U VRTIĆU „MLADOST “ ODRŽANO PREDAVANjE ZA RODITELjE DECE JASLENOG UZRASTA
Čarobni svet bajki
U vremenu kada dominiraju masovni mediji, nove tehnologije, internet i filmovi, ulazak u čarobni svet bajki za najmlađe predstavlja više od igre
Pored kvalitetno provedenog vremena sa decom, dok im čitamo bajke, istovremeno im prenosimo vrline, učimo ih moralnim vrednostima, empatiji. Kroz neverovatne prizore dajemo im smisao, objašnjenje sebe, sveta u kojem živimo, ljudskih odnosa na njima prikladan i razumljiv način. Istovremeno im podstičemo kreativnost i maštu, proširujemo znanje i horizonte, intelektualnu radoznalost.
- U procesu podsticanja govorno-jezičkog razvoja iskoristili smo bajke kao pokretač igre. Bajkama organizujemo kreativnu igru zahvaljujući kojoj razvijamo slušnu pažnju. Dete poboljšava izgovor, proširuje vokabular, povezuje izgovorenu reč sa predmetom ili slikom, uči pravilno oblikovanje rečenica, odgovara na pitanja i teži smislenom govoru – rekla je Marina Aleksić, stručni saradnik – logoped, na predavanju nedavno organizovanom za roditelje dece jaslenog uzrasta u Vrtiću „Mladost“, na temu „Podsticanje celovitog razvoja dece jaslenog uzrasta kroz upoznavanje bajki“.
Čitanje od najranijeg uzrasta, posebno čitanje naglas, donosi jaču privrženost onoga ko čita i onoga ko sluša, smiruje, pruža osećaj sigurnosti i stvara navike slušanja. Takođe, čitanje naglas podstiče stvaranje ljubavi prema čitanju i znatiželje prema knjigama.
- Malom detetu potreban je saigrač partner u igri i odnosima. Za pravilan razvoj potreban je bliski kontakt i razmena emocija koje pokreću dalju komunikaciju. Saznavanja vode ka socijalizaciji i omogućavaju detetu da stekne osećaj sigurnosti - naglasila je Nađa Radučić, stručni saradnik – pedagog, istakavši da je predavanje imalo za cilj da roditeljima, koji odgajaju svoju decu u vremenu kada dominiraju masovni mediji, filmovi i internet, nove tehnologije, ukaže na značaj čitanja bajki, priča, listanje slikovnica.
Sva očekivanja i dostignuća dece treba da budu u skladu sa uzrastom deteta. Čitanje i pisanje su najsloženija fiziološka delatnost ljudskog mozga. Stoga se njihovom usvajanjem mora ostaviti dovoljno vremena.
- Učiti čitati i pisati treba polako, uz pomoć odraslih, kao što se dete uči da hoda, a zatim ga još dugo vodimo da bi postiglo harmoniju pokreta pre nego što počne da trči. Ako smo toliko pažljivi sa dečjim nogama, mnogo pažljiviji moramo biti s dečjom glavom – naglasila je Marina Aleksić.
Današnja istraživanja pokazuju da roditelji u Srbiji u najvećem broju čitaju deci, dok je u Zapadnim zemljama ta brojnost u padu. Ako znamo da se tokom čitanja bajki gradi jedan kvalitetan emocionalni odnos između deteta i roditelja, oni koji ne mogu da izdvoje delić svoga vremena za nešto tako, mnogo propuštaju u svom životu.
JESTE LI ZNALI?
Nivo razvijenosti dečjeg govora zavisi od nivoa formiranosti finih pokreta prstiju ruku.
Kada razvoj pokreta prstiju odgovara uzrasnom dobu, razvoj govora takođe je normalan.
Kada razvoj fine motorike zaostaje, zaostaje i razvoj govora.
Formiranje važnih govornih zona u mozgu ostvaruje se pod uticajem nervnih impulsa prstiju ruku.
- U procesu podsticanja govorno-jezičkog razvoja iskoristili smo bajke kao pokretač igre. Bajkama organizujemo kreativnu igru zahvaljujući kojoj razvijamo slušnu pažnju. Dete poboljšava izgovor, proširuje vokabular, povezuje izgovorenu reč sa predmetom ili slikom, uči pravilno oblikovanje rečenica, odgovara na pitanja i teži smislenom govoru – rekla je Marina Aleksić, stručni saradnik – logoped, na predavanju nedavno organizovanom za roditelje dece jaslenog uzrasta u Vrtiću „Mladost“, na temu „Podsticanje celovitog razvoja dece jaslenog uzrasta kroz upoznavanje bajki“.
Čitanje od najranijeg uzrasta, posebno čitanje naglas, donosi jaču privrženost onoga ko čita i onoga ko sluša, smiruje, pruža osećaj sigurnosti i stvara navike slušanja. Takođe, čitanje naglas podstiče stvaranje ljubavi prema čitanju i znatiželje prema knjigama.
- Malom detetu potreban je saigrač partner u igri i odnosima. Za pravilan razvoj potreban je bliski kontakt i razmena emocija koje pokreću dalju komunikaciju. Saznavanja vode ka socijalizaciji i omogućavaju detetu da stekne osećaj sigurnosti - naglasila je Nađa Radučić, stručni saradnik – pedagog, istakavši da je predavanje imalo za cilj da roditeljima, koji odgajaju svoju decu u vremenu kada dominiraju masovni mediji, filmovi i internet, nove tehnologije, ukaže na značaj čitanja bajki, priča, listanje slikovnica.
Sva očekivanja i dostignuća dece treba da budu u skladu sa uzrastom deteta. Čitanje i pisanje su najsloženija fiziološka delatnost ljudskog mozga. Stoga se njihovom usvajanjem mora ostaviti dovoljno vremena.
- Učiti čitati i pisati treba polako, uz pomoć odraslih, kao što se dete uči da hoda, a zatim ga još dugo vodimo da bi postiglo harmoniju pokreta pre nego što počne da trči. Ako smo toliko pažljivi sa dečjim nogama, mnogo pažljiviji moramo biti s dečjom glavom – naglasila je Marina Aleksić.
Današnja istraživanja pokazuju da roditelji u Srbiji u najvećem broju čitaju deci, dok je u Zapadnim zemljama ta brojnost u padu. Ako znamo da se tokom čitanja bajki gradi jedan kvalitetan emocionalni odnos između deteta i roditelja, oni koji ne mogu da izdvoje delić svoga vremena za nešto tako, mnogo propuštaju u svom životu.
Nivo razvijenosti dečjeg govora zavisi od nivoa formiranosti finih pokreta prstiju ruku.
Kada razvoj pokreta prstiju odgovara uzrasnom dobu, razvoj govora takođe je normalan.
Kada razvoj fine motorike zaostaje, zaostaje i razvoj govora.
Formiranje važnih govornih zona u mozgu ostvaruje se pod uticajem nervnih impulsa prstiju ruku.
O. Gavrilović
Najnoviji broj
18. april 2024.
