14. septembar 2017.14. sep 2017.
ZADOVOLjNI I PČELARI  I GRAĐANI
Festival pčelarstva u Šapcu

ZADOVOLjNI I PČELARI I GRAĐANI

Uspešno je protekao još jedan Internacionalni festival pčelarstva u Šapcu - tako ocenjuju i pčelari i građani koji su posetili manifestaciju u centralnoj pešačkoj zoni. Proteklog petka, 8. septembra, okupilo se oko 40 proizvođača meda i prerađevina od meda kao i desetak izlagača opreme za pčelarstvo. Uz bogat kulturno-umetnički program, pre svega namenjen deci, moglo se probati, kupovati, popričati o pčelarstvu, pa možda i razmisliti o tom unosnom poslu. U ovom trenutku samo šest odsto kapaciteta u proizvodnji meda se koristi i ta oblast ima potencijal. Mnogo ljudi od ovog posla može da zarađuje.
Čast da otvori manifestaciju, u čijoj je organizaciji učestvovala Direkcija za poljoprivredu i sva pčelarska udruženja, pripala je zameniku gradonačelnika Šapca Dušanu Kostadinoviću.
-Šabac je dobro mesto za organizaciju sajmova i festival pčelarstva, budući da se u našem kraju proizvodi najviše meda. Pokazali smo da je nama u Šapcu važno kako se odnosimo prema proizvođačima meda. Agrarni budžet u okviru budžeta grada Šapca podržava sve obuke, projekte i manifestacije koje podstiču proizvodnju meda. Ponosni smo na rad, znanje i iskustvo pčelara koji su šabački kraj svrstali među najznačajnije proizvođače meda u Srbiji. Želimo da budemo još bolji i uspešniji zato što imamo prirodne i ljudske potencijale, rekao je Kostadinović.
Prisutnima se obratio i član Izvršnog odbora Saveza pčelarskih organizacija Srbije Zoran Đurić. On je naglasio da ima još jedna oblast u kojoj smo najbolji na svetu -pčelarstvo.
-Ovaj Sajam je prilika za promociju pčelarstva, grane poljoprivrede koja je u ekspanziji. U našem regionu je izuzetno veliki broj pčelara, i to dobrih pčelara, a podsetiću samo da u Srbiji koristimo milion košnica. To je najveći broj košnica po glavi stanovnika u svetu. Voleo bih da naši građani koriste med kao hranu a ne kao lek i da tako budu zdravi lepi i uspešni.
Med je ipak privukao svoje najdraže korisnike - decu. Bilo je šminkanja na licu, klovn je pravio balone a deca iz Predškolske ustanove „Naše dete“ izvela su predstavu „Meda voli med“. Bilo je i edukacije za najmlađe pa je tako učiteljica Željka Bojić povela na izložbu meda celo odeljenje. Na štandovima su učili sa njom i pčelarima kako nastaje med i drugi pčelinji proizvodi. Pčelari su izlazili u susret deci i znanjem i posluženjem.
Jedan od njih Branislav Vuletić iz Gradojevića kod Koceljeve pre desetak godina u Novom Sadu dobio je zlatnu medalju za kvalitet meda. I dalje je isti kvalitet.
-Mora da se radi da bi i kupci i pčelari bili zadovoljni. Za dobar kvalitet potrebno je imati prirodu, potrebno je pčelarevo znanje, ljubav i treba dosta ulagati. Ne može pčelarstvo bez dosta ulaganja. Pre nego što počne da pčelari čovek mora da zamisli da ima jednu pašu na grani, jednu pašu u košnici i jednu pašu u novčaniku. Bez toga nema pčelarenja. Godina je bila solidna i ne možemo se žaliti. Bagrem je bio malo podbacio ali livada je bila dobra. Bilo je na lipi i suncokretu. Moramo biti zadovoljni i razmišljati da će biti bolje, kaže Branislav
Jedan od najvećih srpskih pčelara po broju košnica, Zoran Veselinović, izložio je na štandu i dedinu diplomu za završen pčelarski kurs iz 1958. godine. Iza njega je 200 godina tradicije u proizvodnji meda a svaki dan ispred njega je 600 košnica. Proizvodnjom meda bavi se cela porodica.
-Diplomu je dobio moj deda Živan Veselinović na završenom kursu pčelarstva 1958. godine. Tradicija pčelarstva je preko 200 godina. Dedina baba je u miraz donela pčelinjak. Ja izlažem od 1992. godine kada sam prvi put bio na sajmu na Tašmajdanu. Cela se porodica bavi pčelarstvom. Sajam je dobar jer su predstavljeni pravi proizvođači meda. Građani su dobili priliku da kupe pravi med i mislim da će sve manje biti veštačkog meda. Prvi put izlažem u Šapcu i vidim koliko su ljudi zainteresovani, raspituju se, probaju, kupuju. Ja sam predsednik Šabačkog udruženja pčelara imamo oko 120 članova, sa pridruženim oko 150 članova. Godina je bila delimično loša jer je prva polovina bila kišovita i hladna. Bagremova paša se nije iskoristila, bilo je gubitaka i na Fruškoj gori jer su je tretirali protiv komaraca. Suncokret je bio delimično dobar pa je, kada se sve sabere, dobijeno oko 30 posto od očekivanog.
Meda je ipak bilo po ceni od 600 do 700 dinara za kilogram. Prodavao se dobro i onaj iz Šapca i oni iz Valjeva, Koceljeve, Loznice, Uba, Ljiga, Novog Sada, Beograda, Obrenovca, Aleksinca i drugih gradova odakle su stigli izlagači.
M. Ž.

Najnoviji broj

22. februar 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa