POVODOM NOVE IDEJE ALEKSANDRA VULINA O POSTAVLjANjU PORTRETA PREDSENDIKA SRBIJE
KULT DRŽAVE, ILI LIČNOSTI
Ministar odbrane koji nije služio vojsku zna recept za jačanje države i predlaže po ugledu na sve velike vojske u svetu da i srpska u kasarna ima portret svog vrhovnog komandanta. Postavljanjem fotografija Aleksandra Vučića širom srpskih kasarni jačo bi se njegov kult, a ne države i nacije, saglasni sagovornici „Glasa Podrinja“
Posle genijalnosti koja se tiče vojne obuke kompletnog stanovništva, uključujući i žene do 50 godina, vaskoliki narod Vulin je obavestio, doduše putem raskrinkane vojne tajne, da želi da u svakoj kasarni po jedan zid bude ulepšan portretom vrhovnog komandanta
Od kada je postao ministar vojni, Aleksandar Vulin izbacuje iz svog arsenala ideju za idejom. Posle genijalnosti koja se tiče vojne obuke kompletnog stanovništva, uključujući i žene do 50 godina, vaskoliki narod Vulin je obavestio, doduše putem raskrinkane vojne tajne, da želi da u svakoj kasarni po jedan zid bude ulepšan portretom vrhovnog komandanta – Aleksandra Vučića.
Po njemu bi postavljanje fotografija vrhovnog komandanta trebalo gledati „isključivo kroz jačanje kulta države“.
- Nemojte gledati kroz predsednika koji vam se ne dopada ili dopada. To se treba posmatrati isključivo kroz jačanje kulta države Srbije – odgovorio je Vulin novinarima koje je zanimalo da pojasni svoju ideju.
Onda je odgovorio vrhovni komandant zatraživši da se njegove slike ne postavljaju na bilo kakve zidove.
- Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je skroman, ali to ne znači da Srbija treba da bude neuređena država. Vučić ne želi da se postavljanje njegovih fotografija u institucijama koristi kao napad na Srbiju i zato odbija tu inicijativu, iako je ona u skladu sa Zakonom. Moju inicijativu da se fotografije Aleksandra Vučića postave u prostorije Vojske Srbije podržale su sve uprave Vojske i Generalštaba. Ne postoji nijedna ozbiljna vojska u svetu koja nema u svojoj prostoriji slike vrhovnog komandanta – pravdao je Vulin svoju inicijativu.
Nije izdržao da ne pecne i bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića rekavši da nikome nije smetalo da se postavljaju slike Borisa Tadića dok je bio predsednik.
Predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke u Šapcu Dušan Kostadinović kaže za „Glas Podrinja“ da je neumesno govoriti o postavljanju slika predsednika, kako u vojsci tako i u drugim državnim institucijama, sa ciljem da se jača kult države, u trenutku kada je taj predsednik Aleksandar Vučić.
- Čitava politička praksa Vučića, od njegovog dolaska na vlast i poziciju prvog potpredsednika Vlade, preko premijerskog mesta, a sada već i na predsedničkoj funkciji, protiče u jednom autokratskom maniru. Činjenica je da je i sama njegova kandidatura na predsedničkim izborima bila, bez sumnje, motivisana samo jednim razlogom, a to je da prigrabi sve poluge vlasti u svoje ruke. Kada je rešio da se od predsednika Vlade promoviše u predsednika države, Vučić je znao da će on birati novog premijera, baš kao i po kojim kriterijumima će to učiniti a da njegov uticaj ostane neprikosnoven. Ako Vučić sebi daje za pravo da se na ovakav način ruga državnom uređenju zemlje na čijem je čelu, zašto to ne bi činili i njegovi ministri – ističe Kostadinović.
Kada je već reč o ministrima, Kostadinović primećuje da se u poslednje vreme naročito ističe Vulin.
- U izražavanju svoje naklonosti ka liku i delu svog imenjaka Aleksandra, on je otišao korak dalje, poistovetivši Vučića sa državom i time dajući legitimitet za sve ono što Vučić, protivno Ustavu, čini. Kada već imate vladara koji nam svaki dan i svkim svojim postupkom poručuje da je on država, odavanje pošte njegovim slikama nije stvaranje kulta države niti njeno jačanje, već samo i isključivo stvaranje kulta ličnosti, koji služi da „obožavanom“ nosiocu vlasti omogući što duži boravak na njoj. U krajnjem slučaju, ako im je toliko stalo do jačanja države na svaki mogući način, zašto ovakve mere nisu predlagane za vreme dok je Nikolić bio predsednik, nego veoma simptomatično sa dolaskom Vučića na ovu funkciju – ističe predsednik šabačkih demokrata.
Po njemu, koliko je opasno stvarati kult ličnosti videli smo kroz brojne istorijske primere autokratskih režima.
- Srbiji ne trebaju kultovi države, vođe i nacionalnih obeležja. Srbiji je potreban jak i uređen sistem koji će omogućiti postojanje pravne države, koja će, dalje, biti garant poštovanja Zakona, kao i ostvarenje ljudskih i građanskih prava svih njenih stanovnika, bez obzira na partijsku knjižicu i političku opredeljenost. To je ono što našoj zemlji ne mogu da obezbede lažni evropejci i vlastodršci koji se samo deklarativno zalažu za demokratiju, dok iz svakog njihovog postupka „viče“ diktatura – zaključuje Kostadinović.
Sličnog mišljenja je i Slaviša Kostadinović, član Gradskog veća. On je siguran da se realizacijom ovog predloga nastavlja sa stvaranjem kulta ličnosti, a ne da se gradi kult države.
- Kod nas je uobičajeno da se stvara kult ličnosti. Sve se svodi na jednog čoveka i njegove odluke. Poštujem izbor Aleksandra Vučića za predsednika Srbije, i to je volja većine izašlih birača na izbore. Moramo, međutim, da izgradimo sistem, a ne da veličamo jednog čoveka – kaže on.
Prema rečima gradskog većnika, Srbija se opredelila da bude parlamentarna demokratija u kojoj je Skupština zadužena da usvaja zakone koji će stvoriti zdrav sistem. Nije na ministrima da odlučuju šta će biti sistem, a šta ne. Oni su deo izvršne vlasti – kaže Slaviša Kostadinović.
Prema njegovim rečima, kod nas je usađeno idolopoklonstvo i to predstavlja opasnost po društvo.
- Ono se stvara u političkim organizacijama, gde su lokalni odbori i stranački organi deklarativno samostalni u radu i odlučivanju, a na kraju se sve svodi na odluku jednog čoveka. Način delovanja u političkim organizacijama prenesemo i na državni nivo kada se desi prilika. To je idealan način za urušavanje državnog sistema - kaže član Gradskog veća.
REČ ISTORIČARA
- Ovde je na prvom mestu, pokušaj daljeg jačanja kulta ličnosti predsednika države, a posredno i širenje doze straha i percepcije kod ljudi da je On taj, koji o svemu misli i o svemu odlučuje. Poslednje masovno postavljanje fotografija u državne institucije, bilo je za vreme Josipa Broza Tita, a nakon njegovog vremena ovo je sporadično bila praksa u pojedinim institucijama, prevashodno u diplomatsko konzularnim-predstavništvima Jugoslavije, a potom Srbije u svetu. Mislim da nema potrebe da se vraćamo u prošlost i da moramo da shvatimo da jedan čovek ne sme nikada da se poistoveti sa državom, a ponajviše da ne nasedamo na trikove političara koji često rade sve suprotno od onoga što prezentuju javnosti – naglašava istoričar Dejan Živanović.
Od kada je postao ministar vojni, Aleksandar Vulin izbacuje iz svog arsenala ideju za idejom. Posle genijalnosti koja se tiče vojne obuke kompletnog stanovništva, uključujući i žene do 50 godina, vaskoliki narod Vulin je obavestio, doduše putem raskrinkane vojne tajne, da želi da u svakoj kasarni po jedan zid bude ulepšan portretom vrhovnog komandanta – Aleksandra Vučića.
Po njemu bi postavljanje fotografija vrhovnog komandanta trebalo gledati „isključivo kroz jačanje kulta države“.
- Nemojte gledati kroz predsednika koji vam se ne dopada ili dopada. To se treba posmatrati isključivo kroz jačanje kulta države Srbije – odgovorio je Vulin novinarima koje je zanimalo da pojasni svoju ideju.
Onda je odgovorio vrhovni komandant zatraživši da se njegove slike ne postavljaju na bilo kakve zidove.
- Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je skroman, ali to ne znači da Srbija treba da bude neuređena država. Vučić ne želi da se postavljanje njegovih fotografija u institucijama koristi kao napad na Srbiju i zato odbija tu inicijativu, iako je ona u skladu sa Zakonom. Moju inicijativu da se fotografije Aleksandra Vučića postave u prostorije Vojske Srbije podržale su sve uprave Vojske i Generalštaba. Ne postoji nijedna ozbiljna vojska u svetu koja nema u svojoj prostoriji slike vrhovnog komandanta – pravdao je Vulin svoju inicijativu.
Nije izdržao da ne pecne i bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića rekavši da nikome nije smetalo da se postavljaju slike Borisa Tadića dok je bio predsednik.
Predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke u Šapcu Dušan Kostadinović kaže za „Glas Podrinja“ da je neumesno govoriti o postavljanju slika predsednika, kako u vojsci tako i u drugim državnim institucijama, sa ciljem da se jača kult države, u trenutku kada je taj predsednik Aleksandar Vučić.
- Čitava politička praksa Vučića, od njegovog dolaska na vlast i poziciju prvog potpredsednika Vlade, preko premijerskog mesta, a sada već i na predsedničkoj funkciji, protiče u jednom autokratskom maniru. Činjenica je da je i sama njegova kandidatura na predsedničkim izborima bila, bez sumnje, motivisana samo jednim razlogom, a to je da prigrabi sve poluge vlasti u svoje ruke. Kada je rešio da se od predsednika Vlade promoviše u predsednika države, Vučić je znao da će on birati novog premijera, baš kao i po kojim kriterijumima će to učiniti a da njegov uticaj ostane neprikosnoven. Ako Vučić sebi daje za pravo da se na ovakav način ruga državnom uređenju zemlje na čijem je čelu, zašto to ne bi činili i njegovi ministri – ističe Kostadinović.
Kada je već reč o ministrima, Kostadinović primećuje da se u poslednje vreme naročito ističe Vulin.
- U izražavanju svoje naklonosti ka liku i delu svog imenjaka Aleksandra, on je otišao korak dalje, poistovetivši Vučića sa državom i time dajući legitimitet za sve ono što Vučić, protivno Ustavu, čini. Kada već imate vladara koji nam svaki dan i svkim svojim postupkom poručuje da je on država, odavanje pošte njegovim slikama nije stvaranje kulta države niti njeno jačanje, već samo i isključivo stvaranje kulta ličnosti, koji služi da „obožavanom“ nosiocu vlasti omogući što duži boravak na njoj. U krajnjem slučaju, ako im je toliko stalo do jačanja države na svaki mogući način, zašto ovakve mere nisu predlagane za vreme dok je Nikolić bio predsednik, nego veoma simptomatično sa dolaskom Vučića na ovu funkciju – ističe predsednik šabačkih demokrata.
Po njemu, koliko je opasno stvarati kult ličnosti videli smo kroz brojne istorijske primere autokratskih režima.
- Srbiji ne trebaju kultovi države, vođe i nacionalnih obeležja. Srbiji je potreban jak i uređen sistem koji će omogućiti postojanje pravne države, koja će, dalje, biti garant poštovanja Zakona, kao i ostvarenje ljudskih i građanskih prava svih njenih stanovnika, bez obzira na partijsku knjižicu i političku opredeljenost. To je ono što našoj zemlji ne mogu da obezbede lažni evropejci i vlastodršci koji se samo deklarativno zalažu za demokratiju, dok iz svakog njihovog postupka „viče“ diktatura – zaključuje Kostadinović.
Sličnog mišljenja je i Slaviša Kostadinović, član Gradskog veća. On je siguran da se realizacijom ovog predloga nastavlja sa stvaranjem kulta ličnosti, a ne da se gradi kult države.
- Kod nas je uobičajeno da se stvara kult ličnosti. Sve se svodi na jednog čoveka i njegove odluke. Poštujem izbor Aleksandra Vučića za predsednika Srbije, i to je volja većine izašlih birača na izbore. Moramo, međutim, da izgradimo sistem, a ne da veličamo jednog čoveka – kaže on.
Prema rečima gradskog većnika, Srbija se opredelila da bude parlamentarna demokratija u kojoj je Skupština zadužena da usvaja zakone koji će stvoriti zdrav sistem. Nije na ministrima da odlučuju šta će biti sistem, a šta ne. Oni su deo izvršne vlasti – kaže Slaviša Kostadinović.
Prema njegovim rečima, kod nas je usađeno idolopoklonstvo i to predstavlja opasnost po društvo.
- Ono se stvara u političkim organizacijama, gde su lokalni odbori i stranački organi deklarativno samostalni u radu i odlučivanju, a na kraju se sve svodi na odluku jednog čoveka. Način delovanja u političkim organizacijama prenesemo i na državni nivo kada se desi prilika. To je idealan način za urušavanje državnog sistema - kaže član Gradskog veća.
- Ovde je na prvom mestu, pokušaj daljeg jačanja kulta ličnosti predsednika države, a posredno i širenje doze straha i percepcije kod ljudi da je On taj, koji o svemu misli i o svemu odlučuje. Poslednje masovno postavljanje fotografija u državne institucije, bilo je za vreme Josipa Broza Tita, a nakon njegovog vremena ovo je sporadično bila praksa u pojedinim institucijama, prevashodno u diplomatsko konzularnim-predstavništvima Jugoslavije, a potom Srbije u svetu. Mislim da nema potrebe da se vraćamo u prošlost i da moramo da shvatimo da jedan čovek ne sme nikada da se poistoveti sa državom, a ponajviše da ne nasedamo na trikove političara koji često rade sve suprotno od onoga što prezentuju javnosti – naglašava istoričar Dejan Živanović.
N. K.
Najnoviji broj
11. april 2024.
