Krivina u ogledalu
Pravda za notare
Svi smo iznervirani skočili do neba i krenuli da ih psujemo kada su instalirani u državni sistem. Imali smo i pravo. Sve je kod njih skuplje i sporije nego u sudu ili opštini. Pogodili ste, radi se o gospodi – notarima.
Paja iz Kasarskih livada je rešio da im servira osvetu i to hladnu za atak na kućni budžet, ali i za vreme izgubljeno čekajući na overu nekog dokumenta. Odlučio je Paja da se u Šapcu potpiše za svakog kandidata, i da ih maltretira tako što će da im svašta kaže, a oni će morati da otrpe, jer moraju da slušaju stranke koje su ih angažovale.
- Sada ću malo ja njih da zezam i da ih gledam kako se znoje. Kada partija naredi da se dođe i da se radi, ima da verglaju kao na proizvodnoj traci, a ništa neću da im dam. Sve to plaća partija – reče Paja.
Spremio je ličnu kartu i u petak krenuo kod naprednjaka koji su iskoristili „pravo prvenstva“ i zakazali notare najbrže od svih. Vučić „okačen“ na sve strane smeje mu se, a on samo na notare misli. Nije ni stao u red, već se iznervirao kada je video gužvu kod „penzionerca“.
- Možda dele sendviče i sokove ako su im pretekli sa mitinga u Vranju – upita Paja sapatnika iz reda, ali ne dobi odgovor.
Čekao je čekao, i odustao. Ima još kandidata, pomisli u sebi i krenu kući.
U subotu se uputio u Pop Lukinu 15 gde su sakupljani potpisi za Sašu Jankovića. Ne zna čoveka, ali hoće da maltretira notare, video da je dna ranije bila ogromna gužva u Beogradu za njega. I ponovo se razočarao. Mnogo naroda potpisalo i notari završili posao pre nego što su se nadali.
- Izmakli su mi pononovo – reče Paja toj dami i krenu kući.
U nedelju nije ni pokušao da izlazi iz kuće, nije se osećao dobro, iako je čuo da su i DSS, i Dveri i oni iz Pokreta Dosta je bilo sakupljali potpise. Nije mu se dalo.
Zato je u ponedeljak osvanuo dan za osvetu. Sad ili nikad. Spremio je i govor koji će da im uputi, a i doterao se što bi narod rekao - kao špajz za zimnicu. Vuk Jeremić je taj. Krenuo je ka kancelariji bivšeg šefa diplomatije u Šapcu u Karađorđevoj. Tamo, međutim, nema ni gužve, ali ni notara.
- Pa, šta je ovo? Gde su notari – zavapi Paja, kosu samo što ne isčupa sebi.
- Potpise skupljamo u stranačkim prostorijama. Velika je gužva, ali slobodno nam se pridružite – reče mu mladić za stolom.
- Ne mogu do „kifle“, vala, nema šanse da se penjem – uzdahnu neraspoloženo Paja.
Shvatio je da mu ostade samo još Šešelj, ali njemu ne bi potpisao ni za osvetu notarima.
Sav skršen od bola što je sistem uvek taj koji pobedi, Paja je krenuo kući. Sačekao ga je predivan miris gučaša koji samo njegova Vojka ume da zgotovi. Oraspoložio se u trenutku.
- Gde si Pajo, pročita li novine? – upita ga žena.
- Jok more, šta ima? – odgovori joj.
- Mi Pajo sve moramo kod notara da plaćamo, a država političare oslobodila takse od 260 dinara za overu potpisa za kandidature za predsednika Srbije – odgovori mu Vojka dok je stavljala kašiku džema od šljiva za kraj kuvanja gulaša.
Ozari se Paja i shvati da se neko drugi pobrinuo za osvetu.
Rade kžo dragstor, a nema love. E, doakali su vam barem oni kada ne možemo mi, dragi moji notari – povrati se raspoloženje našem Paji.
Paja iz Kasarskih livada je rešio da im servira osvetu i to hladnu za atak na kućni budžet, ali i za vreme izgubljeno čekajući na overu nekog dokumenta. Odlučio je Paja da se u Šapcu potpiše za svakog kandidata, i da ih maltretira tako što će da im svašta kaže, a oni će morati da otrpe, jer moraju da slušaju stranke koje su ih angažovale.
- Sada ću malo ja njih da zezam i da ih gledam kako se znoje. Kada partija naredi da se dođe i da se radi, ima da verglaju kao na proizvodnoj traci, a ništa neću da im dam. Sve to plaća partija – reče Paja.
Spremio je ličnu kartu i u petak krenuo kod naprednjaka koji su iskoristili „pravo prvenstva“ i zakazali notare najbrže od svih. Vučić „okačen“ na sve strane smeje mu se, a on samo na notare misli. Nije ni stao u red, već se iznervirao kada je video gužvu kod „penzionerca“.
- Možda dele sendviče i sokove ako su im pretekli sa mitinga u Vranju – upita Paja sapatnika iz reda, ali ne dobi odgovor.
Čekao je čekao, i odustao. Ima još kandidata, pomisli u sebi i krenu kući.
U subotu se uputio u Pop Lukinu 15 gde su sakupljani potpisi za Sašu Jankovića. Ne zna čoveka, ali hoće da maltretira notare, video da je dna ranije bila ogromna gužva u Beogradu za njega. I ponovo se razočarao. Mnogo naroda potpisalo i notari završili posao pre nego što su se nadali.
- Izmakli su mi pononovo – reče Paja toj dami i krenu kući.
U nedelju nije ni pokušao da izlazi iz kuće, nije se osećao dobro, iako je čuo da su i DSS, i Dveri i oni iz Pokreta Dosta je bilo sakupljali potpise. Nije mu se dalo.
Zato je u ponedeljak osvanuo dan za osvetu. Sad ili nikad. Spremio je i govor koji će da im uputi, a i doterao se što bi narod rekao - kao špajz za zimnicu. Vuk Jeremić je taj. Krenuo je ka kancelariji bivšeg šefa diplomatije u Šapcu u Karađorđevoj. Tamo, međutim, nema ni gužve, ali ni notara.
- Pa, šta je ovo? Gde su notari – zavapi Paja, kosu samo što ne isčupa sebi.
- Potpise skupljamo u stranačkim prostorijama. Velika je gužva, ali slobodno nam se pridružite – reče mu mladić za stolom.
- Ne mogu do „kifle“, vala, nema šanse da se penjem – uzdahnu neraspoloženo Paja.
Shvatio je da mu ostade samo još Šešelj, ali njemu ne bi potpisao ni za osvetu notarima.
Sav skršen od bola što je sistem uvek taj koji pobedi, Paja je krenuo kući. Sačekao ga je predivan miris gučaša koji samo njegova Vojka ume da zgotovi. Oraspoložio se u trenutku.
- Gde si Pajo, pročita li novine? – upita ga žena.
- Jok more, šta ima? – odgovori joj.
- Mi Pajo sve moramo kod notara da plaćamo, a država političare oslobodila takse od 260 dinara za overu potpisa za kandidature za predsednika Srbije – odgovori mu Vojka dok je stavljala kašiku džema od šljiva za kraj kuvanja gulaša.
Ozari se Paja i shvati da se neko drugi pobrinuo za osvetu.
Rade kžo dragstor, a nema love. E, doakali su vam barem oni kada ne možemo mi, dragi moji notari – povrati se raspoloženje našem Paji.
Najnoviji broj
18. april 2024.
