LAMENT NAD DECENIJAMA PONOSA I SETE

Distanca duga skoro trideset godina utihnuta je lirskim zanosom nekadašnjeg novinara Redakcije lista „Zorka“, ali ono što vezuje sve generacije „Zorkaša“ ostavilo je neizbrisive odbleske ponosa, uz ožiljke sete, i kod inače suzdržanog ekonomskog analitičara Dragana Mićića, koji je u šabačkom Hemijsko-metalurškom gigantu „Zorka“, i to baš u zenitu njenog zlatnog doba, radio dve decenije. Njegovo svedočenje ““ iskazano paletom novih proizvoda, otvaranjem profitabilnih pogona i fabrika koje su nicale kao pečurke posle kiše, proizvodnjom teškom i skoro dva miliona tona godišnje, stalnim rastom standarda zaposlenih 10.000 radnika i sve većim ulaganjima u infrastrukturu grada i pomoć u izgradnji drugih privrednih kapaciteta, značajnih za ovaj deo Srbije ““ zato nosi u sebi fascinantnu sliku napretka i progresa, ali i ukazuje, nepotkupljivim brojkama i činjenicama, na svu tragiku diskoniteta koji je krajem prošlog veka uzdrmao ove balkanske prostore i presekao „Zorkin“ blistavi let prema svetskoj privrednoj eliti.
Knjiga imresija „Zorkino zlatno doba“ prvi je pokušaj u ovdašnjoj javnosti da se, posle duge ćutnje, zanemelosti ili nedobronamernih komentara, otvoreno progovori o doprinosu „Zorkinih“ neimara razvoju i afirmaciji Šapca, Podrinja, Srbije i tadašnje Jugoslavije, čiji je raspad i ona, vezana za tržište i partnere u svim njenim republikama, sledila.