SLAVIŠA LEKIĆ, PREDSEDNIK NEZAVISNOG UDRUŽENjA NOVINARA SRBIJE
ZA VREME SLOBE BILO VIŠE SLOBODE
Svakoga dana neka redakcija se ugasi, pet do deset novinara i medijskih radnika ostane bez posla. Autocenzura gora od cenzure. Imamo Vučićeve megafone koji veruju da su konferencije za štampu žurke na kojima im je dozvoljeno da rade šta hoće. Verujem da će se ljudima smučiti Vučić, i da će mu ta svakodnevna pojavljivanja u medijima doći glave
Nedelju dana pre predsedničkih izbora, u Nezavisnom udruženju novinara održani su izbori za prvog čoveka ove strukovne organizacije. Poznati novinar Slaviša Lekić dobio je mandat od svojih kolega da vodi NUNS u vreme kada je veoma teško biti novinar.
Situacija u novinarstvu je daleko od idealne, sve nas je manje?
- Ima jako malo novinara, mislim da se i formalno članstvo u udruženjima smanjilo. U oba novinarska udruženja ima oko 10.000 članova. Svakoga dana neka redakcija se ugasi, pet do deset novinara i medijskih radnika ostane bez posla. Novinarstvo nikada nije bilo na takvom dnu, kao što je danas. Čak i u eri Miloševića bilo je malo slobodnije.
Mediji i novinari u Srbiji suočeni su sa dva problema. Prvi je opšta digitalizacija medija, a drugi je Aleksandar Vučić?
- Protiv prve ne mogu ništa, jer sam antitalenat, a ta pojava je prisutna i u zemljama u okruženju, pa nemaju problem kakav mi imamo. Objektivno, veći problem od Aleksandra Vučića je – autocenzura. Nema cenzure kao institucije. Da postoji cenzura, moralo bi da se formira telo koje bi propisivalo šta može da se objavi, a šta ne. Toga formalno nema, ali imate autocenzuru koja je, po meni, daleko opasnija od cenzure. Za razliku od cenzure, koja je institucija, autocenzura je stanje duha, stanje svesti i sa tim se teško može izboriti, teško ju je iskoreniti. Posebno kada imamo te redakcije koje su malo tiražnije, koje ne vode više urednici, nego menadžeri. Menadžment vodi uređivačku politiku zbog pritisaka sa strane. Nije to direktno od Vučića, ili oko Vučića, najčešće se dešava da direktor marketinga sam odredi šta će ući u novine, ili šta će se pojaviti na televiziji, a ne urednik ili glavni i odgovorni urednik.
Kako da nazovemo novu pojavu vezanu za novinare koji na konferencijama za štampu postavljaju naručena pitanja ili kada se ne slažu sa pitanjima koja postave neki drugi novinari?
- E, tu već možemo da govorimo o direktnom Vučićevom pritisku i uticaju. Postoji priča o jednom kralju koji je žestoko želeo da postane francuski kralj, ali ga Parižani nisu hteli, jer je bio protestant. On je preko noći promenio veru i poručio da je Pariz vredan jedne mise. Vučić je, takođe 20 godina pokušavao da dođe na vlast, ali nije uspevao nikako. Onda je preko noći promenio, ne veru, nego politiku računajući da će zbog te mantre da Srbija vredi jedne mise, svi poverovati da je ovaj Vučić pravi Vučić. Očigledno je da mu nisu svi poverovali. Barem 50 odsto u to ne veruje i otuda i on sada koristi sva sredstva i zato tim naručenim pitanjima, spremljenim odgovorima i incidentima prosto pokušava da se nametne kao neka nova ideja.
S obzirom na stanje na medijskom nebu u Srbiji, kako bi se takvi novinari ponašali da je izabran neko drugi za predsednika?
- Ne radi se o novinarima. To su Vučićevi megafoni, nosači diktafona, oni prosto rade ono što im se kaže. Mislim da niko od njih nije član NUNS, niti UNS. Predvodi ih onaj čuveni čupač repova stoke bez repova Dragan J. Vučićević, Gordana Uzelac, Sanja Prlja, Lidija Zarić. To je ta ekipa, čvrsto jezgro, koja malo-malo, pa upadne na neku konferenciju za štampu misleći da je to neka žurka i pravi to što pravi, ili se ne slaže sa pitanjima ili insistira da pitanja budu u skladu sa njihovom nazovi uređivačkom politikom. Brzo bi se oni snašli. Svaka vlast pritiska i želi da podjarmi medije. Mediji su ogledalo društva. Običan svet očekuje od novinara da budu hrabriji i da urade posao za njih, a to nije moguće.
Milošević je imao kontrolu nad velikim brojem medija, ali nije ga bilo u javnosti. Koliko je opasna Vučićeva kombinacija uticaja i prisutnosti?
- Slobodan Milošević je najpre zamolio, a onda i naredio Draganu Hadži Antiću da se sklone njegove fotografije sa prvih devet strana u „Politici“. Ako ćemo po zdravom razumu, ako svakoga dana jedete kavijar, on će vam se smučiti. Verujem da će se ljudima smučiti i Vučić, i da će mu ta svakodnevna pojavljivanja u medijima doći glave.
Sada imamo situaciju da i lider Pokreta socijalista Aleksandar Vulin traži smenu rukovodstva RTS, ali ne iz istih razloga zbog kojih to traže i protestanti u Srbiji?
- Vulin je inače poznat kao Vučićev rezervni ministar za spoljnu politiku. To je njihova porodična svađa, oni između sebe traže ostavke. NUNS jeste podržao zahteve ljudi iz protesta da čelnici RTS podnesu ostavke i zaista mislim da Miodrag Komrakov ima ozbiljnog konkurenta u Nenadu Lj. Stefanoviću. Jedan od prvih mojih poteza kada sam postao predsednik NUNS bio je da utvrdim da li je Stefanović i dalje član naše novinarske organizacije. Rečeno mi je da jeste, ali da duže vreme nije platio članarinu. I onda smo, kako protokol zahteva kada se neko prijavi Sudu časti zbog kršenja kodeksa, zahtevali da se on izjasni i onda se moj nekadašnji drug izjasnio tako što je poslao jedan bezobrazan mejl u kojem je rekao da se iščlanio iz NUNS, slagavši i sebe i nas, i da ne oseća nikakvu obavezu da se odazove Sudu časti. Zaista mislim da su iole časni i pošteni ljudi koji drže do kodeksa, etike, profesije, Stefanović i njegov zamenik bi trebalo da ispoštuju zahtev sudentskog protesta i da se povuku.
Šta se to desi sa kolegama, pa od časnih novinara postanu sluge? Da li je to novac ili neki repovi za koje mi ne znamo?
- Nije isključeno i ovo drugo. Vi kada dođete na vlast imate pristup svim dosijeima. „Informer“ na osnovu dosijea pravi naslovne strane od prvog dana. Mislim da je u pitanju strah, a na drugom mestu je i novac. Ima tih kolega za koje si mogao teško da pretpostaviš da će zajuniti i otići na tu stranu. A, imate i tu sitnu boraniju koja je spremna za 300 do 500 evra da uradi sve. Kinta radi svoje, a ne kod svih.
Koja je to poruka koju predsednik NUNS može da uputi mladim kolegama?
- Predsenik NUNS mladim novinarima poručuje da se manu novinarstva makar nekoliko godina, jer smo na dnu, što kaže glumac Rale Milenković dno je iznad nas. Mediji su u takvoj situaciji da će se teško oporaviti u narednih nekoliko godina. Nadam se da je ovo klimaks ove vlasti i ovog ludila i da će ta dijagnoza malignog narcizma biti dijagnostikovana na pravi način, sankcionisana na pravi način i da ćemo u roku od godinu dana krenuti novim putem.
EVROPSKI
PULICER ZA CINS
Na početku mandata stigla je divna vest. Centar za istraživačko novinarstvo Srbije, koji je deo NUNS, dobio je evropskog Pulicera?
- Radi se o evropskoj nagradi za istraživačko novinarstvo i to je sjajna vest, ne samo za NUNS i CINS, već i za ono malo pravih novinara što nas je ostalo u Srbiji. Dobiti takvu nagradu u konkurenciji jednog Monda, Gardijana, Zidojče Cajtunga... više je nego uspeh. Ponosan sam zbog činjenice da je neko iz Srbije dobio ovakvu nagradu.
Situacija u novinarstvu je daleko od idealne, sve nas je manje?
- Ima jako malo novinara, mislim da se i formalno članstvo u udruženjima smanjilo. U oba novinarska udruženja ima oko 10.000 članova. Svakoga dana neka redakcija se ugasi, pet do deset novinara i medijskih radnika ostane bez posla. Novinarstvo nikada nije bilo na takvom dnu, kao što je danas. Čak i u eri Miloševića bilo je malo slobodnije.
Mediji i novinari u Srbiji suočeni su sa dva problema. Prvi je opšta digitalizacija medija, a drugi je Aleksandar Vučić?
- Protiv prve ne mogu ništa, jer sam antitalenat, a ta pojava je prisutna i u zemljama u okruženju, pa nemaju problem kakav mi imamo. Objektivno, veći problem od Aleksandra Vučića je – autocenzura. Nema cenzure kao institucije. Da postoji cenzura, moralo bi da se formira telo koje bi propisivalo šta može da se objavi, a šta ne. Toga formalno nema, ali imate autocenzuru koja je, po meni, daleko opasnija od cenzure. Za razliku od cenzure, koja je institucija, autocenzura je stanje duha, stanje svesti i sa tim se teško može izboriti, teško ju je iskoreniti. Posebno kada imamo te redakcije koje su malo tiražnije, koje ne vode više urednici, nego menadžeri. Menadžment vodi uređivačku politiku zbog pritisaka sa strane. Nije to direktno od Vučića, ili oko Vučića, najčešće se dešava da direktor marketinga sam odredi šta će ući u novine, ili šta će se pojaviti na televiziji, a ne urednik ili glavni i odgovorni urednik.
Kako da nazovemo novu pojavu vezanu za novinare koji na konferencijama za štampu postavljaju naručena pitanja ili kada se ne slažu sa pitanjima koja postave neki drugi novinari?
- E, tu već možemo da govorimo o direktnom Vučićevom pritisku i uticaju. Postoji priča o jednom kralju koji je žestoko želeo da postane francuski kralj, ali ga Parižani nisu hteli, jer je bio protestant. On je preko noći promenio veru i poručio da je Pariz vredan jedne mise. Vučić je, takođe 20 godina pokušavao da dođe na vlast, ali nije uspevao nikako. Onda je preko noći promenio, ne veru, nego politiku računajući da će zbog te mantre da Srbija vredi jedne mise, svi poverovati da je ovaj Vučić pravi Vučić. Očigledno je da mu nisu svi poverovali. Barem 50 odsto u to ne veruje i otuda i on sada koristi sva sredstva i zato tim naručenim pitanjima, spremljenim odgovorima i incidentima prosto pokušava da se nametne kao neka nova ideja.
S obzirom na stanje na medijskom nebu u Srbiji, kako bi se takvi novinari ponašali da je izabran neko drugi za predsednika?
- Ne radi se o novinarima. To su Vučićevi megafoni, nosači diktafona, oni prosto rade ono što im se kaže. Mislim da niko od njih nije član NUNS, niti UNS. Predvodi ih onaj čuveni čupač repova stoke bez repova Dragan J. Vučićević, Gordana Uzelac, Sanja Prlja, Lidija Zarić. To je ta ekipa, čvrsto jezgro, koja malo-malo, pa upadne na neku konferenciju za štampu misleći da je to neka žurka i pravi to što pravi, ili se ne slaže sa pitanjima ili insistira da pitanja budu u skladu sa njihovom nazovi uređivačkom politikom. Brzo bi se oni snašli. Svaka vlast pritiska i želi da podjarmi medije. Mediji su ogledalo društva. Običan svet očekuje od novinara da budu hrabriji i da urade posao za njih, a to nije moguće.
Milošević je imao kontrolu nad velikim brojem medija, ali nije ga bilo u javnosti. Koliko je opasna Vučićeva kombinacija uticaja i prisutnosti?
- Slobodan Milošević je najpre zamolio, a onda i naredio Draganu Hadži Antiću da se sklone njegove fotografije sa prvih devet strana u „Politici“. Ako ćemo po zdravom razumu, ako svakoga dana jedete kavijar, on će vam se smučiti. Verujem da će se ljudima smučiti i Vučić, i da će mu ta svakodnevna pojavljivanja u medijima doći glave.
Sada imamo situaciju da i lider Pokreta socijalista Aleksandar Vulin traži smenu rukovodstva RTS, ali ne iz istih razloga zbog kojih to traže i protestanti u Srbiji?
- Vulin je inače poznat kao Vučićev rezervni ministar za spoljnu politiku. To je njihova porodična svađa, oni između sebe traže ostavke. NUNS jeste podržao zahteve ljudi iz protesta da čelnici RTS podnesu ostavke i zaista mislim da Miodrag Komrakov ima ozbiljnog konkurenta u Nenadu Lj. Stefanoviću. Jedan od prvih mojih poteza kada sam postao predsednik NUNS bio je da utvrdim da li je Stefanović i dalje član naše novinarske organizacije. Rečeno mi je da jeste, ali da duže vreme nije platio članarinu. I onda smo, kako protokol zahteva kada se neko prijavi Sudu časti zbog kršenja kodeksa, zahtevali da se on izjasni i onda se moj nekadašnji drug izjasnio tako što je poslao jedan bezobrazan mejl u kojem je rekao da se iščlanio iz NUNS, slagavši i sebe i nas, i da ne oseća nikakvu obavezu da se odazove Sudu časti. Zaista mislim da su iole časni i pošteni ljudi koji drže do kodeksa, etike, profesije, Stefanović i njegov zamenik bi trebalo da ispoštuju zahtev sudentskog protesta i da se povuku.
Šta se to desi sa kolegama, pa od časnih novinara postanu sluge? Da li je to novac ili neki repovi za koje mi ne znamo?
- Nije isključeno i ovo drugo. Vi kada dođete na vlast imate pristup svim dosijeima. „Informer“ na osnovu dosijea pravi naslovne strane od prvog dana. Mislim da je u pitanju strah, a na drugom mestu je i novac. Ima tih kolega za koje si mogao teško da pretpostaviš da će zajuniti i otići na tu stranu. A, imate i tu sitnu boraniju koja je spremna za 300 do 500 evra da uradi sve. Kinta radi svoje, a ne kod svih.
- Predsenik NUNS mladim novinarima poručuje da se manu novinarstva makar nekoliko godina, jer smo na dnu, što kaže glumac Rale Milenković dno je iznad nas. Mediji su u takvoj situaciji da će se teško oporaviti u narednih nekoliko godina. Nadam se da je ovo klimaks ove vlasti i ovog ludila i da će ta dijagnoza malignog narcizma biti dijagnostikovana na pravi način, sankcionisana na pravi način i da ćemo u roku od godinu dana krenuti novim putem.
PULICER ZA CINS
Na početku mandata stigla je divna vest. Centar za istraživačko novinarstvo Srbije, koji je deo NUNS, dobio je evropskog Pulicera?
- Radi se o evropskoj nagradi za istraživačko novinarstvo i to je sjajna vest, ne samo za NUNS i CINS, već i za ono malo pravih novinara što nas je ostalo u Srbiji. Dobiti takvu nagradu u konkurenciji jednog Monda, Gardijana, Zidojče Cajtunga... više je nego uspeh. Ponosan sam zbog činjenice da je neko iz Srbije dobio ovakvu nagradu.
N. K.
Najnoviji broj
18. april 2024.
