SLOBODAN PELADIĆ IZLAŽE U LjUBLjANI
Drugačiji pogled na nasleđe
U Modernoj galeriji u Ljubljani, juče je otvorena izložba “Ostavština 1989. / Studija slučaja: druga izložba Jugoslovenska dokumenta”. Na postavci koja razmatra kulturno nasleđe, sa posebnim fokusom na poslednju veliku jugoslovensku izložbu, učestvuje i Šapčanin Slobodan Peladić. Reč je o slici s kraja osamdesetih, dimenzija preko tri metra, koja se nalazi u kolekciji Trajković iz Beograda.
- Počastvovan sam pozivom na ovu značajnu izložbu u Ljubljani čime zauzimam mesto među najznačajnijim umetnicima navedenog perioda. Moj rad je ovom prezentacijom istorijski valorizovan što je ozbiljna profesionalna satisfakcija, kaže Peladić.
Prema rečima kustoskinja Zdenke Badovinac i Bojane Piškur izložba nema za cilj da rekonstruiše sarajevsku izložbu Jugoslovenska dokumenta, niti da predlaže novi jugoslovenski muzej.
- Nastojimo da mislimo o nasleđu i istražujemo ga na nov i drugačiji način sa namerom da mu produžimo život. S obzirom da je nasleđe živ organizam koji prevazilazi vlasništvo nad artefaktima, naša postavka može da se razume kao svojevrsni okidač u procesu koji nadilazi nacionalne ili političke interese, navedeno je u obrazloženju.
Postavka obuhvata skoro osamdeset radova koji su bili izloženi u Sarajevu 1989. godine.
Slobodan Peladić je rođen 1962. godine u Šapcu. Slikarstvo je studirao od 1983. do 1987. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Radio je kao profesor u Školi primenjenih umetnosti u Šapcu. Osnivač je i predsednik Nezavisne umetničke asocijacije Kolektiv i direktor Udruženja likovnih stvaralaca Šapca. Radovi mu se nalaze u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, Narodnom muzeju u Šapcu i u privatnim kolekcijama Trajković, Vujičić i Đ. Popović. Zastupljen je u nekolikim knjigama o savremenoj umetnosti. Izlagao je samostalno i grupno, u zemlji i inostranstvu. Živi i radi na relaciji Srbija (Šabac) i SAD (Atlanta).
- Počastvovan sam pozivom na ovu značajnu izložbu u Ljubljani čime zauzimam mesto među najznačajnijim umetnicima navedenog perioda. Moj rad je ovom prezentacijom istorijski valorizovan što je ozbiljna profesionalna satisfakcija, kaže Peladić.
Prema rečima kustoskinja Zdenke Badovinac i Bojane Piškur izložba nema za cilj da rekonstruiše sarajevsku izložbu Jugoslovenska dokumenta, niti da predlaže novi jugoslovenski muzej.
- Nastojimo da mislimo o nasleđu i istražujemo ga na nov i drugačiji način sa namerom da mu produžimo život. S obzirom da je nasleđe živ organizam koji prevazilazi vlasništvo nad artefaktima, naša postavka može da se razume kao svojevrsni okidač u procesu koji nadilazi nacionalne ili političke interese, navedeno je u obrazloženju.
Postavka obuhvata skoro osamdeset radova koji su bili izloženi u Sarajevu 1989. godine.
M.F.
Najnoviji broj
25. april 2024.
