PISMA ČITALACA
KO TO BRIŠE „ZORKU“
Prošlo je više jubilarnih godina, od početka rada HI „Zorka“ u Šapcu 1938. godine, a da nisu obeležavani jubileji, bez obzira na to što se ista nalazi u stečajnom postupku.
„Zorka“ je gradu Šapcu ostavila tri neizbrisiva istorijska doprinosa njegovom razvoju.
Početkom rada, izgradnja „Zorke“ nije bila završana, ali je i takva bila simbol industrijske gradnje Evrope, sa najmodernijom proizvodnjom, radničkom kolonijom i stnandardom radnika kao u modernoj Evropi.
„Zorka“ je tek trebalo da izraste u najveću i najmoderniju hemijsku industriju na Balkanu. Nastavak izgradnje je omeo Drugi svetski rat.
Tako izgraćena „Zorka“, zaštitila je grad Šabac od razaranja u Drugom svetskom ratu. Međutim, krajem oktobra meseca 1944. godine, pre povlačenja nemačkog garnizona iz grada, u Klenku je bila postavljena artiljerija za rušenje grada i „Zorke“. Čudom, u „Zorki“ su, njeni dobri poznavaoci, odvrnuli ventile pušljive sumporne kiseline, koju je proizvodila, i stvorili oblake magle nad „Zorkom“, tako da je neprijatelj mislio da je „Zorka“ zapaljena, te su odustali od bombardovanja. Kako su Narodnooslobodilačke jedinice, već ulazile u grad, neprijatelj je odustao i od bombardovanja grada, a artiljeriju usmerio na železnički most na Savi i srušio ga.
Tokom perioda od 1964. godine do 1984. godine, „Zoka“ ispisuje Zlatne godine svoga razvoja, bez ijedne finansijske afere. Bila je jedno od najvećih industrijskih gradilišta na Balkanu u tako dugom razvojnom periodu. Zahvaljujući takvom razvoju, „Zorka“ je širokogrudo mogla da ulaže u svoj grad. Nema oblasti društvenog života u gradu u koji „Zorka“ nije ulagala.Tako je Šabac postao moderan evropski grad.
Prva planirana grupa velikih investicionih objekata je završena 1969. godina. O značaju ovog poduhvata govori poseta državnog vrha, na čelu sa predsednikom Jugoslavije, Josipom Brozom Titom.
Posle ovog uspeha, počeli su da se grade sve veći i značajniji industrijski i društveni objekti. Govorilo se na najvišim nivoima da u istu „Zorku“ ne može dva puta da se uđe.
Zlatni doba se završlio najvećom investicijom - Fabrikom belih limova, prvom ove vrste na Balkanu. Ista i danas uspešno radi, ali u sastavu ino - kompanije He - stil iz Kine u Smederevu. Ista je počela pozitivno da radi i bez korišćenja punog kapaciteta.
Opširnije o Zorki može da se nađe u knjizi Vladan “Na okeanu života (2015.)”.
Pošto se, u idućoj 2018. godini, navršava 80 godina od početka rada Zorke , predlažem da Opština obeleži ovaj jubilej na dostojan način. Predlažem da se velikom privrednom pregaocu Zlatnog doba, predsedniku – Aleksandru Mitroviću posveti trg u centru grda (ispred Tržnice) i podigne spomenik, da se istorija ne bi zaboravljala, a čuvalo sećanje na jednog privrednika, koji je, svojim doprinosom, punio sve fondove u zemlji. Dosadašnja praksa pokazuje da se počasti daleko više ukazuju onima koji nisu mogli da daju svoj doprinos bez državne i privrednih kasa, pa bi ovaj gest imao veliki značaj za brojne privrednike ove zemlje uopšte. Takođe bi bilo veoma poželjno da se osnuje muzej o „Zorki“, u okviru fabrike - Toranj „Zorka“ i animiraju korisnici korišćenja logotipa „Zorke“, da pomognu u tome.
Mr Vladisav - Vladan Janković je započeo svoju radnu karijeru u Zorki 1961. godine, kao stipendista i kao diplomirani inženjer tehnologije, u oblasti mineralnih ćubriva. Godine 1964. prešao je u Sektor za razoj i investicija, gde je radio do 1984. godine na najvišim rukovodećim mestima. Karijeru u Zorki je završio na mestu podpredsednika za razoj i investicije. Krajem 1984. godine je prešao u Privrednu komoru Srbije, na mesto sekretara Udruženja za hemijsku industriju Srbije, gde je davao veliki doprinos u periodu velikih ekonomskih i političkih gibanja u Srbiji.
„Zorka“ je gradu Šapcu ostavila tri neizbrisiva istorijska doprinosa njegovom razvoju.
Početkom rada, izgradnja „Zorke“ nije bila završana, ali je i takva bila simbol industrijske gradnje Evrope, sa najmodernijom proizvodnjom, radničkom kolonijom i stnandardom radnika kao u modernoj Evropi.
„Zorka“ je tek trebalo da izraste u najveću i najmoderniju hemijsku industriju na Balkanu. Nastavak izgradnje je omeo Drugi svetski rat.
Tako izgraćena „Zorka“, zaštitila je grad Šabac od razaranja u Drugom svetskom ratu. Međutim, krajem oktobra meseca 1944. godine, pre povlačenja nemačkog garnizona iz grada, u Klenku je bila postavljena artiljerija za rušenje grada i „Zorke“. Čudom, u „Zorki“ su, njeni dobri poznavaoci, odvrnuli ventile pušljive sumporne kiseline, koju je proizvodila, i stvorili oblake magle nad „Zorkom“, tako da je neprijatelj mislio da je „Zorka“ zapaljena, te su odustali od bombardovanja. Kako su Narodnooslobodilačke jedinice, već ulazile u grad, neprijatelj je odustao i od bombardovanja grada, a artiljeriju usmerio na železnički most na Savi i srušio ga.
Tokom perioda od 1964. godine do 1984. godine, „Zoka“ ispisuje Zlatne godine svoga razvoja, bez ijedne finansijske afere. Bila je jedno od najvećih industrijskih gradilišta na Balkanu u tako dugom razvojnom periodu. Zahvaljujući takvom razvoju, „Zorka“ je širokogrudo mogla da ulaže u svoj grad. Nema oblasti društvenog života u gradu u koji „Zorka“ nije ulagala.Tako je Šabac postao moderan evropski grad.
Prva planirana grupa velikih investicionih objekata je završena 1969. godina. O značaju ovog poduhvata govori poseta državnog vrha, na čelu sa predsednikom Jugoslavije, Josipom Brozom Titom.
Posle ovog uspeha, počeli su da se grade sve veći i značajniji industrijski i društveni objekti. Govorilo se na najvišim nivoima da u istu „Zorku“ ne može dva puta da se uđe.
Zlatni doba se završlio najvećom investicijom - Fabrikom belih limova, prvom ove vrste na Balkanu. Ista i danas uspešno radi, ali u sastavu ino - kompanije He - stil iz Kine u Smederevu. Ista je počela pozitivno da radi i bez korišćenja punog kapaciteta.
Opširnije o Zorki može da se nađe u knjizi Vladan “Na okeanu života (2015.)”.
Pošto se, u idućoj 2018. godini, navršava 80 godina od početka rada Zorke , predlažem da Opština obeleži ovaj jubilej na dostojan način. Predlažem da se velikom privrednom pregaocu Zlatnog doba, predsedniku – Aleksandru Mitroviću posveti trg u centru grda (ispred Tržnice) i podigne spomenik, da se istorija ne bi zaboravljala, a čuvalo sećanje na jednog privrednika, koji je, svojim doprinosom, punio sve fondove u zemlji. Dosadašnja praksa pokazuje da se počasti daleko više ukazuju onima koji nisu mogli da daju svoj doprinos bez državne i privrednih kasa, pa bi ovaj gest imao veliki značaj za brojne privrednike ove zemlje uopšte. Takođe bi bilo veoma poželjno da se osnuje muzej o „Zorki“, u okviru fabrike - Toranj „Zorka“ i animiraju korisnici korišćenja logotipa „Zorke“, da pomognu u tome.
Mr Vladisav - Vladan Janković
Najnoviji broj
18. april 2024.
