Фестивал пчеларства у Шапцу
ЗАДОВОЉНИ И ПЧЕЛАРИ И ГРАЂАНИ
Успешно је протекао још један Интернационални фестивал пчеларства у Шапцу - тако оцењују и пчелари и грађани који су посетили манифестацију у централној пешачкој зони. Протеклог петка, 8. септембра, окупило се око 40 произвођача меда и прерађевина од меда као и десетак излагача опреме за пчеларство. Уз богат културно-уметнички програм, пре свега намењен деци, могло се пробати, куповати, попричати о пчеларству, па можда и размислити о том уносном послу. У овом тренутку само шест одсто капацитета у производњи меда се користи и та област има потенцијал. Много људи од овог посла може да зарађује.
Част да отвори манифестацију, у чијој је организацији учествовала Дирекција за пољопривреду и сва пчеларска удружења, припала је заменику градоначелника Шапца Душану Костадиновићу.
-Шабац је добро место за организацију сајмова и фестивал пчеларства, будући да се у нашем крају производи највише меда. Показали смо да је нама у Шапцу важно како се односимо према произвођачима меда. Аграрни буџет у оквиру буџета града Шапца подржава све обуке, пројекте и манифестације које подстичу производњу меда. Поносни смо на рад, знање и искуство пчелара који су шабачки крај сврстали међу најзначајније произвођаче меда у Србији. Желимо да будемо још бољи и успешнији зато што имамо природне и људске потенцијале, рекао је Костадиновић.
Присутнима се обратио и члан Извршног одбора Савеза пчеларских организација Србије Зоран Ђурић. Он је нагласио да има још једна област у којој смо најбољи на свету -пчеларство.
-Овај Сајам је прилика за промоцију пчеларства, гране пољопривреде која је у експанзији. У нашем региону је изузетно велики број пчелара, и то добрих пчелара, а подсетићу само да у Србији користимо милион кошница. То је највећи број кошница по глави становника у свету. Волео бих да наши грађани користе мед као храну а не као лек и да тако буду здрави лепи и успешни.
Мед је ипак привукао своје најдраже кориснике - децу. Било је шминкања на лицу, кловн је правио балоне а деца из Предшколске установе „Наше дете“ извела су представу „Меда воли мед“. Било је и едукације за најмлађе па је тако учитељица Жељка Бојић повела на изложбу меда цело одељење. На штандовима су учили са њом и пчеларима како настаје мед и други пчелињи производи. Пчелари су излазили у сусрет деци и знањем и послужењем.
Један од њих Бранислав Вулетић из Градојевића код Коцељеве пре десетак година у Новом Саду добио је златну медаљу за квалитет меда. И даље је исти квалитет.
-Мора да се ради да би и купци и пчелари били задовољни. За добар квалитет потребно је имати природу, потребно је пчеларево знање, љубав и треба доста улагати. Не може пчеларство без доста улагања. Пре него што почне да пчелари човек мора да замисли да има једну пашу на грани, једну пашу у кошници и једну пашу у новчанику. Без тога нема пчеларења. Година је била солидна и не можемо се жалити. Багрем је био мало подбацио али ливада је била добра. Било је на липи и сунцокрету. Морамо бити задовољни и размишљати да ће бити боље, каже Бранислав
Један од највећих српских пчелара по броју кошница, Зоран Веселиновић, изложио је на штанду и дедину диплому за завршен пчеларски курс из 1958. године. Иза њега је 200 година традиције у производњи меда а сваки дан испред њега је 600 кошница. Производњом меда бави се цела породица.
-Диплому је добио мој деда Живан Веселиновић на завршеном курсу пчеларства 1958. године. Традиција пчеларства је преко 200 година. Дедина баба је у мираз донела пчелињак. Ја излажем од 1992. године када сам први пут био на сајму на Ташмајдану. Цела се породица бави пчеларством. Сајам је добар јер су представљени прави произвођачи меда. Грађани су добили прилику да купе прави мед и мислим да ће све мање бити вештачког меда. Први пут излажем у Шапцу и видим колико су људи заинтересовани, распитују се, пробају, купују. Ја сам председник Шабачког удружења пчелара имамо око 120 чланова, са придруженим око 150 чланова. Година је била делимично лоша јер је прва половина била кишовита и хладна. Багремова паша се није искористила, било је губитака и на Фрушкој гори јер су је третирали против комараца. Сунцокрет је био делимично добар па је, када се све сабере, добијено око 30 посто од очекиваног.
Меда је ипак било по цени од 600 до 700 динара за килограм. Продавао се добро и онај из Шапца и они из Ваљева, Коцељеве, Лознице, Уба, Љига, Новог Сада, Београда, Обреновца, Алексинца и других градова одакле су стигли излагачи.
Част да отвори манифестацију, у чијој је организацији учествовала Дирекција за пољопривреду и сва пчеларска удружења, припала је заменику градоначелника Шапца Душану Костадиновићу.
-Шабац је добро место за организацију сајмова и фестивал пчеларства, будући да се у нашем крају производи највише меда. Показали смо да је нама у Шапцу важно како се односимо према произвођачима меда. Аграрни буџет у оквиру буџета града Шапца подржава све обуке, пројекте и манифестације које подстичу производњу меда. Поносни смо на рад, знање и искуство пчелара који су шабачки крај сврстали међу најзначајније произвођаче меда у Србији. Желимо да будемо још бољи и успешнији зато што имамо природне и људске потенцијале, рекао је Костадиновић.
Присутнима се обратио и члан Извршног одбора Савеза пчеларских организација Србије Зоран Ђурић. Он је нагласио да има још једна област у којој смо најбољи на свету -пчеларство.
-Овај Сајам је прилика за промоцију пчеларства, гране пољопривреде која је у експанзији. У нашем региону је изузетно велики број пчелара, и то добрих пчелара, а подсетићу само да у Србији користимо милион кошница. То је највећи број кошница по глави становника у свету. Волео бих да наши грађани користе мед као храну а не као лек и да тако буду здрави лепи и успешни.
Мед је ипак привукао своје најдраже кориснике - децу. Било је шминкања на лицу, кловн је правио балоне а деца из Предшколске установе „Наше дете“ извела су представу „Меда воли мед“. Било је и едукације за најмлађе па је тако учитељица Жељка Бојић повела на изложбу меда цело одељење. На штандовима су учили са њом и пчеларима како настаје мед и други пчелињи производи. Пчелари су излазили у сусрет деци и знањем и послужењем.
Један од њих Бранислав Вулетић из Градојевића код Коцељеве пре десетак година у Новом Саду добио је златну медаљу за квалитет меда. И даље је исти квалитет.
-Мора да се ради да би и купци и пчелари били задовољни. За добар квалитет потребно је имати природу, потребно је пчеларево знање, љубав и треба доста улагати. Не може пчеларство без доста улагања. Пре него што почне да пчелари човек мора да замисли да има једну пашу на грани, једну пашу у кошници и једну пашу у новчанику. Без тога нема пчеларења. Година је била солидна и не можемо се жалити. Багрем је био мало подбацио али ливада је била добра. Било је на липи и сунцокрету. Морамо бити задовољни и размишљати да ће бити боље, каже Бранислав
Један од највећих српских пчелара по броју кошница, Зоран Веселиновић, изложио је на штанду и дедину диплому за завршен пчеларски курс из 1958. године. Иза њега је 200 година традиције у производњи меда а сваки дан испред њега је 600 кошница. Производњом меда бави се цела породица.
-Диплому је добио мој деда Живан Веселиновић на завршеном курсу пчеларства 1958. године. Традиција пчеларства је преко 200 година. Дедина баба је у мираз донела пчелињак. Ја излажем од 1992. године када сам први пут био на сајму на Ташмајдану. Цела се породица бави пчеларством. Сајам је добар јер су представљени прави произвођачи меда. Грађани су добили прилику да купе прави мед и мислим да ће све мање бити вештачког меда. Први пут излажем у Шапцу и видим колико су људи заинтересовани, распитују се, пробају, купују. Ја сам председник Шабачког удружења пчелара имамо око 120 чланова, са придруженим око 150 чланова. Година је била делимично лоша јер је прва половина била кишовита и хладна. Багремова паша се није искористила, било је губитака и на Фрушкој гори јер су је третирали против комараца. Сунцокрет је био делимично добар па је, када се све сабере, добијено око 30 посто од очекиваног.
Меда је ипак било по цени од 600 до 700 динара за килограм. Продавао се добро и онај из Шапца и они из Ваљева, Коцељеве, Лознице, Уба, Љига, Новог Сада, Београда, Обреновца, Алексинца и других градова одакле су стигли излагачи.
М. Ж.
Најновији број
25. април 2024.
