PREDSTAVLjEN ROMAN VLADIMIRA TABAŠEVIĆA
U KULTURNOM CENTRU
U KULTURNOM CENTRU
Tiho teče Misisipi
“Danas je uloga pisca takva da on čak nema ni pravo da se pita da li je moguće da živi od svog rada. Postoji famozno tržište književnosti, samim tim bi trebalo da postoji i mesto za pisce, odnosno, način da oni obezbede svoju egzistenciju”
U Kulturnom centru nedavno je predstavljen roman Vladimira Tabaševića “Tiho teče Misisipi”, prošlogodišnjeg dobitnika regionalne književne nagrade za najbolje delo mladog autora “Mirko Kovač”.
Posle četiri knjige poezije, Tabašević se srpskoj književnoj sceni predstavio kao romanopisac pretprošle godine. Njegov prvenac je ušao u izbor za Ninovu nagradu, kao jedan od dvanaest najboljih. Prošle godine njegov drugi roman “Pakao” bio je jedan od četiri najbolja u izboru za ovu prestižnu nagradu, što je uzburkalo književnu javnost i izazvalo brojne polemike.
- Moj odnos prema nagradama je veoma specifičan. To jesu priznanja, ali su književni kriterijumi magloviti. Moje iskustvo u vezi sa Ninovom nagradom je da se ona dobija po nekim drugim osnovama. Budući da sam ja taj koji pokreće polemiku, ona je unapred pogrešno shvaćena, kao gest nekog ko je ogorčen, kaže Tabašević za “Glas Podrinja” i dodaje da se u potpunosti posvetio pisanju, što jeste delikatno, kad je egzistencija u pitanju - Danas je uloga pisca takva da on čak nema ni pravo da se pita da li je moguće da živi od svog rada. Postoji famozno tržište književnosti, samim tim bi trebalo da postoji i mesto za pisce, odnosno, način da oni obezbede svoju egzistenciju.
„Način na koji je Vladimir Tabašević zaplivao u svoj romaneskni lirizam Tiho teče Misisipi podsjeća na voz koji vodi u anarhičnu razgradnju sveta kakav smo poznavali. Neočekivani rečenični obrti, duhoviti i inventivni, nepotrošeni, stvaraju lepotu pripovjednih, živih slika koje se nižu u mahnitom ritmu želje da se ispričaju u dahu. Čitalac želi da prati taj ritam i hita za njim, ali emocija, tuga i tragičnost zaustave ga svako malo i nateraju da izroni iz tog sveta, da udahne novu dozu snage kako bi se vratio. Tabašević je napisao roman o bliskosti, gubitku i pripadanju, dakle ljubavni roman, ma koliko takvo određenje bilo nesigurno ili napušteno. Baš zato je za takav izbor potrebno hrabrosti, talenta i stila,“ obrazloženje je žirija Nagrade „Mirko Kovač“.
- Nesumnjivo je reč o velikom talentu. Svež glas u srpskoj književnosti i osoben rukopis. Velika mana je neujednačen stil, u rasponu od sjajne igre rečima do banalnih fraza koje nemaju nijedno opravdanje u samom delu. Kad bude malo, ali samo malo, pročistio stil, Tabašević će uzeti i Ninovu nagradu. Andrićevim rečima: “Pisac nije onaj koji ume da piše, već koji ume da briše”, kaže jedan od posetilaca promocije u Šapcu.
Posle četiri knjige poezije, Tabašević se srpskoj književnoj sceni predstavio kao romanopisac pretprošle godine. Njegov prvenac je ušao u izbor za Ninovu nagradu, kao jedan od dvanaest najboljih. Prošle godine njegov drugi roman “Pakao” bio je jedan od četiri najbolja u izboru za ovu prestižnu nagradu, što je uzburkalo književnu javnost i izazvalo brojne polemike.
- Moj odnos prema nagradama je veoma specifičan. To jesu priznanja, ali su književni kriterijumi magloviti. Moje iskustvo u vezi sa Ninovom nagradom je da se ona dobija po nekim drugim osnovama. Budući da sam ja taj koji pokreće polemiku, ona je unapred pogrešno shvaćena, kao gest nekog ko je ogorčen, kaže Tabašević za “Glas Podrinja” i dodaje da se u potpunosti posvetio pisanju, što jeste delikatno, kad je egzistencija u pitanju - Danas je uloga pisca takva da on čak nema ni pravo da se pita da li je moguće da živi od svog rada. Postoji famozno tržište književnosti, samim tim bi trebalo da postoji i mesto za pisce, odnosno, način da oni obezbede svoju egzistenciju.
„Način na koji je Vladimir Tabašević zaplivao u svoj romaneskni lirizam Tiho teče Misisipi podsjeća na voz koji vodi u anarhičnu razgradnju sveta kakav smo poznavali. Neočekivani rečenični obrti, duhoviti i inventivni, nepotrošeni, stvaraju lepotu pripovjednih, živih slika koje se nižu u mahnitom ritmu želje da se ispričaju u dahu. Čitalac želi da prati taj ritam i hita za njim, ali emocija, tuga i tragičnost zaustave ga svako malo i nateraju da izroni iz tog sveta, da udahne novu dozu snage kako bi se vratio. Tabašević je napisao roman o bliskosti, gubitku i pripadanju, dakle ljubavni roman, ma koliko takvo određenje bilo nesigurno ili napušteno. Baš zato je za takav izbor potrebno hrabrosti, talenta i stila,“ obrazloženje je žirija Nagrade „Mirko Kovač“.
- Nesumnjivo je reč o velikom talentu. Svež glas u srpskoj književnosti i osoben rukopis. Velika mana je neujednačen stil, u rasponu od sjajne igre rečima do banalnih fraza koje nemaju nijedno opravdanje u samom delu. Kad bude malo, ali samo malo, pročistio stil, Tabašević će uzeti i Ninovu nagradu. Andrićevim rečima: “Pisac nije onaj koji ume da piše, već koji ume da briše”, kaže jedan od posetilaca promocije u Šapcu.
M.F.
Najnoviji broj
18. april 2024.
