JUBILARNI 40. SAZIV JALOVIČKE LIKOVNE KOLONIJE
Posebna hronika sela
Jalovička likovna kolonija ove godine proslavlja svoj četrdeseti rođendan. U subotu, 5. avgusta, u živopisno posavotamnavsko selo, stigli su umetnici iz Nemačke, Slovenije, Albanije i Srbije. Ekipa “Glasa Podrinja” zatekla ih je u opuštenoj i pomalo nadrealnoj atmosferi, u kišno nedeljno veče. Hodali su sa peškirima u rukama, s obzirom da krov polurazrušenog Doma omladine, namenski adaptiranog za Koloniju (očigledno nedovoljno), prokišnjava. Nimalo se nisu zabrinuli, verovatno zbog čarolije Jalovika, koji oživi svakog leta u simbiozi sa umetnicima. Ni činjenica da je nestalo struje nije zasmetala. Nekakva tiha radost spustila se na sve.
Akademski slikar Branislav Nikolić, u Jalovik dolazi od rane mladosti. U početku je pomagao Kosti Bogdanoviću, a poslednjih petnaest godina je selektor Kolonije.
- Ovo je sastavni deo mog života. Moja porodica i prijatelji znaju da leti dolazim u Jalovik, pa sve planove kujemo u vezi sa tim. Tokom godine pratim domaću i stranu likovnu scenu, a kad dođem ovde, uživam. Ovih deset dana u Jalovku, kruna je svega. Atmosfera je uvek dobra, a umetnici probrani i kvalitetni, kaže Nikolić.
Nije nepoznato da je Jalovička kolonija odavno poznata u krugovima savremene umetnosti. Kroz nju je prošla plejada domaćih i stranih umetnika iz Japana, Francuske, Italije, Švedske, Amerike, Egipta, Urugvaja, Španije, Holandije, Rusije… Svoj pečat ostavili su Petar Omčikus, Kosa Bokšan, Neša Paripović, Slobodan Kojić, Mrđan Bajić, Vladimir Perić Talent, Milorad Mladenović i mnogi drugi.
Kolonija ima svoju galeriju, čiji fundus predstavlja pravu riznicu skulptura, crteža, grafika, pastela, fotografija, video-radova…
Na pitanje šta karakteriše 40. saziv, Nikolić odgovara da ovaj doživljavaju kao i prethodne – Trudimo se da uradimo najbolje što možemo na osnovu sredstava kojima raspolažemo.
Ove godine, Koloniju je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja sa 450.000, a opština Vladimirci sa 200.000 dinara.
- Ministarstvo nam daje podršku, jer je poznato da mi svaki dinar ispoštujemo, što je zasluga organizatora. Svake godine uradimo katalog i apdejtujemo sajt, tako da Ministarstvo ima uvid u naš rad. Što se tiče infrasturkture, to bi trebalo da prepozna lokalna zajednica, dodaje Brana.
Oduvek je dobro koje imamo svetu bilo bolje poznato nego nama samima.
Jalovik je jedinstvena galerija. “Prvo”, govorio je Kosta Bogdanović, “stvaranje umetničkog dela u nekonvencionalnim uslovima, gde je i domaćin svedok postojanja jednog do skora njemu nepoznatog poziva umetnika, u ovom selu je postao ne samo prepoznat i prihvaćen, nego i veoma uvažen. Drugo, ovde je stvoren jedan poseban komunikacijski sistem koga određuju okolnosti, na primer, ko je umetnik, kod koga je, šta on radi… Ova dva momenta stvaraju povode za jednu posebnu hroniku sela u vidu prepričavanja i pamćenja, što takođe čini jedan vid specifične lokalne i javne kritike rada Kolonije”.
A kad smo kod pamćenja i prepričavanja, te večeri smo slušali o nekim prohujalim ljubavima, koje su oživele u sećanjima aktera. Jer, volelo se, kako ne bi?
Umetnici koje učestvuju u radu 40. saziva JLK su: Damjan Kocijančić, Rok Bogataj, Robert Veru, Ilir Kaso, Mia Ćuk, Mihaela Vujnović, Umetnička kolaborativna grupa Dim Tim (Danijela Mršulja i Milenko Vasić) i Branislav Nikolić. Sa njima su istoričar umetnosti Dušan Savić, kustos Doma omladine iz Boegrada i organizatorka Đenadija Šujić, koja nastavlja tradiciju koju je, sa Zoranom Simićem, započeo njen otac, Milovan Šujić.
Akademski slikar Branislav Nikolić, u Jalovik dolazi od rane mladosti. U početku je pomagao Kosti Bogdanoviću, a poslednjih petnaest godina je selektor Kolonije.
- Ovo je sastavni deo mog života. Moja porodica i prijatelji znaju da leti dolazim u Jalovik, pa sve planove kujemo u vezi sa tim. Tokom godine pratim domaću i stranu likovnu scenu, a kad dođem ovde, uživam. Ovih deset dana u Jalovku, kruna je svega. Atmosfera je uvek dobra, a umetnici probrani i kvalitetni, kaže Nikolić.
Nije nepoznato da je Jalovička kolonija odavno poznata u krugovima savremene umetnosti. Kroz nju je prošla plejada domaćih i stranih umetnika iz Japana, Francuske, Italije, Švedske, Amerike, Egipta, Urugvaja, Španije, Holandije, Rusije… Svoj pečat ostavili su Petar Omčikus, Kosa Bokšan, Neša Paripović, Slobodan Kojić, Mrđan Bajić, Vladimir Perić Talent, Milorad Mladenović i mnogi drugi.
Kolonija ima svoju galeriju, čiji fundus predstavlja pravu riznicu skulptura, crteža, grafika, pastela, fotografija, video-radova…
Na pitanje šta karakteriše 40. saziv, Nikolić odgovara da ovaj doživljavaju kao i prethodne – Trudimo se da uradimo najbolje što možemo na osnovu sredstava kojima raspolažemo.
Ove godine, Koloniju je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja sa 450.000, a opština Vladimirci sa 200.000 dinara.
- Ministarstvo nam daje podršku, jer je poznato da mi svaki dinar ispoštujemo, što je zasluga organizatora. Svake godine uradimo katalog i apdejtujemo sajt, tako da Ministarstvo ima uvid u naš rad. Što se tiče infrasturkture, to bi trebalo da prepozna lokalna zajednica, dodaje Brana.
Oduvek je dobro koje imamo svetu bilo bolje poznato nego nama samima.
Jalovik je jedinstvena galerija. “Prvo”, govorio je Kosta Bogdanović, “stvaranje umetničkog dela u nekonvencionalnim uslovima, gde je i domaćin svedok postojanja jednog do skora njemu nepoznatog poziva umetnika, u ovom selu je postao ne samo prepoznat i prihvaćen, nego i veoma uvažen. Drugo, ovde je stvoren jedan poseban komunikacijski sistem koga određuju okolnosti, na primer, ko je umetnik, kod koga je, šta on radi… Ova dva momenta stvaraju povode za jednu posebnu hroniku sela u vidu prepričavanja i pamćenja, što takođe čini jedan vid specifične lokalne i javne kritike rada Kolonije”.
A kad smo kod pamćenja i prepričavanja, te večeri smo slušali o nekim prohujalim ljubavima, koje su oživele u sećanjima aktera. Jer, volelo se, kako ne bi?
M.F.
Najnoviji broj
18. april 2024.
