ŠABAČKE PRIČE - BOŠKO ŽUNIĆ
POŠTOVAO NAUKU I STRUKU
O Šapcu i Šapčanima, njegovim ulicama i institucijama, prošlosti i sadašnjosti, kafanama i boemima, korzou i igrankama, Dudari i Savi, fudbalu i rukometu... pričaju ljudi koji su deo svoje duše ugradili u mozaik kaldrme ove varoši ( 12 )
Boško Žunić rođen je u Šapcu 1936. godine, tu i završio sve škole do Tehnološkog fakulteta koji je studirao u Beogradu. Otac Branko doselio se 1923. godine iz Bele Reke kod Ljubiša na Zlatibor, i vremenom postao ugledni šabački opančar sa radnjom na Mačvanskoj pijaci na mestu sadašnje nove Robne kuće.
- Tu, na prostoru gde je bila i Kneževića kuća, pa kafane na čijem mestu je podignuta ona polukružna “Zorkina“ zgrada, radnja za izradu fijakera, velika gvožđarska radnja Zupčevski, krojači i još neki dućani, oivičavali su Mačvansku pijacu. Inače Kamičak se godinama nije menjao, nije stigao na dnevni red a nije bio ni u planu, iako je arhitekta Janjić šezdesete godine baš ovde iza kamičkog mosta predvideo gradnju četvorospratnih zgrada, takav je bio urbanistički plan i mislilo se da će se to nastaviti. U međuvremenu Šabac se okrenuo Trkalištu a Kamičak je ostao onakav kakav je bio i pre Drugog svetskog rata - priča o svom rodnom delu grada Boško Žunić, danas penzioner koji bezbržne dane provodi tu baš na pragu svoje mladosti.
Smatra da je greška što se i taj deo Šapca nije urbanistički razvijao bez obzira na emotivna osećanja za stari deo u kome su ostale stare trošne kuće koje je trebalo popravljati. To je menjano tek osamdesetih godina sa izmenom urbanističkog plana kada je dozvoljena gradnja novih zgrada koje su oplemenile Kamičak pa je i Boško na očevom placu, gde mu je majka još živela, podigao novu kuću. Taj deo grada bio je jedini ulaz u Šabac sa mačvanske strane pa se zato i ulica zvala Mačvanska, ispunjena prodavnicama i kafanama.
- Tu, na prostoru gde je bila i Kneževića kuća, pa kafane na čijem mestu je podignuta ona polukružna “Zorkina“ zgrada, radnja za izradu fijakera, velika gvožđarska radnja Zupčevski, krojači i još neki dućani, oivičavali su Mačvansku pijacu. Inače Kamičak se godinama nije menjao, nije stigao na dnevni red a nije bio ni u planu, iako je arhitekta Janjić šezdesete godine baš ovde iza kamičkog mosta predvideo gradnju četvorospratnih zgrada, takav je bio urbanistički plan i mislilo se da će se to nastaviti. U međuvremenu Šabac se okrenuo Trkalištu a Kamičak je ostao onakav kakav je bio i pre Drugog svetskog rata - priča o svom rodnom delu grada Boško Žunić, danas penzioner koji bezbržne dane provodi tu baš na pragu svoje mladosti.
Smatra da je greška što se i taj deo Šapca nije urbanistički razvijao bez obzira na emotivna osećanja za stari deo u kome su ostale stare trošne kuće koje je trebalo popravljati. To je menjano tek osamdesetih godina sa izmenom urbanističkog plana kada je dozvoljena gradnja novih zgrada koje su oplemenile Kamičak pa je i Boško na očevom placu, gde mu je majka još živela, podigao novu kuću. Taj deo grada bio je jedini ulaz u Šabac sa mačvanske strane pa se zato i ulica zvala Mačvanska, ispunjena prodavnicama i kafanama.
Najnoviji broj
25. april 2024.
