Mentalno vitalni i ispunjeni

Posle pedesete godine život dobija novi ritam. To je vreme kada čovek sve više razmišlja o sebi, svojim iskustvima i vrednostima, ali i kada se može suočiti sa osećajem praznine, usamljenosti. Iako su ove promene prirodan deo životnog ciklusa, one mogu uticati na psihičko zdravlje i opšte blagostanje.

- To je vreme kada mnogi ljudi prelaze u penziju, deca se osamostaljuju, životni ritam se usporava, a čovek ostaje više sam sa sobom i svojim mislima. Upravo taj period može biti izazovan za mentalno zdravlje, ali i prilika za novo otkrivanje sopstvenih vrednosti, potencijala i životnog smisla. Kao psiholog u psihijatrijskoj praksi, često se susrećem sa osobama koje ovaj period života doživljavaju kao osećaj gubitka — statusa, uloge, snage ili društvene vidljivosti. Ipak, mentalno zdravlje nije nešto što se jednom stekne ili izgubi. Ono se neguje kao i svako drugo zdravlje, svakodnevnim izborima, navikama i odnosima sa drugima – navodi psiholog Ana Vučinić.

Ana Vučinić, Foto: "Glas Podrinja"

Menatalno zdravlje se neguje
Mentalno zdravlje u zrelim godinama nije nešto što se samo po sebi podrazumeva — ono se neguje svakodnevnim izborima, negovanjem odnosa, aktivnim učešćem u zajednici i prihvatanjem sebe u svim životnim fazama. Sa pravom podrškom, razumevanjem i angažovanjem, zrelo doba može postati najispunjeniji period, objašnjava.

- Prvi korak u prevenciji je otvoren razgovor o emocijama i prihvatanje da je traženje pomoći znak snage, a ne slabosti. Redovna fizička aktivnost, pravilna ishrana i dovoljno sna pozitivno utiču na raspoloženje i pamćenje. Takođe, važno je mentalno vežbanje — čitanje, rešavanje ukrštenica, učenje novih veština ili stranih jezika, jer sve to stimuliše mozak i usporava kognitivno opadanje. S obzirom da sve više koristimo mobilne telefone, oni se mogu koristiti u svrhu zabave koja će nam doneti i kognitivni boljitak — a to su razne igre reči, matematičkih i logičkih zadataka – ističe psiholog.

Depresija i anksioznost kod osoba starijih od pedeset godina često ostaju neprepoznate. Simptomi se ponekad pripisuju „starosti“ ili „umoru“, iako iza njih može stajati osećaj praznine, gubitka smisla ili hronični stres.

- Tipični znaci su povlačenje u sebe, gubitak interesovanja, problemi sa snom, osećaj beznađa i česta zabrinutost. Prevencija počinje osvešćivanjem važnosti psihičkog blagostanja. Redovni lekarski pregledi, razgovor sa stručnjakom kada se jave prvi znaci tegoba, kao i otvorena komunikacija unutar porodice, od suštinske su važnosti. Osim psihološke podrške, veliku ulogu imaju i životni stil i kognitivna stimulacija. Istraživanja pokazuju da fizička aktivnost, društvena angažovanost, kao i aktivnosti koje podstiču rad mozga (učenje, muzika, čitanje, novi hobiji) imaju zaštitni efekat na kognitivne funkcije i smanjuju rizik od demencije. Izolacija i osećaj usamljenosti predstavljaju jedan od najjačih rizika za nastanak psihičkih tegoba u poznijem dobu. Socijalna povezanost deluje kao „zaštitni faktor“ za mentalno zdravlje — ljudi koji imaju razvijenu mrežu podrške ređe obolevaju od depresije i žive duže – pojašnjava Vučinić.

„Mentalno zdravlje u poznijim godinama nije samo individualna, već i društvena odgovornost. Svako od nas može doprineti tome da stariji ljudi osete da su važni, poštovani i podržani. Starenje ne mora biti period gubitaka — može postati vreme za nova iskustva, odnose i unutrašnji mir. Kada čovek ima podršku, smisao i priliku da ostane aktivan, on ne stari u pravom smislu reči — već nastavlja da raste.“ – ističe psiholog Ana Vučinić.

Psiholog navodi važnost podsticanja aktivnog učešća u društvu. Volontiranje, učešće u lokalnim udruženjima, radionicama, horskim ili umetničkim programima neke su od mogućih aktivnosti.

- One ne samo da ispunjavaju vreme, već jačaju osećaj pripadnosti i lične vrednosti. Sve više opština u Srbiji prepoznaje potrebu za programima koji povezuju starije — „Klubovi za treće doba“, kreativne radionice, grupe podrške i programi međugeneracijske saradnje. Time se neguje osećaj da čovek, bez obzira na godine, može doprineti zajednici i ostati psihički vitalan i društveno aktivan.

Porodica je prvi i najprirodniji izvor podrške
- Za očuvanje mentalnog zdravlja starijih, od presudne je važnosti osećaj da su potrebni i voljeni. Porodica može podsticati starije članove da učestvuju u svakodnevnim aktivnostima, da se savetuju pri donošenju odluka, da prenose svoja iskustva i znanja. Slušanje, uvažavanje i toplina čine najbolji lek protiv osećaja usamljenosti. Ipak, teret podrške ne može biti samo na porodici. Lokalna zajednica ima dužnost da razvija usluge i programe koji omogućavaju starijima aktivan, dostojanstven i siguran život. Tu spadaju dnevni boravci, savetovališta za mentalno zdravlje, mobilni timovi, programi psihološke podrške, kao i javne kampanje koje podižu svest o značaju psihičke dobrobiti u starosti – ističe Vučinić.

S.G.

* „Zdravlje u fokusu: vodič za generaciju 50+“: Projekat ostvaren uz podršku Grada Šapca. Stavovi izneti u podržanim medijskim projektima, nužno ne izražavaju stavove organa koji su dodelili sredstva.