MILOJKO PANTIĆ POVODOM 26 GODINA POBEDE CRVENE ZVEZDE NAD BAJERNOM
DAN KADA SE NEBO OTVORILO
Bio je to trenutak za istoriju koji se nikada do tada i posle toga nije dogodio – priseća se za „Glas Podrinja“ legendarni Milojko Pantić. Stanje u srpskom fudbalu nikada nije bilo gore, a jedan od nekada najpopularnijih sportskih komentatora već deset godina ne prati fudbal u Srbiji
Te srede, 24. aprila 1991. godine, nebo se otvorilo, a stadion je eksplodirao. „Crvena zvezda“ je u epskom meču, u poslednjim trenucima, autogolom čuvenog Augentalera „izbacila“ Bajern iz polufinala Kupa šampiona i nastavila put ka besmrtnosti.
Neizostavni deo te istorije je i legendarni sportski komentator Milojko Pantić koji je upravo rečima sa početka ovog teksta, takođe, stekao besmrtnost.
- Kada god pogledam taj snimak, odmah me uhvati neka uznemirenost. Pomislio sam u sebi, pa neće valjda opet da nas izbace, uvek ti Nemci i Italijani. Komentar – nebo se otvorilo, stadion je eksplodirao, spontano je izašao iz mene. Jednostavno bio je to trenutak za istoriju – priseća se za „Glas Podrinja“ legendarni Milojko Pantić.
Posle ovog istorijskog uspeha Crvene Zvezde, Pantić je bio svestan da se takav fudbalski meč teško može dogoditi još jednom.
- Bili su poslednji trenuci revanša na Marakani, a onda se dogodio autogol iz situacije koja uopšte nije nagoveštavala takav ishod. Ali eto, i sam Bog je, ma šta to značilo, nagradio naš najtrofejniji tim. Samo se tako može objasniti odlučujući gol koji je „Bajern“ dao samom sebi. Takav gol nikada, ni pre ni posle tog 24. aprila, nije viđen u svetu profesionalnog fudbala – ističe Pantić.
Jedan od najboljih sportskih komentatora u staroj Jugoslaviji, kako kaže, već deset godina ne prati domaći fudbal, čak ni na televiziji.
- To više nije fudbal, i veoma sam miran, jer se ne nerviram. Sve je laž. Ni ta naša jedina dva stadiona, a ostalo su igrališta, nemaju više publike. Ima samo grobara i delija, nema prijatelja fudbala. Oni se zalažu za Kosovo, pevaju pesme kako je Kosovo srce Srbije, govore da je UEFA mafija zato što je primila Kosovo. Što onda ne izađemo iz te mafije, jer je članstvo u UEFA dobrovoljno – pita se Pantić.
Po njemu, „Crvena zvezda“ i „Partizan“ su isti klub sa različitim bojama na dresovima.
- Klubovi su u rukama sprege – politike, kleptobiznisa i kriminala. Oba kluba su u rukama mafije koja se bavi dilovanjem droge. Pored toga, zarađuju kupovinom i prodajom igrača. Kupuju igrače iz Afrike i Južne Amerike za 50.000 evra, a kažu da su došli za 300.000 evra i razliku stave sebi u džep – napominje Pantić.
On dodaje da stanje u fudbalu nikada nije bilo gore. Za vreme Miloševića, kako kaže, „Zvezda“ je bila prvak Evrope, a tadašnji vlastodržac se nije zanimao za sport, jer je kao školarac oslobođen fizičke kulture. Danas vlastodržac i njegova bratija misle da su bolji od svakog trenera.
- Dajte mi jedan argument da se na čelu Partizana nalazi Milorad Vučelić, i ne samo on. Pogledajte Fudbalski savez Srbije. Predsednik je Slaviša Kokeza, vlasnik automehaničarske radnje. Rukovodi Savezom kao svojom radnjom. On je umislio da je nekada igrao fudbal za Brodarac i sada taj klub mora da bude prvak omladinske lige Srbije. U Jagodini su ih u prvom poluvremenu razbili momci iz istoimenog kluba, a onda je stigao poziv da moraju da ih puste, jer Brodarac mora da igra omladinsku Ligu šampiona. Eto ko i kako vodi srpski fudbal – zaključuje Pantić.
POMOGAO ZVEZDI
- Nedelju dana pre velikog finala u Bariju, gledao sam u Marseju „Olimpik“ sa Ljupkom Petrovićem. „Olimpik“ je bio maestralan. Bili su u boljoj formi od „Zvezde“ i kada me je Ljupko pitao šta mislim kako treba da postavi utakmicu u finalu, rekao sam mu da će nas razbiti ako se budemo otvorili i igrali napadački. Ljupko je izveo tim koji je odigrao da ne primi gol, nijednu šansu nisu imali, ali su imali ogromno samopouzdanje koje nikada nisam imao priliku da vidim i osetim. Svi su bili uvereni u pobedu i uzeli su pehar Kupa šampiona – ističe Pantić.
- Pratim ovo što radi Slavoljub Muslin i dobro vodi reprezentaciju. Verujem da ćemo se plasirati na naredno Svetsko prvenstvo. Ne treba od fudbala da pravimo fetiš. To je obično guranje lopte, kako je to jednom prilikom rekao Velibor Vasović. Fudbal više nije ona igra od kada je FIFA omogućila veliki novac. Ako neko potpiše papir i dobije 100 miliona evra, pa taj mora loptu da progura i unese je u gol. Taj ne sme da promaši nijednu šansu, penal, ali ipak svi promaše – kaže Pantić.
Neizostavni deo te istorije je i legendarni sportski komentator Milojko Pantić koji je upravo rečima sa početka ovog teksta, takođe, stekao besmrtnost.
- Kada god pogledam taj snimak, odmah me uhvati neka uznemirenost. Pomislio sam u sebi, pa neće valjda opet da nas izbace, uvek ti Nemci i Italijani. Komentar – nebo se otvorilo, stadion je eksplodirao, spontano je izašao iz mene. Jednostavno bio je to trenutak za istoriju – priseća se za „Glas Podrinja“ legendarni Milojko Pantić.
Posle ovog istorijskog uspeha Crvene Zvezde, Pantić je bio svestan da se takav fudbalski meč teško može dogoditi još jednom.
- Bili su poslednji trenuci revanša na Marakani, a onda se dogodio autogol iz situacije koja uopšte nije nagoveštavala takav ishod. Ali eto, i sam Bog je, ma šta to značilo, nagradio naš najtrofejniji tim. Samo se tako može objasniti odlučujući gol koji je „Bajern“ dao samom sebi. Takav gol nikada, ni pre ni posle tog 24. aprila, nije viđen u svetu profesionalnog fudbala – ističe Pantić.
Jedan od najboljih sportskih komentatora u staroj Jugoslaviji, kako kaže, već deset godina ne prati domaći fudbal, čak ni na televiziji.
- To više nije fudbal, i veoma sam miran, jer se ne nerviram. Sve je laž. Ni ta naša jedina dva stadiona, a ostalo su igrališta, nemaju više publike. Ima samo grobara i delija, nema prijatelja fudbala. Oni se zalažu za Kosovo, pevaju pesme kako je Kosovo srce Srbije, govore da je UEFA mafija zato što je primila Kosovo. Što onda ne izađemo iz te mafije, jer je članstvo u UEFA dobrovoljno – pita se Pantić.
Po njemu, „Crvena zvezda“ i „Partizan“ su isti klub sa različitim bojama na dresovima.
- Klubovi su u rukama sprege – politike, kleptobiznisa i kriminala. Oba kluba su u rukama mafije koja se bavi dilovanjem droge. Pored toga, zarađuju kupovinom i prodajom igrača. Kupuju igrače iz Afrike i Južne Amerike za 50.000 evra, a kažu da su došli za 300.000 evra i razliku stave sebi u džep – napominje Pantić.
On dodaje da stanje u fudbalu nikada nije bilo gore. Za vreme Miloševića, kako kaže, „Zvezda“ je bila prvak Evrope, a tadašnji vlastodržac se nije zanimao za sport, jer je kao školarac oslobođen fizičke kulture. Danas vlastodržac i njegova bratija misle da su bolji od svakog trenera.
- Dajte mi jedan argument da se na čelu Partizana nalazi Milorad Vučelić, i ne samo on. Pogledajte Fudbalski savez Srbije. Predsednik je Slaviša Kokeza, vlasnik automehaničarske radnje. Rukovodi Savezom kao svojom radnjom. On je umislio da je nekada igrao fudbal za Brodarac i sada taj klub mora da bude prvak omladinske lige Srbije. U Jagodini su ih u prvom poluvremenu razbili momci iz istoimenog kluba, a onda je stigao poziv da moraju da ih puste, jer Brodarac mora da igra omladinsku Ligu šampiona. Eto ko i kako vodi srpski fudbal – zaključuje Pantić.
- Nedelju dana pre velikog finala u Bariju, gledao sam u Marseju „Olimpik“ sa Ljupkom Petrovićem. „Olimpik“ je bio maestralan. Bili su u boljoj formi od „Zvezde“ i kada me je Ljupko pitao šta mislim kako treba da postavi utakmicu u finalu, rekao sam mu da će nas razbiti ako se budemo otvorili i igrali napadački. Ljupko je izveo tim koji je odigrao da ne primi gol, nijednu šansu nisu imali, ali su imali ogromno samopouzdanje koje nikada nisam imao priliku da vidim i osetim. Svi su bili uvereni u pobedu i uzeli su pehar Kupa šampiona – ističe Pantić.
N. K.
Najnoviji broj
18. april 2024.
