Berza

  • aero 848 ▼ -0,24%
  • akdm 342 ▲ 6,88%
  • dnos 3.200 ⚫ 0,00%
  • gmon 2.001 ▼ -0,25%
  • irtl 900 ⚫ 0,00%
  • kmbn 3.299 ▼ -0,03%
  • mtlc 1.950 ▲ 0,05%
  • niis 710 ▲ 0,28%
  • pdza 8.500 ▲ 2,41%
  • puue 140 ⚫ 0,00%
  • tpdn 300 ⚫ 0,00%
  • trgom 955 ⚫ 0,00%
(31. avgust 2017.)
PriČa:

Prvi dan u školi

“Brzo, zakasnićemo” – nervozno me požurivala majka.
Još jednom je namestila tregere na kratkim pantalonama, što su se ukrštali na leđima i povukla dokolenice koje su, zbog slabog lastiša, padale na dole. Popravljajući razdeljak, na silu napravljen, išao sam par koraka ispred nje. Te noći nisam spavao: Ko li će doći, učitelj ili učiteljica?
Moraš pokloniti cveće, prvi je dan u školi – govorila je i maramicom brisla vlažne oči.
Podrhtavao sam celim telom. Poželeo sam da pobegnem, da nađem neko skrovito mesto u Zabranu, gde me niko neće naći. Pred školom sam uhvatio majku za ruku. Naleteli smo na poslužitelja koji je sam sebi odredio veliku važnost. Stajao je raširenih nogu, strogog izraza lica i svako je morao prvo njemu da se obrati. Posle duže pauze, pokazao nam je učionicu gde ćemo se smestiti.
Unutra su već bili mnogi roditelji sa decom i dok su oni razgovarali, deca su ćutala, pogleda upravljenog napred. Obučeni su bili u najlepša odela, ali radosti nije bilo. Uredno očešljani dečaci su sedeli po strani, a devojčice sa napravljenim loknama i spretno uvijenim pletenicama, privijale su se uz svoje roditelje. Čuo se poneki dečji uzdah. Svi su napeto iščekivali.
Ušao je učitelj i u učionici je nastao muk. Posmatrali smo ga ispod oka. Bio je manji rastom, prosede, talasaste kose, sivih, sitnih očiju, izraženih veđa i jagodica, a dah je odisao mirisom jakog duvana. Nosio je tesan sako i sva su dugmad bila zakopčana. Pantalone sa manžetnama dosezale su do iznad članaka pa su “šimike”, sa visokim potpeticama, izgledale još duže.
Ostali smo sami sa učiteljem, sedeći pognutih glava. Zaboravio sam sve recitacije koje sam znao. Pokušavao je da nas oraspoloži. Hodao je između klupa, nešto je govorio, čak se i smejao, a meni je tutnjalo u glavi da sam mislio da će se raspasti. I jednog trenutka me je pomilovao. Žmarci su mi silazili niz leđa, goreo sam od uzbuđenja. Počeo je da svira na violini neku melodiju, zatim drugu, koju sam prepoznao. Podigao sam glavu, smeo sam da ga pogledam. Pa i nije tako loš naš učitelj, pa i nije tako strašan, pa zar mi nisu govorili da je najlepše đačko doba.
- Deco, sutra ćemo učiti slovo A. Donesite deset drvaca...”
Cveće sam zaboravio na klupi.
Bane Janković

Najnoviji broj

14. novembar 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa