ŽIVIMO U APSURDISTANU

„Velika drama“ Siniše Kovačevića tokom aprila i maja nije se našla na repertoaru Narodnog pozorišta iako je jedna od retkih, ako ne i jedina, koja je uvek rasprodata. Bez ikakvog objašnjenja, skinuta je sa repertoara, a četvoročasovnu sagu o crnogorskoj porodici Vučić u Vojvodini moći će da pogledaju Šapčani u petak, 26. maja, na velikoj sceni Šabačkog pozorišta.
Uoči gostovanja kapitalnog dela našeg poznatog dramskog pisca i reditelja, Kovačević za „Glas Podrinja“ ne može da kaže šta je razlog da se „Velika drama“ skine sa repertoara, jer – ne zna.
- Previše ste ozbiljan medij da bih svoje slutnje i podozrenja iznosio. Prosto, kao ozbiljni sagovornici zaslužujete ozbiljnu informaciju, a ja je nemam. Radi se o tome da kako koja pop-zvezda treba da ima koncert u Narodnom pozorištu tako se skine Velika drama. Isto i kako nekoj premijeri zafali dan za probu tako se skine Velika drama sa repertoara, i kako Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada krene sa nekom predstavom put Beograda, ponovo žrtva bude Velika drama. To je ono što ja znam, a pošto ne prelazim prag te cenjene kuće, ostalo ne znam – kaže Kovačević.
A, prag Narodnog pozorišta ne prelazi već nekoliko godina od kada mu je, kako nam naglašava, na brutalan i strašno naprednjački način skinuta predstava koja je bila u procesu rada „Čudesni“.
- To je bio prvi atak novih političkih naprednih snaga na umetnost u Srbiji. U krajnjoj liniji, možete da pitate menadžment Narodnog pozorišta zašto je Velika drama skinuta sa repertoara, a verujem da će vam oni iskreno i čestito dati odgovor na to pitanje – dodaje naš sagovornik.
Kovačević ističe da je za njega i ljude koji su radili sa njim tu predstavu najveći kompliment činjenica da su karte za „Veliku dramu“ uvek rasprodate.
- Imam kod kuće pismo jednog momka iz Bijelog Polja koji mi se zahvalio, jer je zahvaljujući Velikoj drami u značajnoj meri popravio svoj budžet pošto se bavio zaboravljenim zanatom – tapkarenjem. To pismo mi je, uz sve nagrade koje sam dobijao, najdraže. Uvek je puna, velika grupa glumaca je odrasla uz tu predstavu, a usudio bih se da kažem i velika grupa gledalaca, jer ima ljudi koji su je gledali i po nekoliko desetina puta. Radi se verovatno o mazohistima – par ekselans, jer predstava traje četiri sata – napominje Kovačević.
On smatra da živimo u apsurdnim vremenima.
- Ružno je baviti se samocitatima, posežete za njima kada inspiracija i svi drugi argumenti izostanu ali vrlo sam ponosan na činjenicu da sam autor reči koja opisuje vreme u kojem živimo, a mi živimo u – apsurdistanu. Ovo je zemlja apsurda, i svaki put kada pomislite da apsurdnije ne može da bude, onda vas stvarnost demantuje.