ne izražavaju stavove organa koji su dodelili sredstva.