Инфо

Берза

  • aero 690 ▼ -16,97%
  • akdm 280 ⚫ 0,00%
  • cero 1.000 ⚫ 0,00%
  • dinnpb 3.162 ▼ -1,25%
  • enop 2.850 ▲ 13,95%
  • gfom 240 ▲ 4,35%
  • glos 182 ▼ -0,55%
  • hmbg 510 ⚫ 0,00%
  • impl 3.003 ▼ -0,07%
  • jesv 5.200 ▲ 1,96%
  • kmbn 2.356 ▲ 0,26%
  • kmbnpb 840 ⚫ 0,00%
  • lsta 560 ⚫ 0,00%
  • niis 685 ▼ -0,15%
  • pmli 478 ⚫ 0,00%
  • puns 436 ⚫ 0,00%
  • puue 125 ▲ 4,17%
  • sjpt 173 ▼ -3,35%
  • stup 5.900 ⚫ 0,00%
  • svrl 603 ⚫ 0,00%
  • thhm 229 ⚫ 0,00%
  • trgom 952 ⚫ 0,00%
  • unpr 650 ▲ 30,00%
  • vjdn 671 ⚫ 0,00%
  • vnac 350 ⚫ 0,00%
(28. септембар 2017.)
ПИСМА ЧИТАЛАЦА

КО ТО БРИШЕ „ЗОРКУ“

КО ТО БРИШЕ „ЗОРКУ“
Прошло је више јубиларних година, од почетка рада ХИ „Зорка“ у Шапцу 1938. године, а да нису обележавани јубилеји, без обзира на то што се иста налази у стечајном поступку.
„Зорка“ је граду Шапцу оставила три неизбрисива историјска доприноса његовом развоју.
Почетком рада, изградња „Зорке“ није била завршана, али је и таква била симбол индустријске градње Европе, са најмодернијом производњом, радничком колонијом и стнандардом радника као у модерној Европи.
„Зорка“ је тек требало да израсте у највећу и најмодернију хемијску индустрију на Балкану. Наставак изградње је омео Други светски рат.
Тако изграћена „Зорка“, заштитила је град Шабац од разарања у Другом светском рату. Међутим, крајем октобра месеца 1944. године, пре повлачења немачког гарнизона из града, у Кленку је била постављена артиљерија за рушење града и „Зорке“. Чудом, у „Зорки“ су, њени добри познаваоци, одврнули вентиле пушљиве сумпорне киселине, коју је производила, и створили облаке магле над „Зорком“, тако да је непријатељ мислио да је „Зорка“ запаљена, те су одустали од бомбардовања. Како су Народноослободилачке јединице, већ улазиле у град, непријатељ је одустао и од бомбардовања града, а артиљерију усмерио на железнички мост на Сави и срушио га.
Током периода од 1964. године до 1984. године, „Зока“ исписује Златне године свога развоја, без иједне финансијске афере. Била је једно од највећих индустријских градилишта на Балкану у тако дугом развојном периоду. Захваљујући таквом развоју, „Зорка“ је широкогрудо могла да улаже у свој град. Нема области друштвеног живота у граду у који „Зорка“ није улагала.Тако је Шабац постао модеран европски град.
Прва планирана група великих инвестиционих објеката је завршена 1969. година. О значају овог подухвата говори посета државног врха, на челу са председником Југославије, Јосипом Брозом Титом.
После овог успеха, почели су да се граде све већи и значајнији индустријски и друштвени објекти. Говорило се на највишим нивоима да у исту „Зорку“ не може два пута да се уђе.
Златни доба се завршлио највећом инвестицијом - Фабриком белих лимова, првом ове врсте на Балкану. Иста и данас успешно ради, али у саставу ино - компаније Хе - стил из Кине у Смедереву. Иста је почела позитивно да ради и без коришћења пуног капацитета.
Опширније о Зорки може да се нађе у књизи Владан “На океану живота (2015.)”.
Пошто се, у идућој 2018. години, навршава 80 година од почетка рада Зорке , предлажем да Општина обележи овај јубилеј на достојан начин. Предлажем да се великом привредном прегаоцу Златног доба, председнику – Александру Митровићу посвети трг у центру грда (испред Тржнице) и подигне споменик, да се историја не би заборављала, а чувало сећање на једног привредника, који је, својим доприносом, пунио све фондове у земљи. Досадашња пракса показује да се почасти далеко више указују онима који нису могли да дају свој допринос без државне и привредних каса, па би овај гест имао велики значај за бројне привреднике ове земље уопште. Такође би било веома пожељно да се оснује музеј о „Зорки“, у оквиру фабрике - Торањ „Зорка“ и анимирају корисници коришћења логотипа „Зорке“, да помогну у томе.
Мр Владисав - Владан Јанковић је започео своју радну каријеру у Зорки 1961. године, као стипендиста и као дипломирани инжењер технологије, у области минералних ћубрива. Године 1964. прешао је у Сектор за разој и инвестиција, где је радио до 1984. године на највишим руководећим местима. Каријеру у Зорки је завршио на месту подпредседника за разој и инвестиције. Крајем 1984. године је прешао у Привредну комору Србије, на место секретара Удружења за хемијску индустрију Србије, где је давао велики допринос у периоду великих економских и политичких гибања у Србији.
Мр Владисав - Владан Јанковић

Најновији број

14. фебруар 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa