PREGOVORI GRADA I “JAZAKIJA“ TRAJALI GODINU I PO DANA
TRNOVIT TREŠNjIN CVET
Istraživali smo na kakve su prepreke predstavnici grada i japanske kompanije „Jazaki“ nailazili tokom pregovora o realizaciji investicije koja će dovesti do zapošljavanja 1.700 ljudi u Šapcu
Prve kontakte sa rukovodstvom japanske kompanije „Jazaki“, predstavnici Šapca ostvarili su u februaru 2015. godine. Proizvođači delova za autoindustriju tada su počeli da razmišljaju o otvaranju nove fabrike u ovom delu Evrope. Pored Srbije, razmatrali su i mogućnost da investiraju u Bugarsku. Pored Šapca, za ovu investiciju, između ostalih gradova, bili su zainteresovani Kruševac, Kraljevo i Niš. Jedan od osnovnih uslova „Jazakija“ bio je da u gradu u kom će raditi njihova fabrika ne postoji veliki privredni subjekat koji se bavi istom proizvodnjom. Iz tog razloga, prvi je iz trke otpao Niš, zbog „Jure“ koja već dugo posluje u tom gradu.
Možda i presudnu ulogu u tome gde će japanska firma poslovati imale su industrijske zone, odnosno zemljište u vlasništvu lokalnih samouprava. Gradonačelnik Kruševca, Dragi Nestorović, naveo je nedavno da je uslov „Jazakija“ bio da zemljište kupe direktno od lokalne samouprave. S obzirom na to da grad Kruševac nije vlasnik nijednog parčeta zemlje u industrijskoj zoni u tom gradu, kako sam Nestorović priznaje, nije bilo previše realno očekivati da japanski investitori dođu u taj grad. Slična situacija bila je i u Kraljevu, gde u Industrijskoj zoni „Šeovac“, od ukupno 138 hektara, grad Kraljevo u svom vlasništvu ima svega dva hektara. U Šapcu, sa druge strane, investitori direktno od grada mogu da kupe neku od parcela koje, samo u Severozapadnoj radnoj zoni, zauzimaju više od 500 hektara. Zemljište u rukama grada, kao i pogodnosti režima Slobodne zone u okviru ponuđene lokacije, svakako su imali ogroman značaj pri donošenju odluke o tome gde će se graditi „Jazakijeva“ fabrika u ovom delu Evrope.
Politička dimenzija dolaska ovog investitora je takođe veoma interesantna. Do kraja prošle godine skoro da se ništa nije znalo o dolasku kompanije koja na globalnom nivou zapošljava više od 250.000 ljudi. Početkom 2016. iz gradskog rukovodstva počele su da stižu prve informacije o velikom stranom investitoru koji želi da u Šapcu zaposli više od 1.500 ljudi, na šta su predstavnici opozicionih stranaka reagovali poređenjem sa najavom dolaska „Danijelija“ 2012. i uveravanjem da se radi o predizbornom obećanju koje neće biti realizovano. Preciznije podatke, da je u pitanju japanska firma, dobili smo u osvit kampanje. Prvi je o tome pričao gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović, kome je ova tema bila i jedna od okosnica kampanje, uz poštovanje dogovora da se sa informacijama koje uključuju ime preduzeća i njegovu delatnost ne izlazi u javnost. Sa druge strane, predstavnici Srpske napredne stranke o ovoj investiciji govorili su samo dva puta. U oba slučaja, o dolasku japanske kompanije u Šabac govorio je lider SNS Aleksandar Vučić. Prvi put tokom redovnog prolećnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, prilikom rasprave sa Dušanom Petrovićem, a drugi put na mitingu koalicije okupljene oko Srpske napredne stranke u Šapcu, 25. marta. Poštujući uslove investitora, ni on, kao ni Zelenović, tada nije izgovorio ime kompanije, kao ni to kojom vrstom proizvodnje se kompanija iz Japana bavi. Povereništvo Gradskog odbora Srpske napredne stranke o ovoj temi se tokom kampanje uopšte nije oglašavalo, osim 19. aprila, u osvit izbora, kada su prezentovali „Plan razvoja grada Šapca“. Od 20-ak tačaka jedna se posebno odnosila na unapređenje privrednog ambijenta, gde je naglašeno da tadašnja (sadašnja) gradska vlast nije imala kontakte sa japanskom kompanijom. Zbog čega su tadašnji rukovodioci povereništva GO SNS izbegavali da javno govore o investiciji koju je najavio i sam premijer Srbije, nije poznato. Nezvanično, razloge treba tražiti i u pritiscima koji su u poslednji čas, neposredno pred same izbore, a posebno posle njih, vršeni na investitore, kojima je predloženo da sačekaju prodaju državnog zemljišta Fabrike ulja u Kruševcu, te da na njemu izgrade fabriku. Ovakvo rešenje bi možda i bilo moguće, da je kojim slučajem došlo do promene vlasti u Šapcu, jer su kruševački naprednjaci daleko uticajniji od šabačkih. Da li bi GO SNS u Šapcu imao hrabrosti da se suprotstavi želji Bratislava Gašića da „Jazaki“ dovede u Kruševac? S obzirom na to da je Gašić jedan od najbližih Vučićevih saradnika, a da šabački naprednjaci nemaju čak ni jednog jedinog predstavnika u Predsedništvu stranke, koje inače broji 42 člana, odgovor se sam nameće. Početkom maja, nakon okončanih lokalnih izbora u Šapcu, postalo je jasno da takav scenario definitivno nije moguć.
Kako saznajemo, predstavnici „Jazakija“, u čije ime su pregovarali predstavnici evropskog ogranka iz Kelna, doneli su odluku da će investirati ili u Šapcu, ili da će odustati od Srbije. U finalizaciji pregovora, koji su se odvijali tokom čitavog proleća, Grad je predstavnicima „Jazakija“ predstavio plan u vezi sa stručnim osposobljavanjem radne snage koja će raditi u ovoj firmi, kao i sa administartivnim uslugama koje lokalna samouprava pruža investitorima. Kao potvrda uspešno okončanih pregovora usledilo je upisivanje u registar Agencije za privredne registre, 9. maja, kada je odlučeno da sedište kompanije bude u šabačkoj Slobodnoj zoni. Tom prilikom, zakonski zastupnici upisali su novčani kapital od 120 miliona dinara, odnosno oko milion evra. Gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović i predstavnici japanske kompanije „Jazaki“ Aksel Vitenberg i Karsten Gast potom su 25. maja potpisali Memorandum o razumevanju, čime je i zvanično potvrđen dolazak ove kompanije u Šabac.
Mnogo pre drugih, o mogućoj japanskoj investiciji govorio je ambasador Zemlje izlazećeg sunca u Srbiji, Đuići Takahara, prilikom posete Šapcu 22. septembra 2015.godine. On je tada, u diplomatskom maniru, pozdravio inicijativu gradonačelnika Šapca da direktno pregovara sa stranim investitorima, i dodao da grad može da računa na njegovu podršku prilikom razgovora sa prirvednicima iz Japana.
Možda i presudnu ulogu u tome gde će japanska firma poslovati imale su industrijske zone, odnosno zemljište u vlasništvu lokalnih samouprava. Gradonačelnik Kruševca, Dragi Nestorović, naveo je nedavno da je uslov „Jazakija“ bio da zemljište kupe direktno od lokalne samouprave. S obzirom na to da grad Kruševac nije vlasnik nijednog parčeta zemlje u industrijskoj zoni u tom gradu, kako sam Nestorović priznaje, nije bilo previše realno očekivati da japanski investitori dođu u taj grad. Slična situacija bila je i u Kraljevu, gde u Industrijskoj zoni „Šeovac“, od ukupno 138 hektara, grad Kraljevo u svom vlasništvu ima svega dva hektara. U Šapcu, sa druge strane, investitori direktno od grada mogu da kupe neku od parcela koje, samo u Severozapadnoj radnoj zoni, zauzimaju više od 500 hektara. Zemljište u rukama grada, kao i pogodnosti režima Slobodne zone u okviru ponuđene lokacije, svakako su imali ogroman značaj pri donošenju odluke o tome gde će se graditi „Jazakijeva“ fabrika u ovom delu Evrope.
Politička dimenzija dolaska ovog investitora je takođe veoma interesantna. Do kraja prošle godine skoro da se ništa nije znalo o dolasku kompanije koja na globalnom nivou zapošljava više od 250.000 ljudi. Početkom 2016. iz gradskog rukovodstva počele su da stižu prve informacije o velikom stranom investitoru koji želi da u Šapcu zaposli više od 1.500 ljudi, na šta su predstavnici opozicionih stranaka reagovali poređenjem sa najavom dolaska „Danijelija“ 2012. i uveravanjem da se radi o predizbornom obećanju koje neće biti realizovano. Preciznije podatke, da je u pitanju japanska firma, dobili smo u osvit kampanje. Prvi je o tome pričao gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović, kome je ova tema bila i jedna od okosnica kampanje, uz poštovanje dogovora da se sa informacijama koje uključuju ime preduzeća i njegovu delatnost ne izlazi u javnost. Sa druge strane, predstavnici Srpske napredne stranke o ovoj investiciji govorili su samo dva puta. U oba slučaja, o dolasku japanske kompanije u Šabac govorio je lider SNS Aleksandar Vučić. Prvi put tokom redovnog prolećnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, prilikom rasprave sa Dušanom Petrovićem, a drugi put na mitingu koalicije okupljene oko Srpske napredne stranke u Šapcu, 25. marta. Poštujući uslove investitora, ni on, kao ni Zelenović, tada nije izgovorio ime kompanije, kao ni to kojom vrstom proizvodnje se kompanija iz Japana bavi. Povereništvo Gradskog odbora Srpske napredne stranke o ovoj temi se tokom kampanje uopšte nije oglašavalo, osim 19. aprila, u osvit izbora, kada su prezentovali „Plan razvoja grada Šapca“. Od 20-ak tačaka jedna se posebno odnosila na unapređenje privrednog ambijenta, gde je naglašeno da tadašnja (sadašnja) gradska vlast nije imala kontakte sa japanskom kompanijom. Zbog čega su tadašnji rukovodioci povereništva GO SNS izbegavali da javno govore o investiciji koju je najavio i sam premijer Srbije, nije poznato. Nezvanično, razloge treba tražiti i u pritiscima koji su u poslednji čas, neposredno pred same izbore, a posebno posle njih, vršeni na investitore, kojima je predloženo da sačekaju prodaju državnog zemljišta Fabrike ulja u Kruševcu, te da na njemu izgrade fabriku. Ovakvo rešenje bi možda i bilo moguće, da je kojim slučajem došlo do promene vlasti u Šapcu, jer su kruševački naprednjaci daleko uticajniji od šabačkih. Da li bi GO SNS u Šapcu imao hrabrosti da se suprotstavi želji Bratislava Gašića da „Jazaki“ dovede u Kruševac? S obzirom na to da je Gašić jedan od najbližih Vučićevih saradnika, a da šabački naprednjaci nemaju čak ni jednog jedinog predstavnika u Predsedništvu stranke, koje inače broji 42 člana, odgovor se sam nameće. Početkom maja, nakon okončanih lokalnih izbora u Šapcu, postalo je jasno da takav scenario definitivno nije moguć.
Kako saznajemo, predstavnici „Jazakija“, u čije ime su pregovarali predstavnici evropskog ogranka iz Kelna, doneli su odluku da će investirati ili u Šapcu, ili da će odustati od Srbije. U finalizaciji pregovora, koji su se odvijali tokom čitavog proleća, Grad je predstavnicima „Jazakija“ predstavio plan u vezi sa stručnim osposobljavanjem radne snage koja će raditi u ovoj firmi, kao i sa administartivnim uslugama koje lokalna samouprava pruža investitorima. Kao potvrda uspešno okončanih pregovora usledilo je upisivanje u registar Agencije za privredne registre, 9. maja, kada je odlučeno da sedište kompanije bude u šabačkoj Slobodnoj zoni. Tom prilikom, zakonski zastupnici upisali su novčani kapital od 120 miliona dinara, odnosno oko milion evra. Gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović i predstavnici japanske kompanije „Jazaki“ Aksel Vitenberg i Karsten Gast potom su 25. maja potpisali Memorandum o razumevanju, čime je i zvanično potvrđen dolazak ove kompanije u Šabac.
Mnogo pre drugih, o mogućoj japanskoj investiciji govorio je ambasador Zemlje izlazećeg sunca u Srbiji, Đuići Takahara, prilikom posete Šapcu 22. septembra 2015.godine. On je tada, u diplomatskom maniru, pozdravio inicijativu gradonačelnika Šapca da direktno pregovara sa stranim investitorima, i dodao da grad može da računa na njegovu podršku prilikom razgovora sa prirvednicima iz Japana.
M.S.M.
Najnoviji broj
25. april 2024.
