Zadovoljstvo je raditi sa njima

Od februara ove godine pod okriljem „Glasa Podrinja“ funkcioniše Local Press Laboratorija. Reč je o pilot projektu razvijenom u saradnji sa organizacijom Free Press Unlimited i uz finansijsku podršku Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Holandije. Jedan od ciljeva projekta je povećati interesovanje mladih za štampane medije.
Zahvaljujući ovom programu, “Glas“ je u protekla dva meseca oformio ekipu od dvanaest zdravomislećih srednjoškolaca, koji su svojim zalaganjem i radom zaslužili zvanje punopravnih članova Redakcije.

Kako smo počeli
Odmah da priznam nije to bila ljubav na prvi pogled. Sastanak buduće omladinske redakcije (radni naziv, koji nikako da promenimo) desio se u loklanom kafiću. Neformalno druženje, samo da se upoznamo. Pojavili su se neki mladi ljudi, daleki u svojoj različitosti. Uhvatio me strah i neadekvatnost:„Kako i ko sam ja da radim sa njima“. Nadolazeću paniku smirio je stari štreber u meni. Tešila sam se da imam sedam dana da „naučim“ i „osmislim“ redakciju.

Rušenje stereotipa
I jesam, ali stvarnost me razoružala. Prvi zvanični sastanak redakcije je bio sve samo ne planiran. „Daleka deca“ iz kafića postala su pravi ljudi sa vrednostima i stavovima vrednim divljenjima. Sve stereotipe o mladima srušili su za manje od sat vremena prvog druženja. Pred sobom sam imala vredne, kulturne i pismene srednjoškolce. Različite u mišljenjima, ali jedinstvene u načinu polemike: jasno i glasno reći svoj stav, ali pri tome ne vređati druge. Na prvom sastanku su pokazali kvalitete danas, na žalost, retko uočljive u svetu odraslih.Od panike „čemu, kako i šta“, došla sam do straha „samo da ih ne pokvarimo“.

Rastemo
Rastemo zajedno već dva meseca. Otvorili su nam neka nova polja, zainteresovaili za zdravu hranu, praćenje ju tjub kanala, zabavu i razonodu. Pokazali nam kako zrelo i odgovorno znaju da se nose sa teškim temama poput govora mržnje, porodičnog nasilja, zaposlenja mladih... Naučili nas šta sve nije sramota, kako da promenimo loše navike, prevaziđemo strah...objasnili važnost praštanja, upoznali sa vršnjacima koji se po njima izdvajaju iz mase.
Sa druge strane, pokušavamo da ih podržimo u njihovoj jedinstvenosti i osnažimo veru u lične resurse sa kojima mogu dosegnuti zvezde. Dobro, sad malo romantizujemo, ali silno želimo da sa naših druženja,čime god da se u životu budu bavili ponesu snagu da uvek zastupaju ono u šta zaista veruju, bez obzira na evetualne negativne sile okoline.
Od dve strane, koliko smo im na početku „dali“ u „Glasu“, brzo su se proširili na četiri. Razlog tome je njihov kvalit i vrednoća i moja emocija koja me dok čitam tekstove koje pišu vrati u vreme „Politikinog zabavnika“. Jednostavno, kao urednik, nemam srce da bilo šta od materijala stavim „na čekanje“.

Vanredno
Sa vanrednim stanjem situacija se promenila. Odgovorni kakvi jesu, većinu svog vremena provode u školskim obavezama. Rekli bi da im je napornije nego kada su fizički u školi. Zatrpani su esejima i onlajn predavanjima. Naporno je i prilagođavanje na nove, ograničene uslove života. Nedostaje im istinski kontakt sa drugarima, ranije obaveze, a nekima i vazduh... Zbog svega navedenog, nagovorili smo ih da u ovom broju odmore od „Glasa“, a ja da napišem tekst o njima
T.T.