Zbog lupanja srca i naglih skokova pritiska odlazi kod lekara, koji joj kaže samo da je to zbog godina i hormona. Kaže da u selu tada nije bilo navike da se redovno ide kod ginekologa, nego samo kad mora
Naša sagovornica ima 69 godina. Čitav život provela je u Pocerini, u jednom selu je rođena, u susedno se udala. Radila je u kući, na njivi, oko stoke, podizala decu, brinula o svekru i svekrvi kada su ostarili.
Menopauza je za žene u ovim godinama, pogotovo iz sela, nešto o čemu neće javno pričati. Naša sagovornica kaže da bi je bilo sramota da njeni, odrasli, sinovi vide da njihova majka javno priča o tome.
-Kod nas se o tome nije pričalo. Starije žene bi samo rekle: „Prošlo me je“, i to je bilo sve. Niko nije objašnjavao šta to znači, šta se dešava u telu, glavi, duši. Ja sam odjednom osetila brojne promene i nisam znala šta mi je. Počelo je posle pedesete. Prvo sam primetila da mi menstruacije kasne, pa dođu obilne, pa izostanu. Znala sam da je to zbog godina. Istovremeno su počele noćne vrućine. Budim se mokra, kao da sam iz vode izašla. Zimi otvaram prozor, a napolju mraz. Muž me gleda i ne razume, misli da preterujem. Nisam više spavala kako treba. Noć nikad da mi prođe.
Plakala sam bez razloga, pa sam se posle stidela sama sebe. Nervirala me svaka sitnica, od pojačanog televizora, do kokošaka u dvorištu, ali i muž kada ćuti. Posle sam osećala krivicu, jer mi ništa nije falilo. Zdrava porodica, lepo smo živeli, a meni sve smeta, priča naša sagovornica.
Zbog lupanja srca i naglih skokova pritiska odlazi kod lekara, koji joj kaže samo da je to zbog godina i hormona. Kaže da u selu tada nije bilo navike da se redovno ide kod ginekologa, nego samo kad mora. -Nisam nikom ni s kim pričala, ni sa rođenom sestrom, o tome šta mi se dešava. Sramota me bilo. Nisam više volela odlaske na slave, niti proslave, okupljanja, priče. Sve mi je smetalo. Nisam znala da je to depresija, samo sam znala da mi nije dobro. Muž nije razumeo. Mislio je da sam nervozna bez razloga. Deca su već bila velika, ali su primećivala da nisam ona ista. Sinovi su umeli da mi kažu da me više ne prepoznaju i da sam se mnogo promenila. Tako sam shvatila da to stanje nije samo moj problem, već da pogađa i moju porodicu.
Naša sagovornica ipak odlučuje da potraži pomoć i od ginekologa. Shvatila je da ne postoji „čarobni štapić“ koji bi rešio njene probleme, ali je dobila reči utehe i savete kroz koje se lakše nosila sa ovim životnim izazovom.
-Drugačije je bilo čuti od nekog stručnog da nisam jedina koja sve teško podnosi. Verovala sam da sam samo ja slaba, plašila sam se da gubim razum i da druge žene ne prolaze tako. Naučila sam da treba da se odmorim kada je teško, da ne ćutim kada mi nešto smeta. Mogu da kažem da je menopauza na mene ostavila trag. Drago mi je da se sada o ovome više priča i da žene više ne misle da su same i jedine koje se bore sa ovakvim simptomima, ističe naša sagovornica.
