PREDAVANjE U KULTURNOM CENTRU
FENOMEN LAJFKASTINGA
U Kulturnom centru, nedavno je održano predavanje „Lifecasting ““ novi oblici medijske komunikacije“. Master Veljko Eraković, teoretičar dramskih umetnosti i medija, govorio je o počecima lajfkastinga sredinom osamdesetih i njegovom uticaju na rijaliti programe.
- Značaj lajfkastinga je u tome što nemaju urednika programa, producenta, reditelja, tim koji imaju televizije, a ostvaruju veliku zaradu putem posetilaca sajtova koji se broje milionima. To je uticalo i na filmsku umetnost, konkretno na film „Trumanov šou“ Miloša Formana. Lajfkasting se obavlja putem interneta, snima se veb kamerom u apartmanima ili domovima, dok su učesnici rijalitija u studiju, imaju scenario i razrađene likove. Učesnici Velikog Brata grade karijeru samo na osnovu svog učešća u rijalitiju i postaju zvezde samo zbog te činjenice. Oni praktično žive rijaliti životom i nakon odlaska iz neke od tih kuća, kaže Eraković.
- Kakvo je Vaše mišljenje o rijaliti programima u Srbiji?
- Ne smatram to dobrom formom zbog izbora gostiju, ali urednici biraju goste koji su najreprezentativniji u našem narodu. Rijaliti programi su u Srbiji u velikoj meri estradizovani, zato što nam je zemlja takva kakva jeste, ali, to je sociološki problem u koji ne bih ulazio. Bavim se fenomenom internet medija i njegovim odnosom sa televizijom i filmom, jer imaju isti koncept, komunikaciju sa gledaocima. Učesnici lajfkastinga su samo putem interneta „živi“, što je metafizički sistem koji nas stavlja u nezavidan položaj, jer se postavlja pitanje koliko je to što gledamo na internetu zaista realno.
- Značaj lajfkastinga je u tome što nemaju urednika programa, producenta, reditelja, tim koji imaju televizije, a ostvaruju veliku zaradu putem posetilaca sajtova koji se broje milionima. To je uticalo i na filmsku umetnost, konkretno na film „Trumanov šou“ Miloša Formana. Lajfkasting se obavlja putem interneta, snima se veb kamerom u apartmanima ili domovima, dok su učesnici rijalitija u studiju, imaju scenario i razrađene likove. Učesnici Velikog Brata grade karijeru samo na osnovu svog učešća u rijalitiju i postaju zvezde samo zbog te činjenice. Oni praktično žive rijaliti životom i nakon odlaska iz neke od tih kuća, kaže Eraković.
- Kakvo je Vaše mišljenje o rijaliti programima u Srbiji?
- Ne smatram to dobrom formom zbog izbora gostiju, ali urednici biraju goste koji su najreprezentativniji u našem narodu. Rijaliti programi su u Srbiji u velikoj meri estradizovani, zato što nam je zemlja takva kakva jeste, ali, to je sociološki problem u koji ne bih ulazio. Bavim se fenomenom internet medija i njegovim odnosom sa televizijom i filmom, jer imaju isti koncept, komunikaciju sa gledaocima. Učesnici lajfkastinga su samo putem interneta „živi“, što je metafizički sistem koji nas stavlja u nezavidan položaj, jer se postavlja pitanje koliko je to što gledamo na internetu zaista realno.
M.F.
Najnoviji broj
18. april 2024.
